СРЕДСТАВА ЗА ДЕЗИНФЕКЦИЈУ МОГУ БИТИ ОПАСНА! Која је невидљива цена чистоће
Средства за дезинфекцију постала су део свакодневице, али научници упозоравају да њихова прекомерна употреба може имати неочекиване последице.
Средства за дезинфекцију руку штитила су нас током пандемије ковида 19, користимо их када добијемо неку инфекцију и незаобилазан су део болница, наших домова и јавних простора. Стручњаци, међутим, наводе да постоји и скривена цена њихове употребе. Ове хемикалије могу да униште бактерије и вирусе, али истовремено могу да доспеју у животну средину и помогну микробима да развију отпорност на дејство антибиотика.
Шта су кватернарна амонијумска једињења?
Најчешћи активни састојци средстава за дезинфекцију су кватернарна амонијумска једињења. Она се налазе у марамицама, спрејевима и течностима за чишћење површина, али и у производима као што су омекшивачи за веш и средства за личну негу.
Кватернарна амонијумска једињења (QAC) су органска једињења у којима је амидни азот везан за четири угљенична атома. Амидни азот формира позитивно наелектрисан катјон који се користи за дезинфекцију, јер оштећује мембране бактерија, вируса и гљивица, што доводи до смрти ћелије.
Како QAC једињења доспевају у животну средину?
Према речима биолога и истраживача Милене Есер са Универзитета Мекмастер, око половине производа са Листе N Америчке агенције за заштиту животне средине (EPA), који су ефикасни против вируса SARS-CoV-2, као и са Листе Q за нове вирусне патогене, садржи QAC једињења.
Због њихове широке употребе, ова једињења доспевају у постројења за пречишћавање отпадних вода. Испусне воде и канализациони муљ главни су путеви продора QAC једињења у животну средину.
Испусне воде су отпадне воде које су прошле одређени степен третмана и потом се испуштају у реке, језера, мора или канализационе системе. Иако се у постројењима за пречишћавање уклони више од 90 одсто QAC једињења, мање количине остају у води и временом се акумулирају у рекама и језерима.
– Када QAC једињења доспеју у животну средину, она долазе у контакт са микробним заједницама које рециклирају хранљиве материје, пречишћавају воду и подржавају ланце исхране. Иако су ова једињења осмишљена да уништавају микробе, неки од њих преживе и временом развијају отпорност – наводи Есер.
Парадокс заштите
За разлику од антибиотика, који циљају специфичне ћелијске процесе, QAC једињења нападају микробе на више начина – оштећују ћелијске зидове, протеине и липиде. Управо зато су веома ефикасна као дезинфекциона средства.
Међутим, микроби су изузетно прилагодљиви. Када су изложени QAC једињењима, неки од њих јачају своје мембране, избацују токсине или стварају заштитне биофилмове. На тај начин не само да преживљавају, већ се временом повећава и њихова отпорност на антибиотике, што смањује ефикасност лечења бактеријских инфекција.
Светска здравствена организација упозорава да је антимикробна отпорност глобално на „критично високом нивоу и у порасту“. Током 2023. године, свака шеста лабораторијски потврђена бактеријска инфекција била је отпорна на антибиотике. Процењује се да је 2019. године антимикробна отпорност директно узроковала 1,27 милиона смртних случајева.
– Антимикробна отпорност се често посматра искључиво као клинички проблем, али она почиње много раније – у нашим домовима, отпадним водама, рекама, језерима и земљишту. То су места где се микроби прилагођавају хемијским притисцима које ствара човек – истиче Есер.
Преиспитивање појма чистоће
Есер наглашава да ово не значи да треба престати са дезинфекцијом.
– Дезинфекциона средства имају кључну улогу у контроли инфекција, посебно у болницама и срединама високог ризика. Проблем настаје када се „чисто“ поистовећује са потпуним одсуством микроба, без разматрања потребе и последица. Многа средства остају активна дуго након употребе и настављају да утичу на микробне заједнице – објашњава она.
Она додаје да и друга средства, попут алкохола и избељивача, могу имати негативан утицај на животну средину, иако делују другачијим механизмима.
– Дилема дезинфекције подсећа нас да је контрола микроба подједнако питање екологије као и хемије. Морамо размишљати не само о томе шта ће уништити микробе данас, већ и како ће то утицати на микробни свет у будућности – закључује Есер.
