Intervju
NOVA RADNA MESTA, BOLJA INFARUKTURA I KORIST ZA SVE GRAĐANE VOJVODINE: Pokrajinski sekretar Aleksandar Sofić otkrio za Dnevnik planove za 2026. OVO SU PRIORITETI
Naš osnovni cilj u 2026. godini jeste da razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine učini ravnomernijim, predvidljivijim i neposredno vidljivim u svakoj lokalnoj zajednici – bez obzira na njenu veličinu ili stepen razvijenosti.
Naš pristup se zasniva na jasnom uverenju da građani moraju osetiti konkretne koristi razvojnih politika kroz bolju infrastrukturu, nova radna mesta i efikasniju lokalnu samoupravu rekao je u razgovoru za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić.
U Vojvodini danas posluje više od 470 stranih kompanija
Prvi i ključni prioritet u 2026. godini jeste uspostavljanje sistemskog modela finansiranja izrade tehničke dokumentacije za kapitalne i razvojno značajne projekte jedinica lokalne samouprave. Zato smo za 2026. godinu opredelili 400 miliona dinara isključivo za izradu tehničke dokumentacije. Drugi strateški prioritet odnosi se na nastavak i intenziviranje ulaganja u industrijske zone na teritoriji AP Vojvodine. Infrastrukturno opremljene zone nisu samo prostor za investitore, već direktan instrument regionalne politike – one znače nova radna mesta, veće lokalne prihode i zadržavanje stanovništva. Naš cilj je da investitore ne dočekujemo improvizovano, već spremno – sa kompletnom infrastrukturom, jasnim planovima i efikasnom lokalnom administracijom. Sekretarijat će u 2026. godini značajno unaprediti podršku jedinicama lokalne samouprave koje realizuju projekte finansirane iz fondova Evropske unije, ističe Sofić.
Na koje načine Pokrajinska vlada kroz svoje programe smanjuje razlike između gradova i manjih opština?
- Ključni instrument tog pristupa jesu ulaganja u infrastrukturu industrijskih zona, jer upravo one predstavljaju osnovu lokalnog ekonomskog razvoja, zapošljavanja i privlačenja investicija. Tokom 2025. godine, podrškom Pokrajinske vlade, kroz konkurs Pokrajinskog sekretarijata, za ove namene je opredeljeno je 400 miliona dinara, usmerenih u konkretne infrastrukturne projekte u različitim delovima AP Vojvodine, a dodatna sredstva obezbedila su se i kroz Tekuću budžetsku rezervu. Sredstva nisu ulagana slučajno, već tako da otklone razvojna „uska grla“ u svakoj jedinici lokalne samouprave. Tako je, na primer, opštini Apatin dodeljeno 70 miliona dinara za izgradnju novog dalekovoda, jer bez stabilnog snabdevanja električnom energijom nema ni novih investitora ni širenja postojećih kapaciteta. U Srbobranu je 45 miliona dinara uloženo u izgradnju vodovodne i gasovodne mreže za tri nova investitora.
Podrška evropskih fondova
Kada su u pitanju projekti koji se finansiraju iz fondo9va EU dobar primer je strateški projekat Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ iz Vršca, koji se realizuje u okviru programa Interreg IPA Rumunija–Srbija i kojim se ova ustanova pozicionira među regionalne lidere u oblasti integrisane neurokardiologije. Ovaj projekat jasno pokazuje kako evropski fondovi, uz podršku Pokrajine, mogu da doprinesu razvoju savremenih, inovativnih modela lečenja i da direktno unaprede kvalitet zdravstvene zaštite.
Istovremeno, podrška je pružena i drugim zdravstvenim ustanovama širom AP Vojvodine – od opštih i specijalnih bolnica, do domova zdravlja i zavoda za javno zdravlje – čime je obuhvaćen veliki broj korisnika i različitih nivoa zdravstvene zaštite.
