Интервју
НОВА РАДНА МЕСТА, БОЉА ИНФАРУКТУРА И КОРИСТ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ ВОЈВОДИНЕ: Покрајински секретар Александар Софић открио за Дневник планове за 2026. ОВО СУ ПРИОРИТЕТИ
Наш основни циљ у 2026. години јесте да развој Аутономне покрајине Војводине учини равномернијим, предвидљивијим и непосредно видљивим у свакој локалној заједници – без обзира на њену величину или степен развијености.
Наш приступ се заснива на јасном уверењу да грађани морају осетити конкретне користи развојних политика кроз бољу инфраструктуру, нова радна места и ефикаснију локалну самоуправу рекао је у разговору за „Дневник” покрајински секретар за регионални развој и локалну самоуправу Александар Софић.
У Војводини данас послује више од 470 страних компанија
Први и кључни приоритет у 2026. години јесте успостављање системског модела финансирања израде техничке документације за капиталне и развојно значајне пројекте јединица локалне самоуправе. Зато смо за 2026. годину определили 400 милиона динара искључиво за израду техничке документације. Други стратешки приоритет односи се на наставак и интензивирање улагања у индустријске зоне на територији АП Војводине. Инфраструктурно опремљене зоне нису само простор за инвеститоре, већ директан инструмент регионалне политике – оне значе нова радна места, веће локалне приходе и задржавање становништва. Наш циљ је да инвеститоре не дочекујемо импровизовано, већ спремно – са комплетном инфраструктуром, јасним плановима и ефикасном локалном администрацијом. Секретаријат ће у 2026. години значајно унапредити подршку јединицама локалне самоуправе које реализују пројекте финансиране из фондова Европске уније, истиче Софић.
На које начине Покрајинска влада кроз своје програме смањује разлике између градова и мањих општина?
- Кључни инструмент тог приступа јесу улагања у инфраструктуру индустријских зона, јер управо оне представљају основу локалног економског развоја, запошљавања и привлачења инвестиција. Током 2025. године, подршком Покрајинске владе, кроз конкурс Покрајинског секретаријата, за ове намене је опредељено је 400 милиона динара, усмерених у конкретне инфраструктурне пројекте у различитим деловима АП Војводине, а додатна средства обезбедила су се и кроз Текућу буџетску резерву. Средства нису улагана случајно, већ тако да отклоне развојна „уска грла“ у свакој јединици локалне самоуправе. Тако је, на пример, општини Апатин додељено 70 милиона динара за изградњу новог далековода, јер без стабилног снабдевања електричном енергијом нема ни нових инвеститора ни ширења постојећих капацитета. У Србобрану је 45 милиона динара уложено у изградњу водоводне и гасоводне мреже за три нова инвеститора.
Подршка европских фондова
Када су у питању пројекти који се финансирају из фондо9ва ЕУ добар пример је стратешки пројекат Специјалне болнице за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ из Вршца, који се реализује у оквиру програма Интеррег ИПА Румунија–Србија и којим се ова установа позиционира међу регионалне лидере у области интегрисане неурокардиологије. Овај пројекат јасно показује како европски фондови, уз подршку Покрајине, могу да допринесу развоју савремених, иновативних модела лечења и да директно унапреде квалитет здравствене заштите.
Истовремено, подршка је пружена и другим здравственим установама широм АП Војводине – од општих и специјалних болница, до домова здравља и завода за јавно здравље – чиме је обухваћен велики број корисника и различитих нивоа здравствене заштите.
Истовремено, у срединама са већ развијеним индустријским зонама, средства су усмерена на саобраћајну и комуналну инфраструктуру, како би се те зоне даље унапредиле и постале конкурентније. Тако је граду Зрењанину одобрено 128,6 милиона динара за изградњу саобраћајнице са пратећом инфраструктуром, док је граду Сомбору додељено 118,7 милиона динара за изградњу дела коловоза и раскрсница у индустријској зони. У општини Сента је 55,5 милиона динара уложено у реконструкцију саобраћајнице која омогућава бољи приступ привредним објектима.
Посебан значај имају и улагања у мање, али развојно важне пројекте, као што су 22,7 милиона динара за опремање индустријске зоне Кула – блок 66, као и више од 74 милиона динара у општини Рума за изградњу саобраћајница и јавног осветљења у радној и индустријској зони. Ови пројекти, иако наизглед локалног карактера, имају директан утицај на безбедност, функционалност и атрактивност зона за нове инвеститоре.
Суштина оваквог приступа је у томе да мање општине добију управо оно што им недостаје да би се развијале.
Који делови Војводине су и даље у развојном заостатку, али имају потенцијал за унапређење?
- Поједине делове АП Војводине не треба посматрати као оне са „развојним заостатком“, већ као средине са различитим стартним позицијама.
