ИСУС ХРИСТОС, АРКАН, ПИКСИ…Како је најпознатија ОНЛАЈН ЕНЦИКЛОПЕДИЈА преживљавала спорове и „ратове“ око чињеница

Википедија је покренута 2001. године и то као споредан пројекат, а у међувремену је израсла у највећу онлајн енциклопедију која је доступна на више од 300 језика, обухвата више од 63 милиона чланака и бележи преко 15 милијарди прегледа сваког месеца. Такође је један од десет најпосећенијих сајтова на свету, а одржава је и уређује готово 260.000 волонтера.

Филип Маљковић, председник Викимедија Србија, удружења које подржава рад Википедије, каже да је сада на 25. годишњицу постојања права заједница знања, упркос томе што неки њени чланци понекад постану поприште сукоба.

"Сукоби су наравно нормални када говоримо о заједницама. Наравно 260.000 и плус волонтера просто не могу увек да се слажу око свега. Ми то зовемо дискусије и дебате. Наравно превише је тема, превише спорних тачака и онда је понекад потребно проћи кроз све тачке гледишта да бисмо дошли до оне неутралне како бисмо направили што бољу Википедију", каже Маљковић за Euronews Србија.

Међу чланцима око којих се у последњем периоду водио "рат" међу модераторима и који су морали да буду закључавани, наш саговорник истиче оне посвећене Исусу Христу, Драгану Стојковићу Пиксију и Жељку Ражнатовићу Аркану.

"Увек постоје различита виђења и начини како да формулишемо неке чињенице и некада постоји велико трвење око тога како једну реченицу формулисати. Зато се некад деси да око неких ситница или пар речи дође до уређивачког рата", каже Маљковић.

Википедија је отворена платформа којој свако од корисника може да допринесе на различите начине, било кроз саме чланке, било кроз Вики речник, Вики цитате, Wikimedia Ostavu и друге пројекте. Међутим, управо то оставља простор интересним групама да утичу на одређене садржаје.

"Енглеска Википедија је плодније тле за такве ствари, зато што је глобална и ту увек има спорења између албанске стране и српске стране, хрватске и остало, тако да такве интересне групе постоје. Међутим, код нас можда чешће постоје појединци или организације које желе да се промовишу. Ми генерално обесхрабрујемо писање аутобиографије, дакле субјект чланка не би требало да пише о себи и због тога препоручујемо да неко ко га познаје или просто неко ко је мало непристраснији пише чланке о њему. Слично је и са организацијама. Наравно увек постоје ПР тимови који пишу чланке о својим организацијама, али ми волимо да то буде неутралније", истиче председник Wikimedia Serbia.

Праћење садржаја на Википедији је велики посао, али модератори се смењују у такозваном патролирању, односно провери најновијих измена.

"Очигледни вандализми се врло брзо препознају и врате, али неке ствари које су мало перфидније се много теже детектују. Некада се ослањамо и на ботове, али у већини случајева неки човек мора да прође и да види да ли то што је унето има смисла, да ли је коришћен аутоматски преводилац који није довољно добар или су се поткрале неке грешке", објашњава Маљковић.