SVEDOCI VERE KROZ VEKOVE Sećamo se Prepodobne Melanije i Svetog Dositeja Zagrebačkog

Sveti Dositej Zagrebački Ispovednik

Mitropolit Dositej Vasić rođen je u Beogradu 5. decembra 1887. godine. Gimnaziju i bogosloviju završio je u rodnom gradu, a Duhovnu akademiju sa stepenom bogoslovlja u Kijevu 1904. godine Nakon dvogodišnjih studija bogoslovskih i filosofskih nauka na Berlinskom univerzitetu, studirao je u Lajpcigu i ekspirimentalnu filosofiju.

Monaški postrig i čin jerođakona primio je još kao učenik Bogoslovije. Za suplenta Bogoslovije Svetog Save u Beogradu postavljen je 1907, a dve godine kasnije (1909) nastavio je studije na Sorboni. Krajem 1910. godine prešao je u Ženevu gde je boravio sve do objave Balkanskog rata. Sveti arhijerejski sinod izabrao ga je maja 1913. godine za episkopa. Iste godine, 25. maja posvećen je za episkopa Niškog.

Početkom Prvog svetskog rata, posle niza neprilika, vladika Dositej je interniran. U svoju Eparhiju vratio se tek 1918. godine. Posle normalizacije stanja, vladika Dositej je izabran za potpredsednika Središnjeg arhijerejskog sabora i u tom svojstvu je učestvovao u pregovorima sa Carigradskom patrijaršijom. Tri godine proveo je na misionarskom radu u Čehoslovačkoj. 

Za prvog arhijereja novoustrojene Zagrebačke eparhije postavljen je 1931. godine. Njegov boravak u Zagrebu upamćen je po brojnim haritativnim delima. U ovom gradu osnovao je i pravoslavni manastir posvećen Svetoj Petki. 

Za vreme bolesti patrijarha srpskog Varnave, kao najstariji član Svetog arhijerejskog sinoda vodio je poslove Srpske crkve. Posle patrijarhove smrti, do izbora novog patrijarha 1938. godine, vladika Dositej je administrirao Beogradsko-karlovačkom arhiepiskopijom. 

Po izbijanju Drugog svetskog rata mitropolit Dositej je uhapšen i zatočen u zatvoru zagrebačke policije u Petrinjskoj ulici. Kao težak bolesnik premešten je u bolnicu gde je mučen i zlostavljan od tamošnjih časnih sestara. Tako izmučen, u besvesnom stanju, stigao je u Beograd, u manastir Vavedenje, gde ga je brižno negovalo sestrinstvo ovog manastira. Od teških posledica zlostavljanja umro je 13. januara 1945. godine u manastiru Vavedenju i sahranjen u porti ovog manastira. 

Tropar (glas 1): 

Pravoslavija nastavniče, blagočestija učitelju i čistoti, vseljenija svjetilniče, Ahijerejev Bogodohnovenoje udobrenije Dositeje premudre: učenmi tvoimi vsja prosvjetil jesi, cjevnice duhovnaja, moli Hrista Boga spastisja dušam našim. 

Prepodobna Melanija Rimljanka

Njeni roditelji bili su veoma bogati. Prisilili su je na brak sa mladićem Apinijanom. Kada je rodila drugo dete, ona sse teško razbolela. Svom mužu je rekla da će ozdraviti samo tako, ako se on zakune pred Bogom, da će ubuduće s njom živeti kao brat sa sestrom. Muž se zakleo, i Melanija je ozdravila. Pošto je bilo Bogu ugodno, da im uzme oboje dece, oni su rešili da rasprodaju svoje imanje i rastoče na uboge, na crkve i manastire. Putovali su po mnogim zemljama i gradovima svuda čineći dobra dela od svog bogatstva. Posetili su znamenite duhovnike u gornjem i donjem Misiru, i od njih mnogo naučili.

Za sve to vreme Melanija se podvizavala u strogom postu, molitvi i čitanju Svetog pisma. Imala je običaj, da svake godine tri put pročita celo Sveto pismo, Stari i Novi zavet. Sa svojim mužem živela je kao sa svojim bratom i sapodvižnikom. Kada su došli u Aleksandriju, primili su blagoslov od svetog Kirila patrijarha. Potom su otišli u Jerusalim, i nastanili se na Gori Jeleonskoj. 

Melanija se zatvorila i predala postu i molitvi. I proživela je tako četrnaest godina. Potom je izašla da posluži drugima ka spasenju. Osnovala je muški i ženski manastir. Na poziv svog rođaka, senatora Volusijana, neznabošca, otišla je u Carigrad, i obratila ga u veru Hristovu (što nije mogao da učini ni sam blaženi Avgustin). Potom se opet vratila na Goru Jeleonsku, gde se i predstavila Bogu 439. godine u 57. godini svog života. 

Tropar (glas 8): 

U tebi se, mati, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledila Gospoda Hrista. Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveta Melanijo, raduje se duh tvoj.

Telegraf.rs