У СУБОТУ ПОЧИЊЕ ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО ЗА ВАТЕРПОЛИСТЕ У БЕОГРАДУ: Србија жели злато

Уочи спектакла изабраници Уроша Стевановића стигли су у Београд из Требиња, где су на изузетно јаком турниру, поражени од Италије и Шпаније, а победили су Француску за за пето место.

Србија је у Ц групи са селекцијама Шпаније, Холандије и Израела. Група у којој се налази Србија укршта са А групом у којој су Црна Гора, Мађарска, Француска и Малта. Две репрезентације из новоформиране групе ће стићи до полуфинала.

У другом делу костура је конкуренција нешто лакша. Наиме, Б групу чине Хрватска, Грчка, Грузија и Словенија, а Д групу Италија, Румунија, Турска и Словачка.

Оно што је извесно, до 25. јануара када су на програму дуели са медаље, вриће у базену у Београдској Арени, а медаљу желе Србија, Шпанија, Мађарска, Црна Гора, Хрватска, Грчка, Италија, а ни једног момента се не смеју потценити селекције Француске, Холандије и Грузије. Можда нису кадре да стигну до медаље, али да саплету неког од фаворита дефинитвно јесу.

Мађарска је најтрофејнија нација са европских првенстава са 26 медаља, укључујући 13 златних. Србија је на другом месту са пет златних и по једном сребрном и бронзаном медаљом. За Србију, првенство у Београду носи тежину тренутка, јер ће изабраници Уроша Стевановића имати прилику да после 10 година на истом месту усреће домаћу публику неком медаљом. Тада 2016. Србија је у финалу пред препуном Ареном у спектакуларном финалу савладала Црну Гору са 10:8.

Тим ће у Београду предводити Душан Мандић, један од најбољих ватерполиста света у последњој деценији, играч навикнут на највеће утакмице и притисак који носи улога фаворита. Уз њега, кључна фигура биће и капитен Никола Јакшић, ослонац у оба правца игре и симбол стабилности ове генерације. Управо би Мандић и Јакшић (обојица недавно изашли из повреда) требало да изнесу највећи део терета, како резултатског, тако и психолошког, ослањајући се на искусан део тима (Милош Ћук, Сава Ранђеловић, Никола Дедовић, Страхиња и Виктор Рашовић) који зна како се игра када се турнири ломе.

Леворуки Душан Мандић се после повреде рамена недавно вратио у базен. 

- Не мислим на повреду, ту сам да се посветим репрезентацији и да дам све од себе. Стање у којем сам тренутно и није тако важно, јер сам одлучио да се борим за своју земљу.

Један је од четворице који је био у репрезентацији 2016. када је Србија на истом овом месту освојила злато. Са њим су тада били и Никола Јакшић, Сава Ранђеловић и Милош Ћук. Колико то значи?

- Много значи, како се приближава ово такмичење навирала су ми нека сећања како је то било пре 10 година. Сада када сам први пут изашао овде могу да кажем да Арена јесте другачија него тада. Али, преплавила ме једна лепа емоција. Постоји нада, жеља и велика воља да се и ово Првенство заврши онако како је то било 2016. године. 

Медаља се чека осам година. Последње златно одличје на европским првенствима Србија је освојила 2018. године у Будимпешти, када је после још једног спектакуларног класика савладана Шпанијаса 12:11. Екипа која ће играти у Београду је слична оној у Паризу, која је освојила злато на Олимпијским играма. Амбиције су велике.

- Да желимо исто, нема шта, ту смо. Пре осам година смо узели злато у Барселони. То само говори колика је конкуренција и колико је висок ниво играња ватерпола. Овде у Београду сада има шест репрезентација које претендују на злато, а можда осам које желе медаљу, тако да конкуренција је јака. Пред нама је нови систем такмичења, први пут се  и ми сусрећемо са тим. Није да нам баш олакшава посао, али Боже мој, већ смо били у сличним ситуацијама. Надам се да смо кроз овај турнир у Требињу много научили и да су то били ти порази, да их више неће  бити. Видећемо кад такмичење почне како ће бити - закључио је Мандић. 

Серија ватерполиста Србије од девет узастопних пласмана на победнички подијум прекинута је 2020. године у Будимпешти. Пораз од Шпаније у четвртфиналу после петераца означио је почетак периода резултатске нестабилности, који је кулминирао историјским деветим местом у Сплиту, а потом и новим елиминацијама у четвртфиналима. Такав низ без медаље – три узастопна Европска првенства – представља аномалију у историји репрезентације која је, од повратка на велика такмичења 1997. године, готово увек била у самом врху. Од 2018. године Србија је само на Олимпијским играма долазила до медаље - злато у Токију и злато у Паризу, па је и те како време да се актуелни троструки олимпијски шампиони коначно нађу у борби за одличја на другим такмичењима.

Прву утакмицу на Европском првенству Србија игра против Холандије у суботу од 20.30 часова.

Г. Маленовић