ČETIRI MOGUĆE NOVINE ZA ĐAKE U SRBIJI Da li će časovi trajati 30 minuta?
U srpskim školama od drugog polugodišta moguće su značajne promene, među kojima su skraćenje školskih časova, ograničenje upotrebe mobilnih telefona i intenzivnije uvođenje digitalnih tehnologija u nastavu.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova sa 45 na 30 minuta, uz ograničenje upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama i snažnije uključivanje veštačke inteligencije u nastavni proces. On je istakao da savremeni obrazovni sistem mora da se prilagodi promenjenoj pažnji učenika i ubrzanom tehnološkom razvoju.
Ministar se, u saopštenju povodom izbora novog direktora Prve beogradske gimnazije, osvrnuo i na najavljene novine u školama, naglašavajući da je argument za kraće časove psihološki utemeljen.
Prema njegovim rečima, učenici danas imaju takozvanu difuznu pažnju, koja je sekvencijalna i vezana za kraći vremenski period, zbog čega je potrebno prilagoditi trajanje nastave.
– Da bi se pratila nastava, potrebno je da učenici budu fokusirani na izlaganje nastavnika i aktivno učestvuju u interakciji. Današnji model škole se značajno razlikuje od nekadašnjeg, a cilj je da učenici razvijaju samostalno razmišljanje – rekao je Stanković.
On je dodao da se ide ka uvođenju komunikacionih i interaktivnih modela nastave, u kojima aktivnu ulogu imaju veštačka inteligencija, digitalne tehnologije i inovativni metodi učenja.
Ministar je takođe naveo da će se ići u pravcu ograničavanja upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, a da će od argumentovane rasprave i razmene mišljenja zavisiti da li će telefoni biti potpuno ili delimično zabranjeni.
Podsetimo, o mogućem skraćenju školskih časova govorilo se i početkom decembra, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao da cilj te mere nije kraće zadržavanje učenika u školama, već veća koncentracija tokom nastave.
Skraćeni časovi od 30 ili 35 minuta već su primenjivani u školama u Srbiji tokom pandemije koronavirusa i u vanrednim okolnostima, što, kako je naveo ministar, pokazuje da ovaj model nije nepoznat obrazovnom sistemu.
Ministar prosvete je ranije istakao da skraćenje časova ne smatra lošom idejom, ali da je neophodno detaljno analizirati njene praktične efekte, kao i da bi eventualna primena u početku bila realizovana kroz pilot-projekat.
O mogućim posledicama skraćenih časova govorili su i nastavnici. Profesor matematike u Osnovnoj školi „Dr Jovan Cvijić“ u Smederevu Andrej Pavlović izjavio je da se trajanje časa ne sme posmatrati kao isključivo tehničko pitanje.
On je naveo da kvalitet nastave zavisi od dobre organizacije i planiranja, kao i da čas od 30 minuta može biti efikasan ako je dobro osmišljen, posebno u okviru blok-nastave.
Prema njegovom mišljenju, jednosmenska nastava predstavlja jedno od ključnih sistemskih rešenja, jer bi omogućila bolju organizaciju školskog dana, više prostora za vannastavne aktivnosti i kvalitetnije korišćenje vremena učenika.
