ЧЕТИРИ МОГУЋЕ НОВИНЕ ЗА ЂАКЕ У СРБИЈИ Да ли ће часови трајати 30 минута?
У српским школама од другог полугодишта могуће су значајне промене, међу којима су скраћење школских часова, ограничење употребе мобилних телефона и интензивније увођење дигиталних технологија у наставу.
Министар просвете Дејан Вук Станковић најавио је могућност скраћења школских часова са 45 на 30 минута, уз ограничење употребе мобилних телефона у основним и средњим школама и снажније укључивање вештачке интелигенције у наставни процес. Он је истакао да савремени образовни систем мора да се прилагоди промењеној пажњи ученика и убрзаном технолошком развоју.
Министар се, у саопштењу поводом избора новог директора Прве београдске гимназије, осврнуо и на најављене новине у школама, наглашавајући да је аргумент за краће часове психолошки утемељен.
Према његовим речима, ученици данас имају такозвану дифузну пажњу, која је секвенцијална и везана за краћи временски период, због чега је потребно прилагодити трајање наставе.
– Да би се пратила настава, потребно је да ученици буду фокусирани на излагање наставника и активно учествују у интеракцији. Данашњи модел школе се значајно разликује од некадашњег, а циљ је да ученици развијају самостално размишљање – рекао је Станковић.
Он је додао да се иде ка увођењу комуникационих и интерактивних модела наставе, у којима активну улогу имају вештачка интелигенција, дигиталне технологије и иновативни методи учења.
Министар је такође навео да ће се ићи у правцу ограничавања употребе мобилних телефона у основним и средњим школама, а да ће од аргументоване расправе и размене мишљења зависити да ли ће телефони бити потпуно или делимично забрањени.
Подсетимо, о могућем скраћењу школских часова говорило се и почетком децембра, када је председник Србије Александар Вучић истакао да циљ те мере није краће задржавање ученика у школама, већ већа концентрација током наставе.
Скраћени часови од 30 или 35 минута већ су примењивани у школама у Србији током пандемије коронавируса и у ванредним околностима, што, како је навео министар, показује да овај модел није непознат образовном систему.
Министар просвете је раније истакао да скраћење часова не сматра лошом идејом, али да је неопходно детаљно анализирати њене практичне ефекте, као и да би евентуална примена у почетку била реализована кроз пилот-пројекат.
О могућим последицама скраћених часова говорили су и наставници. Професор математике у Основној школи „Др Јован Цвијић“ у Смедереву Андреј Павловић изјавио је да се трајање часа не сме посматрати као искључиво техничко питање.
Он је навео да квалитет наставе зависи од добре организације и планирања, као и да час од 30 минута може бити ефикасан ако је добро осмишљен, посебно у оквиру блок-наставе.
Према његовом мишљењу, једносменска настава представља једно од кључних системских решења, јер би омогућила бољу организацију школског дана, више простора за ваннаставне активности и квалитетније коришћење времена ученика.