На подручју АП Војводине, 15 општина налази се у трећој, док се једна налази у четвртој категорији развијености. Управо те општине представљају примарни фокус наших интервенција, јер у њима постоји највећи простор да се институционалним и кадровским оснаживањем, али и инфраструктурним улагањима постигну видљиви и дугорочни ефекти. Такве општине, попут Србобрана или Нове Црње, нису препознате као проблем, већ као прилика – наравно, уз адекватну инфраструктурну и институционалну подршку. Зато су оне обухваћене и капиталним пројектима, као што је „Осмех Војводине“, који има за циљ да побољша саобраћајну и функционалну повезаност и отвори нове могућности за развој привреде. На тај начин, кроз циљане мере, диференциран приступ и конкретне инвестиције, системски смањујемо регионалне разлике и стварамо услове за равномернији и одрживи развој целе АП Војводине.
Програми за Републику Српску
Посебно значајну улогу има Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, чији је делокруг рада проширен крајем 2020. године, а пуна реализација нових програма започела је 2021. године.
Само током 2025. године Фонд је у Републици Српској финансијски подржао око 30 пројеката у укупној вредности од приближно 89 милиона динара, односно око 755.000 евра; кроз програм директних донација подржао 25 пројеката у вредности од 23,5 милиона динара, који су обухватали изградњу и реконструкцију верских објеката, вртића, водовода, спортских терена и објеката опште намене широм Републике Српске; из текуће буџетске резерве финансирао четири пројекта од посебног значаја у вредности од 65,25 милиона динара.
Поред тога, током 2025. године Фонд је подржао и око 10 пројеката српске заједнице у Федерацији БиХ, укупне вредности 36,5 милиона динара (око 310.000 евра).
Да ли Секретаријат подржава развој индустријских зона у мањим срединама и каква су досадашња искуства?
- Подршка Секретаријата усмерена је на то да индустријске зоне буду функционалне, безбедне и потпуно спремне за инвеститоре. То подразумева улагања у саобраћајну, енергетску и комуналну инфраструктуру, али и унапређење услова који омогућавају несметано пословање привредних субјеката. Добар пример таквог приступа јесте општина Рума, где је кроз програме Секретаријата обезбеђена финансијска подршка за реализацију већ поменута два инфраструктурно значајна пројекта у радним зонама, у укупном износу вишем од 74 милиона динара. Један од тих пројеката односи се на изградњу јавног осветљења у Индустријској улици у радној зони „Запад“, за шта је одобрено 22,9 милиона динара. Ова зона обухвата око 20 хектара и у њој послује велики број производних и логистичких компанија, са приближно 3.000 запослених. Други пројекат у Руми односи се на изградњу саобраћајница у радној зони „Румска петља“, која представља највећу и најзначајнију радну зону на територији општине и простире се на 238 хектара. За прву фазу изградње саобраћајница издвојено је 51,48 милиона динара. У овој зони већ послује 17 домаћих и страних компанија са око 1.500 запослених, а додатни значај пројекта огледа се у чињеници да су започеле или се очекују нове инвестиције, укључујући и изградњу фабрике кинеске компаније која планира значајно запошљавање. Улагањем у основну инфраструктуру створени су услови да зона настави да се развија и даље привлачи инвеститоре.
Капитални пројекат као што је „Осмех Војводине” има за циљ да побољша саобраћајну и функционалну повезаност и отвори нове могућности за развој привреде
Поред већих средина, посебну пажњу посвећујемо и мањим општинама са израженим развојним потенцијалом. Такав пример је индустријска зона Ловћенац у општини Мали Иђош, где је обезбеђен простор и инфраструктурни предуслови за гринфиелд инвестицију компаније која планира изградњу фабрике за производњу хране за кућне љубимце. Реч је о инвестицији вредној око 3,5 милиона евра, са снажном извозном оријентацијом и планираним запошљавањем 60 радника, што за мању општину има изузетан економски и социјални значај.
Са којим регионима у Европи и свету Војводина има најинтензивнију сарадњу и како ће то утицати на планове за 2026. годину?
- На европском нивоу, АП Војводина има посебно развијене односе са регионима у Немачкој, пре свега Баден-Виртембергом и Хесеном, затим са аустријским регионима Штајерском и Доњом Аустријом, као и са италијанским регијама Ломбардијом и Фриули-Венецијом Ђулијом. Истовремено, веома интензивна сарадња остварује се и са регионима у Мађарској и Румунији. Током 2025. године, АП Војводина је наставила и проширила сарадњу са бројним партнерима ван Европске уније, пре свега са регионима Народне Републике Кине, укључујући Нингбо и провинције Шандонг, Џеђанг, Хебеј и Гуандонг. Поред Кине, развијени су и односи са партнерима из Републике Српске, Белорусије, Кубе, Анголе, Црне Горе, као и са регијама и институцијама у Швајцарској и Аргентини. Посебно је значајна сарадња са Републиком Српском.