Istovremeno, u sredinama sa već razvijenim industrijskim zonama, sredstva su usmerena na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, kako bi se te zone dalje unapredile i postale konkurentnije. Tako je gradu Zrenjaninu odobreno 128,6 miliona dinara za izgradnju saobraćajnice sa pratećom infrastrukturom, dok je gradu Somboru dodeljeno 118,7 miliona dinara za izgradnju dela kolovoza i raskrsnica u industrijskoj zoni. U opštini Senta je 55,5 miliona dinara uloženo u rekonstrukciju saobraćajnice koja omogućava bolji pristup privrednim objektima.
Poseban značaj imaju i ulaganja u manje, ali razvojno važne projekte, kao što su 22,7 miliona dinara za opremanje industrijske zone Kula – blok 66, kao i više od 74 miliona dinara u opštini Ruma za izgradnju saobraćajnica i javnog osvetljenja u radnoj i industrijskoj zoni. Ovi projekti, iako naizgled lokalnog karaktera, imaju direktan uticaj na bezbednost, funkcionalnost i atraktivnost zona za nove investitore.
Suština ovakvog pristupa je u tome da manje opštine dobiju upravo ono što im nedostaje da bi se razvijale.
Koji delovi Vojvodine su i dalje u razvojnom zaostatku, ali imaju potencijal za unapređenje?
- Pojedine delove AP Vojvodine ne treba posmatrati kao one sa „razvojnim zaostatkom“, već kao sredine sa različitim startnim pozicijama.
Na području AP Vojvodine, 15 opština nalazi se u trećoj, dok se jedna nalazi u četvrtoj kategoriji razvijenosti. Upravo te opštine predstavljaju primarni fokus naših intervencija, jer u njima postoji najveći prostor da se institucionalnim i kadrovskim osnaživanjem, ali i infrastrukturnim ulaganjima postignu vidljivi i dugoročni efekti. Takve opštine, poput Srbobrana ili Nove Crnje, nisu prepoznate kao problem, već kao prilika – naravno, uz adekvatnu infrastrukturnu i institucionalnu podršku. Zato su one obuhvaćene i kapitalnim projektima, kao što je „Osmeh Vojvodine“, koji ima za cilj da poboljša saobraćajnu i funkcionalnu povezanost i otvori nove mogućnosti za razvoj privrede. Na taj način, kroz ciljane mere, diferenciran pristup i konkretne investicije, sistemski smanjujemo regionalne razlike i stvaramo uslove za ravnomerniji i održivi razvoj cele AP Vojvodine.
Programi za Republiku Srpsku
Posebno značajnu ulogu ima Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, čiji je delokrug rada proširen krajem 2020. godine, a puna realizacija novih programa započela je 2021. godine.
Samo tokom 2025. godine Fond je u Republici Srpskoj finansijski podržao oko 30 projekata u ukupnoj vrednosti od približno 89 miliona dinara, odnosno oko 755.000 evra; kroz program direktnih donacija podržao 25 projekata u vrednosti od 23,5 miliona dinara, koji su obuhvatali izgradnju i rekonstrukciju verskih objekata, vrtića, vodovoda, sportskih terena i objekata opšte namene širom Republike Srpske; iz tekuće budžetske rezerve finansirao četiri projekta od posebnog značaja u vrednosti od 65,25 miliona dinara.
Pored toga, tokom 2025. godine Fond je podržao i oko 10 projekata srpske zajednice u Federaciji BiH, ukupne vrednosti 36,5 miliona dinara (oko 310.000 evra).
Da li Sekretarijat podržava razvoj industrijskih zona u manjim sredinama i kakva su dosadašnja iskustva?
