U SUBOTU POČINJE EVROPSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE U BEOGRADU: Srbija želi zlato

Uoči spektakla izabranici Uroša Stevanovića stigli su u Beograd iz Trebinja, gde su na izuzetno jakom turniru, poraženi od Italije i Španije, a pobedili su Francusku za za peto mesto.

Srbija je u C grupi sa selekcijama Španije, Holandije i Izraela. Grupa u kojoj se nalazi Srbija ukršta sa A grupom u kojoj su Crna Gora, Mađarska, Francuska i Malta. Dve reprezentacije iz novoformirane grupe će stići do polufinala.

U drugom delu kostura je konkurencija nešto lakša. Naime, B grupu čine Hrvatska, Grčka, Gruzija i Slovenija, a D grupu Italija, Rumunija, Turska i Slovačka.

Ono što je izvesno, do 25. januara kada su na programu dueli sa medalje, vriće u bazenu u Beogradskoj Areni, a medalju žele Srbija, Španija, Mađarska, Crna Gora, Hrvatska, Grčka, Italija, a ni jednog momenta se ne smeju potceniti selekcije Francuske, Holandije i Gruzije. Možda nisu kadre da stignu do medalje, ali da sapletu nekog od favorita definitvno jesu.

Mađarska je najtrofejnija nacija sa evropskih prvenstava sa 26 medalja, uključujući 13 zlatnih. Srbija je na drugom mestu sa pet zlatnih i po jednom srebrnom i bronzanom medaljom. Za Srbiju, prvenstvo u Beogradu nosi težinu trenutka, jer će izabranici Uroša Stevanovića imati priliku da posle 10 godina na istom mestu usreće domaću publiku nekom medaljom. Tada 2016. Srbija je u finalu pred prepunom Arenom u spektakularnom finalu savladala Crnu Goru sa 10:8.

Tim će u Beogradu predvoditi Dušan Mandić, jedan od najboljih vaterpolista sveta u poslednjoj deceniji, igrač naviknut na najveće utakmice i pritisak koji nosi uloga favorita. Uz njega, ključna figura biće i kapiten Nikola Jakšić, oslonac u oba pravca igre i simbol stabilnosti ove generacije. Upravo bi Mandić i Jakšić (obojica nedavno izašli iz povreda) trebalo da iznesu najveći deo tereta, kako rezultatskog, tako i psihološkog, oslanjajući se na iskusan deo tima (Miloš Ćuk, Sava Ranđelović, Nikola Dedović, Strahinja i Viktor Rašović) koji zna kako se igra kada se turniri lome.

Levoruki Dušan Mandić se posle povrede ramena nedavno vratio u bazen. 

- Ne mislim na povredu, tu sam da se posvetim reprezentaciji i da dam sve od sebe. Stanje u kojem sam trenutno i nije tako važno, jer sam odlučio da se borim za svoju zemlju.

Jedan je od četvorice koji je bio u reprezentaciji 2016. kada je Srbija na istom ovom mestu osvojila zlato. Sa njim su tada bili i Nikola Jakšić, Sava Ranđelović i Miloš Ćuk. Koliko to znači?

- Mnogo znači, kako se približava ovo takmičenje navirala su mi neka sećanja kako je to bilo pre 10 godina. Sada kada sam prvi put izašao ovde mogu da kažem da Arena jeste drugačija nego tada. Ali, preplavila me jedna lepa emocija. Postoji nada, želja i velika volja da se i ovo Prvenstvo završi onako kako je to bilo 2016. godine. 

Medalja se čeka osam godina. Poslednje zlatno odličje na evropskim prvenstvima Srbija je osvojila 2018. godine u Budimpešti, kada je posle još jednog spektakularnog klasika savladana Španijasa 12:11. Ekipa koja će igrati u Beogradu je slična onoj u Parizu, koja je osvojila zlato na Olimpijskim igrama. Ambicije su velike.

- Da želimo isto, nema šta, tu smo. Pre osam godina smo uzeli zlato u Barseloni. To samo govori kolika je konkurencija i koliko je visok nivo igranja vaterpola. Ovde u Beogradu sada ima šest reprezentacija koje pretenduju na zlato, a možda osam koje žele medalju, tako da konkurencija je jaka. Pred nama je novi sistem takmičenja, prvi put se  i mi susrećemo sa tim. Nije da nam baš olakšava posao, ali Bože moj, već smo bili u sličnim situacijama. Nadam se da smo kroz ovaj turnir u Trebinju mnogo naučili i da su to bili ti porazi, da ih više neće  biti. Videćemo kad takmičenje počne kako će biti - zaključio je Mandić. 

Serija vaterpolista Srbije od devet uzastopnih plasmana na pobednički podijum prekinuta je 2020. godine u Budimpešti. Poraz od Španije u četvrtfinalu posle peteraca označio je početak perioda rezultatske nestabilnosti, koji je kulminirao istorijskim devetim mestom u Splitu, a potom i novim eliminacijama u četvrtfinalima. Takav niz bez medalje – tri uzastopna Evropska prvenstva – predstavlja anomaliju u istoriji reprezentacije koja je, od povratka na velika takmičenja 1997. godine, gotovo uvek bila u samom vrhu. Od 2018. godine Srbija je samo na Olimpijskim igrama dolazila do medalje - zlato u Tokiju i zlato u Parizu, pa je i te kako vreme da se aktuelni trostruki olimpijski šampioni konačno nađu u borbi za odličja na drugim takmičenjima.

Prvu utakmicu na Evropskom prvenstvu Srbija igra protiv Holandije u subotu od 20.30 časova.

G. Malenović