ISUS HRISTOS, ARKAN, PIKSI…Kako je najpoznatija ONLAJN ENCIKLOPEDIJA preživljavala sporove i „ratove“ oko činjenica

Vikipedija je pokrenuta 2001. godine i to kao sporedan projekat, a u međuvremenu je izrasla u najveću onlajn enciklopediju koja je dostupna na više od 300 jezika, obuhvata više od 63 miliona članaka i beleži preko 15 milijardi pregleda svakog meseca. Takođe je jedan od deset najposećenijih sajtova na svetu, a održava je i uređuje gotovo 260.000 volontera.

Filip Maljković, predsednik Vikimedija Srbija, udruženja koje podržava rad Vikipedije, kaže da je sada na 25. godišnjicu postojanja prava zajednica znanja, uprkos tome što neki njeni članci ponekad postanu poprište sukoba.

"Sukobi su naravno normalni kada govorimo o zajednicama. Naravno 260.000 i plus volontera prosto ne mogu uvek da se slažu oko svega. Mi to zovemo diskusije i debate. Naravno previše je tema, previše spornih tačaka i onda je ponekad potrebno proći kroz sve tačke gledišta da bismo došli do one neutralne kako bismo napravili što bolju Vikipediju", kaže Maljković za Euronews Srbija.

Među člancima oko kojih se u poslednjem periodu vodio "rat" među moderatorima i koji su morali da budu zaključavani, naš sagovornik ističe one posvećene Isusu Hristu, Draganu Stojkoviću Piksiju i Željku Ražnatoviću Arkanu.

"Uvek postoje različita viđenja i načini kako da formulišemo neke činjenice i nekada postoji veliko trvenje oko toga kako jednu rečenicu formulisati. Zato se nekad desi da oko nekih sitnica ili par reči dođe do uređivačkog rata", kaže Maljković.

Vikipedija je otvorena platforma kojoj svako od korisnika može da doprinese na različite načine, bilo kroz same članke, bilo kroz Viki rečnik, Viki citate, Wikimedia Ostavu i druge projekte. Međutim, upravo to ostavlja prostor interesnim grupama da utiču na određene sadržaje.

"Engleska Vikipedija je plodnije tle za takve stvari, zato što je globalna i tu uvek ima sporenja između albanske strane i srpske strane, hrvatske i ostalo, tako da takve interesne grupe postoje. Međutim, kod nas možda češće postoje pojedinci ili organizacije koje žele da se promovišu. Mi generalno obeshrabrujemo pisanje autobiografije, dakle subjekt članka ne bi trebalo da piše o sebi i zbog toga preporučujemo da neko ko ga poznaje ili prosto neko ko je malo nepristrasniji piše članke o njemu. Slično je i sa organizacijama. Naravno uvek postoje PR timovi koji pišu članke o svojim organizacijama, ali mi volimo da to bude neutralnije", ističe predsednik Wikimedia Serbia.

Praćenje sadržaja na Vikipediji je veliki posao, ali moderatori se smenjuju u takozvanom patroliranju, odnosno proveri najnovijih izmena.

"Očigledni vandalizmi se vrlo brzo prepoznaju i vrate, ali neke stvari koje su malo perfidnije se mnogo teže detektuju. Nekada se oslanjamo i na botove, ali u većini slučajeva neki čovek mora da prođe i da vidi da li to što je uneto ima smisla, da li je korišćen automatski prevodilac koji nije dovoljno dobar ili su se potkrale neke greške", objašnjava Maljković.