- Podrška Sekretarijata usmerena je na to da industrijske zone budu funkcionalne, bezbedne i potpuno spremne za investitore. To podrazumeva ulaganja u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu, ali i unapređenje uslova koji omogućavaju nesmetano poslovanje privrednih subjekata. Dobar primer takvog pristupa jeste opština Ruma, gde je kroz programe Sekretarijata obezbeđena finansijska podrška za realizaciju već pomenuta dva infrastrukturno značajna projekta u radnim zonama, u ukupnom iznosu višem od 74 miliona dinara. Jedan od tih projekata odnosi se na izgradnju javnog osvetljenja u Industrijskoj ulici u radnoj zoni „Zapad“, za šta je odobreno 22,9 miliona dinara. Ova zona obuhvata oko 20 hektara i u njoj posluje veliki broj proizvodnih i logističkih kompanija, sa približno 3.000 zaposlenih. Drugi projekat u Rumi odnosi se na izgradnju saobraćajnica u radnoj zoni „Rumska petlja“, koja predstavlja najveću i najznačajniju radnu zonu na teritoriji opštine i prostire se na 238 hektara. Za prvu fazu izgradnje saobraćajnica izdvojeno je 51,48 miliona dinara. U ovoj zoni već posluje 17 domaćih i stranih kompanija sa oko 1.500 zaposlenih, a dodatni značaj projekta ogleda se u činjenici da su započele ili se očekuju nove investicije, uključujući i izgradnju fabrike kineske kompanije koja planira značajno zapošljavanje. Ulaganjem u osnovnu infrastrukturu stvoreni su uslovi da zona nastavi da se razvija i dalje privlači investitore.
Kapitalni projekat kao što je „Osmeh Vojvodine” ima za cilj da poboljša saobraćajnu i funkcionalnu povezanost i otvori nove mogućnosti za razvoj privrede
Pored većih sredina, posebnu pažnju posvećujemo i manjim opštinama sa izraženim razvojnim potencijalom. Takav primer je industrijska zona Lovćenac u opštini Mali Iđoš, gde je obezbeđen prostor i infrastrukturni preduslovi za grinfield investiciju kompanije koja planira izgradnju fabrike za proizvodnju hrane za kućne ljubimce. Reč je o investiciji vrednoj oko 3,5 miliona evra, sa snažnom izvoznom orijentacijom i planiranim zapošljavanjem 60 radnika, što za manju opštinu ima izuzetan ekonomski i socijalni značaj.
Sa kojim regionima u Evropi i svetu Vojvodina ima najintenzivniju saradnju i kako će to uticati na planove za 2026. godinu?
- Na evropskom nivou, AP Vojvodina ima posebno razvijene odnose sa regionima u Nemačkoj, pre svega Baden-Virtembergom i Hesenom, zatim sa austrijskim regionima Štajerskom i Donjom Austrijom, kao i sa italijanskim regijama Lombardijom i Friuli-Venecijom Đulijom. Istovremeno, veoma intenzivna saradnja ostvaruje se i sa regionima u Mađarskoj i Rumuniji. Tokom 2025. godine, AP Vojvodina je nastavila i proširila saradnju sa brojnim partnerima van Evropske unije, pre svega sa regionima Narodne Republike Kine, uključujući Ningbo i provincije Šandong, Džeđang, Hebej i Guandong. Pored Kine, razvijeni su i odnosi sa partnerima iz Republike Srpske, Belorusije, Kube, Angole, Crne Gore, kao i sa regijama i institucijama u Švajcarskoj i Argentini. Posebno je značajna saradnja sa Republikom Srpskom.
Osnaživanje izbeglih i raseljenih
Koje konkretne programe Sekretarijat sprovodi za ekonomsko osnaživanje izbeglih i raseljenih lica u Vojvodini?
- U saradnji sa Fondom za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, kontinuirano sprovodi programe ekonomskog osnaživanja izbeglih i raseljenih lica na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Ovi programi usmereni su na pružanje konkretne i direktne podrške za pokretanje i unapređenje samostalnih poljoprivrednih, proizvodnih, zanatskih i uslužnih delatnosti, sa posebnim akcentom na ekonomsko osnaživanje žena iz ove osetljive društvene grupe.
