PREDSEDNIK FSGNS NOVAK KOSTREŠEVIĆ MAKSIMALNO PODRŽAO DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU: Mladi odredili kvalitativan pomak

Po završetku finala u superlativima je ocenio nastavak ove jedinstvene tradicije, duže od šest decenija.

– Kao neko ko je i sam bio učesnik turnira i sudio finalnu utakmicu (sa Savom Čokanicom), bio sam srećan kada sam pre pet godina obavešten da ste krenuli u reafirmaciju sjajne tradicije – rekao je Kostrešević. – Moj tim u Savezu bez dvoumljenja prihvatio je poziv da se priključi akciji. Naše sudije sude na turniru, a mi pokrivamo troškove takmičenja svim klubovima Prve i Druge novosadske lige koje žele da učestvuju. Dakle, što se FSGNS tiče, Dnevnikov turnir ima punu podršku i to ne samo deklarativno. 

Što se nivoa kvaliteta igara na turniru tiče, uvaženi Dnevnikov sagovornik imao je zanimljivo poređenje što se mladih naraštaja tiče.   

– Impresioniran sam nivoom takmičenja u mlađim kategorijama, kadeta naročito. Lepo je bilo videti ih na terenu, ali i njihove vršnjake na prepunim tribinama, koji su ih bodrili. U jednom trenutku sam se zapitao da li to ja aplaudiram igračima ili njihovim navijačima. Navijao sam, zapravo, za kompletan utisak koji je proizvela ta sinergija između terena i tribine. Kada su kadeti završili njihovi navijači su zajedno sa igračima napustili Spens. Međutim, njihova mesta zauzeli su navijači omladinskih ekipa koje su izlazile na teren i tribine su ponovo bile pune. Raduje me ta pojava da su deca generacijski prepoznala sadržaje koji život znače i da u Dnevnikovom turniru prepoznaju vrednost dostojnu njihovog interesovanja. Kadeti su i prošle godine demonstrirali zavidnu veštinu, otuda i apel organizatorima da razmisle o preraspodeli nagradnog fonda i da značajniji procenat iz fonda nagrada ode na adresu onih koji su kvalitetom najavili budućnost turnira, kakvu Dnevnikova tradicija i zaslužuje.

Dnevnikov tunir zvanično je najavio niz sportskih sadržaja u godini u kojoj je Novi Sad poneo titulu Evropskog grada sporta. Kostrešević je takvu odluku gradskih struktura prihvatio kao nešto što se samo po sebi podrazumevalo. 

– Možemo i o tom sociološkom fenomenu, koliko je važno i za grad i za Pokrajinu što je u zimskom periodu Dnevnikov turnir postao meta kojoj teže mladi i koji u sadržajima turnira pronalaze motiv da postanu deo jedinstvene tradicije, da li kao igrač ili kao navijač, manje je važno. Ova deca već pet godina rastu sa turnirom i za turnir i kada oni postanu oslonci seniorskih ekipa, tada više neće biti razloga pitanju da li i po koju cenu turnir opstaje. Dnevnik je kao instituacija stabilan oslonac, potrebno je samo da se održi ovaj nivo organizacije. Najteže je bilo vratiti poverenje u turnir. U kompaniji M tim sport, sa direktorom Veselinom Vilotijevićem na čelu, izuzetnim sportskim radnikom, postavili ste osnov verovanju da će Dnevnikov turnir rasti do nivoa koji određuju pripadnici generacije čije vreme tek dolazi – rekao je u razgovoru za Dnevnik Novak Kostrešević, fudbalski radnik koji je u svom drugom mandatu na čelu gradskog Saveza, zajedno sa svojim saradnicima, postavio temelj organizacije dostojne izazovima 21. veka.   

MOMIR RNIĆ U KUĆI LEGENDI

U Kuću Dnevnikovih legendi uselio je najtrofejniji srpski rukometaš u istoriji tog sporta, balkanski, mediteranski i svetski šampion i olimpijski pobednik. Jedino mu u kolekciji nedostaje titula evropskog prvaka. Odgovor je jednostavan: u vrme kada je Rnić gospodario rukometnom scenom na svim meridijanima sveta, kontinentalnog prvenstva nije ni bilo u kaledaru rukometnih dešavanja. Rado je prihatio poziv da nam se pridruži na finalnoj večeri i da primi plaketu zaslužnih u izgradnji tradicije našeg medija.

– Snažna me emocija vuče, imao sam čast i zadovoljstvo da učestvujem na Dnevnikovom turniru pre četiri decenije – podsetio je Rnić na osnov po kome je uselio u Kuću Dnevnikovih legendi. – Dva puta uzastopno sam, kao član ekipe Bilećanin iz Sečnja, dotakao pobednički trofej i to mi je jedan od najdražih trofeja jer sam igrao za tim iz sela u kome sam rođen. Bio je to miks rukometaša i fudbalera. Drago mi je da četrdeset i koju godinu kasnije turnir živi, da su tribine prepune, da tradicija zrači... Pogotovo me raduje to da ima dosta mladih igrača što jeste osnov za budućnost svakog sporta i ne samo sporta. Na mlađima sve ostaje, pa i Dnevnikov turnir. Čim sam ušao u dvoranu zapljusnuo me je talas emocija i sećanja na utamice sa Novim Sadom, Novkabelom i majstorima malog fudbala iz Beograda u ekipi Šumice. Niko nam te prve godine nije davao ni procenat šansi, ali su nas zato na turniru koji je usledio za godinu dana prihvatili sa respektom. Svi u Sečnju i danas s ponosom se prisećaju naših rezultata. 

Pored Rnića, plaketama su posmrtno nagrađeni Slavko Obadov i Đorđe Balašević, a u ime sportske familije Kačar plaketu je na svečanosti žrebanja primio svetski i olimpijski visešampion Tadija Kačar.