SREDSTAVA ZA DEZINFEKCIJU MOGU BITI OPASNA! Koja je nevidljiva cena čistoće
Sredstva za dezinfekciju postala su deo svakodnevice, ali naučnici upozoravaju da njihova prekomerna upotreba može imati neočekivane posledice.
Sredstva za dezinfekciju ruku štitila su nas tokom pandemije kovida 19, koristimo ih kada dobijemo neku infekciju i nezaobilazan su deo bolnica, naših domova i javnih prostora. Stručnjaci, međutim, navode da postoji i skrivena cena njihove upotrebe. Ove hemikalije mogu da unište bakterije i viruse, ali istovremeno mogu da dospeju u životnu sredinu i pomognu mikrobima da razviju otpornost na dejstvo antibiotika.
Šta su kvaternarna amonijumska jedinjenja?
Najčešći aktivni sastojci sredstava za dezinfekciju su kvaternarna amonijumska jedinjenja. Ona se nalaze u maramicama, sprejevima i tečnostima za čišćenje površina, ali i u proizvodima kao što su omekšivači za veš i sredstva za ličnu negu.
Kvaternarna amonijumska jedinjenja (QAC) su organska jedinjenja u kojima je amidni azot vezan za četiri ugljenična atoma. Amidni azot formira pozitivno naelektrisan katjon koji se koristi za dezinfekciju, jer oštećuje membrane bakterija, virusa i gljivica, što dovodi do smrti ćelije.
Kako QAC jedinjenja dospevaju u životnu sredinu?
Prema rečima biologa i istraživača Milene Eser sa Univerziteta Mekmaster, oko polovine proizvoda sa Liste N Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA), koji su efikasni protiv virusa SARS-CoV-2, kao i sa Liste Q za nove virusne patogene, sadrži QAC jedinjenja.
Zbog njihove široke upotrebe, ova jedinjenja dospevaju u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ispusne vode i kanalizacioni mulj glavni su putevi prodora QAC jedinjenja u životnu sredinu.
Ispusne vode su otpadne vode koje su prošle određeni stepen tretmana i potom se ispuštaju u reke, jezera, mora ili kanalizacione sisteme. Iako se u postrojenjima za prečišćavanje ukloni više od 90 odsto QAC jedinjenja, manje količine ostaju u vodi i vremenom se akumuliraju u rekama i jezerima.
– Kada QAC jedinjenja dospeju u životnu sredinu, ona dolaze u kontakt sa mikrobnim zajednicama koje recikliraju hranljive materije, prečišćavaju vodu i podržavaju lance ishrane. Iako su ova jedinjenja osmišljena da uništavaju mikrobe, neki od njih prežive i vremenom razvijaju otpornost – navodi Eser.
Paradoks zaštite
Za razliku od antibiotika, koji ciljaju specifične ćelijske procese, QAC jedinjenja napadaju mikrobe na više načina – oštećuju ćelijske zidove, proteine i lipide. Upravo zato su veoma efikasna kao dezinfekciona sredstva.
Međutim, mikrobi su izuzetno prilagodljivi. Kada su izloženi QAC jedinjenjima, neki od njih jačaju svoje membrane, izbacuju toksine ili stvaraju zaštitne biofilmove. Na taj način ne samo da preživljavaju, već se vremenom povećava i njihova otpornost na antibiotike, što smanjuje efikasnost lečenja bakterijskih infekcija.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je antimikrobna otpornost globalno na „kritično visokom nivou i u porastu“. Tokom 2023. godine, svaka šesta laboratorijski potvrđena bakterijska infekcija bila je otporna na antibiotike. Procenjuje se da je 2019. godine antimikrobna otpornost direktno uzrokovala 1,27 miliona smrtnih slučajeva.
– Antimikrobna otpornost se često posmatra isključivo kao klinički problem, ali ona počinje mnogo ranije – u našim domovima, otpadnim vodama, rekama, jezerima i zemljištu. To su mesta gde se mikrobi prilagođavaju hemijskim pritiscima koje stvara čovek – ističe Eser.
Preispitivanje pojma čistoće
Eser naglašava da ovo ne znači da treba prestati sa dezinfekcijom.
– Dezinfekciona sredstva imaju ključnu ulogu u kontroli infekcija, posebno u bolnicama i sredinama visokog rizika. Problem nastaje kada se „čisto“ poistovećuje sa potpunim odsustvom mikroba, bez razmatranja potrebe i posledica. Mnoga sredstva ostaju aktivna dugo nakon upotrebe i nastavljaju da utiču na mikrobne zajednice – objašnjava ona.
Ona dodaje da i druga sredstva, poput alkohola i izbeljivača, mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu, iako deluju drugačijim mehanizmima.
– Dilema dezinfekcije podseća nas da je kontrola mikroba podjednako pitanje ekologije kao i hemije. Moramo razmišljati ne samo o tome šta će uništiti mikrobe danas, već i kako će to uticati na mikrobni svet u budućnosti – zaključuje Eser.