Ključni vid podrške odnosi se na dodelu jednokratne, bespovratne pomoći u vidu opreme, alata, poljoprivredne mehanizacije, priključaka i druge neophodne opreme za razvoj sopstvene delatnosti. Pravo na podršku imaju lica koja imaju ili su imala status izbeglih ili raseljenih lica, a program je dostupan korisnicima u svim opštinama na teritoriji AP Vojvodine.
U 2025. godini realizovana su dva odvojena projekta ekonomskog osnaživanja – jedan namenjen isključivo ženama, a drugi opštoj populaciji izbeglih i raseljenih lica. U okviru ovih projekata zaključeni su ugovori sa ukupno 50 porodica, koje će dobiti podršku u vidu opreme za poljoprivredne, proizvodne, zanatske i uslužne delatnosti.
Intenzivirani su i odnosi sa Kinom, kroz konkretne energetske projekte u Novom Sadu, aktivno učešće na međunarodnim forumima u Ningbou, kao i kroz otvaranje Srpskog poslovnog, tehnološkog i turističkog centra u tom gradu, što predstavlja značajan korak u institucionalizaciji ekonomske saradnje i promociji privrednih potencijala AP Vojvodine.
AP Vojvodina je istovremeno aktivan član više značajnih međuregionalnih organizacija, kao što su Asocijacija evropskih pograničnih regiona, Paralelno sa tim, ekonomska diplomatija dala je i konkretne rezultate, što potvrđuje otvaranje pogona japanske kompanije JFE Shoji u Inđiji, kao i podatak da u Vojvodini danas posluje više od 470 stranih kompanija.
Kako Vojvodina može da iskoristi međuregionalnu saradnju za privlačenje investicija?
- Kroz stalne kontakte sa drugim regionima, zajedničke projekte i direktnu komunikaciju sa partnerima, AP Vojvodina se predstavlja kao stabilna, organizovana i pouzdana sredina za ulaganje.
Tokom 2024. godine pripremljeno je i dostavljeno 35 priprema za međuregionalne susrete, što je omogućilo konkretne razgovore sa potencijalnim partnerima i investitorima. Takav kontinuitet u komunikaciji rezultirao je i novim sporazumima – tokom 2025. godine pripremljena su i potpisana dva nova međuregionalna sporazuma: memorandum o razumevanju sa pokrajinom Artemisa iz Kube i sporazum o saradnji sa Gomeljskom oblasti iz Belorusije, koji je praćen i akcionim planom za period 2025/2026. godine.
Subotica, Žabalj, Inđija, Kikinda, Zrenjanin
Koji su najznačajniji i najuspešniji projekti finansirani kroz konkurse za tehničku dokumentaciju?
Najveći broj odobrenih projekata odnosi se na unapređenje saobraćajne i komunalne infrastrukture, pre svega u oblasti vodosnabdevanja, kao i na objekte od javnog značaja u oblasti zdravstva, obrazovanja i kulture.
U 2025. godini, između ostalih, finansiranje tehničke dokumentacije su ostvarili Subotica, Žabalj, Inđija, Kikinda i Zrenjanin, za projekte koji predstavljaju važne preduslove za realizaciju kapitalnih i razvojnih investicija. Tako je u Subotici odobrena izrada tehničke dokumentacije za izgradnju javnog vodovoda u pojedinim delovima grada i u naselju Palić.. U opštini Žabalj finansirana je izrada tehničke dokumentacije za magistralno-distributivni cevovod na relaciji Gospođinci–Žabalj sa pratećim objektima. U Inđiji je podržana izrada tehničke dokumentacije za izgradnju opštinskog puta Maradik–Jarkovci, faza jedan, koji će značajno unaprediti saobraćajnu povezanost i bezbednost, kao i pristup poljoprivrednim i privrednim kapacitetima. U Kikindi je odobrena izrada tehničke dokumentacije za izgradnju zatvorenog bazena u okviru Kulturno-sportskog centra „Jezero“, čime se stvaraju uslovi za razvoj sportsko-rekreativnih sadržaja i unapređenje javnih usluga za građane. U Zrenjaninu je finansirana izrada tehničke dokumentacije za izgradnju saobraćajnica i zacevljavanje kanala u skladu sa važećim planskim dokumentima u zoni kompleksa „Centralna pijaca“.
Zahvaljujući ovakvom pristupu, AP Vojvodina danas ima ukupno 45 zaključenih međuregionalnih sporazuma sa 34 regiona iz 17 zemalja, što predstavlja snažnu mrežu kontakata i mogućnosti za privlačenje investicija.
Koliko je uspešna prekogranična saradnja kroz programe Interreg i koji su najvažniji projekti?
- U okviru finansijske perspektive Evropske unije 2021–2027, institucije i organizacije sa teritorije AP Vojvodine učestvovale su u projektima čija ukupna vrednost iznosi 195.561.637,50 evra, dok je do sada apsorbovano 48.479.719,64 evra bespovratnih sredstava.
Od ukupnog iznosa, kroz programe prekogranične saradnje realizovani su projekti ukupne vrednosti 125.851.277,97 evra, sa apsorbovanih 44.531.940,26 evra, dok su u okviru programa transnacionalne saradnje institucije i organizacije iz Vojvodine učestvovale u projektima vrednim 69.710.359,50 evra, sa apsorbovanih 3.947.779,38 evra. U okviru ovih poziva odobreno je ukupno 180 projekata sa teritorije AP Vojvodine, a ukupan iznos apsorbovanih sredstava iznosi 42,5 miliona evra.
Koliko su regionalni razvojni projekti povezani sa privlačenjem investitora i otvaranjem novih radnih mesta?
- Iskustvo pokazuje da investitori odluke o ulaganju donose u sredinama u kojima postoji adekvatno infrastrukturno opremljen prostor, jasna razvojna vizija i efikasna lokalna administracija.
AP Vojvodina danas ima 45 zaključenih međuregionalnih sporazuma sa 34 regiona iz 17 zemalja
Posebno značajnu ulogu u tom procesu ima ulaganje u industrijske i radne zone, jer one predstavljaju direktnu vezu između javnih investicija i privredne aktivnosti. Primer opštine Srbobran jasno pokazuje da blagovremeno infrastrukturno opremanje zona ima neposredan uticaj na realizaciju investicija i pokretanje proizvodnih kapaciteta. Odlukom Pokrajinske vlade da finansira izgradnju nedostajuće vodovodne i gasovodne mreže u iznosu od 45 miliona dinara, stvoreni su uslovi za početak rada investitora koji su već otkupili parcele u industrijskoj zoni i započeli pripremne aktivnosti. Opština Srbobran je u međuvremenu prodala sve parcele u industrijskoj zoni, koja je već opremljena pristupnim saobraćajnicama i delimično elektroenergetskom infrastrukturom. Trenutno u zoni posluju dva preduzeća, dok ostali investitori imaju ugovornu obavezu da u roku od tri godine izgrade objekte i započnu poslovanje. Pojedini investitori, među kojima su „Mikom“ DOO, „Scan Metals“ i „Procesing“, već su započeli pripremne radove na površini od 17 hektara, što predstavlja jasan signal da će zona u narednom periodu biti u potpunosti aktivirana. Pored toga, opština je izradila tehničku dokumentaciju i pribavila građevinsku dozvolu za izgradnju distributivnog gasovoda pritiska do 4 bara, koji obuhvata više ulica, uključujući i ključne saobraćajnice u industrijskoj zoni. Istovremeno, izrađena je dokumentacija za vodovodnu i fekalnu kanalizacionu mrežu, pribavljeni su lokacijski uslovi i u toku je postupak dobijanja građevinske dozvole, pri čemu je projekat planiran tako da omogući faznu i nezavisnu realizaciju radova. Realizacijom ovih infrastrukturnih ulaganja stvoreni su preduslovi da se u narednom periodu otvori oko 500 novih radnih mesta.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.