Оснаживање избеглих и расељених
Које конкретне програме Секретаријат спроводи за економско оснаживање избеглих и расељених лица у Војводини?
- У сарадњи са Фондом за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, континуирано спроводи програме економског оснаживања избеглих и расељених лица на територији Аутономне покрајине Војводине. Ови програми усмерени су на пружање конкретне и директне подршке за покретање и унапређење самосталних пољопривредних, производних, занатских и услужних делатности, са посебним акцентом на економско оснаживање жена из ове осетљиве друштвене групе.
Кључни вид подршке односи се на доделу једнократне, бесповратне помоћи у виду опреме, алата, пољопривредне механизације, прикључака и друге неопходне опреме за развој сопствене делатности. Право на подршку имају лица која имају или су имала статус избеглих или расељених лица, а програм је доступан корисницима у свим општинама на територији АП Војводине.
У 2025. години реализована су два одвојена пројекта економског оснаживања – један намењен искључиво женама, а други општој популацији избеглих и расељених лица. У оквиру ових пројеката закључени су уговори са укупно 50 породица, које ће добити подршку у виду опреме за пољопривредне, производне, занатске и услужне делатности.
Интензивирани су и односи са Кином, кроз конкретне енергетске пројекте у Новом Саду, активно учешће на међународним форумима у Нингбоу, као и кроз отварање Српског пословног, технолошког и туристичког центра у том граду, што представља значајан корак у институционализацији економске сарадње и промоцији привредних потенцијала АП Војводине.
АП Војводина је истовремено активан члан више значајних међурегионалних организација, као што су Асоцијација европских пограничних региона, Паралелно са тим, економска дипломатија дала је и конкретне резултате, што потврђује отварање погона јапанске компаније JFE Shoji у Инђији, као и податак да у Војводини данас послује више од 470 страних компанија.
Како Војводина може да искористи међурегионалну сарадњу за привлачење инвестиција?
- Кроз сталне контакте са другим регионима, заједничке пројекте и директну комуникацију са партнерима, АП Војводина се представља као стабилна, организована и поуздана средина за улагање.
Током 2024. године припремљено је и достављено 35 припрема за међурегионалне сусрете, што је омогућило конкретне разговоре са потенцијалним партнерима и инвеститорима. Такав континуитет у комуникацији резултирао је и новим споразумима – током 2025. године припремљена су и потписана два нова међурегионална споразума: меморандум о разумевању са покрајином Артемиса из Кубе и споразум о сарадњи са Гомељском области из Белорусије, који је праћен и акционим планом за период 2025/2026. године.
Суботица, Жабаљ, Инђија, Кикинда, Зрењанин
Који су најзначајнији и најуспешнији пројекти финансирани кроз конкурсе за техничку документацију?
Највећи број одобрених пројеката односи се на унапређење саобраћајне и комуналне инфраструктуре, пре свега у области водоснабдевања, као и на објекте од јавног значаја у области здравства, образовања и културе.
У 2025. години, између осталих, финансирање техничке документације су остварили Суботица, Жабаљ, Инђија, Кикинда и Зрењанин, за пројекте који представљају важне предуслове за реализацију капиталних и развојних инвестиција. Тако је у Суботици одобрена израда техничке документације за изградњу јавног водовода у појединим деловима града и у насељу Палић.. У општини Жабаљ финансирана је израда техничке документације за магистрално-дистрибутивни цевовод на релацији Госпођинци–Жабаљ са пратећим објектима. У Инђији је подржана израда техничке документације за изградњу општинског пута Марадик–Јарковци, фаза један, који ће значајно унапредити саобраћајну повезаност и безбедност, као и приступ пољопривредним и привредним капацитетима. У Кикинди је одобрена израда техничке документације за изградњу затвореног базена у оквиру Културно-спортског центра „Језеро“, чиме се стварају услови за развој спортско-рекреативних садржаја и унапређење јавних услуга за грађане. У Зрењанину је финансирана израда техничке документације за изградњу саобраћајница и зацевљавање канала у складу са важећим планским документима у зони комплекса „Централна пијаца“.
Захваљујући оваквом приступу, АП Војводина данас има укупно 45 закључених међурегионалних споразума са 34 региона из 17 земаља, што представља снажну мрежу контаката и могућности за привлачење инвестиција.
Колико је успешна прекогранична сарадња кроз програме Интеррег и који су најважнији пројекти?
- У оквиру финансијске перспективе Европске уније 2021–2027, институције и организације са територије АП Војводине учествовале су у пројектима чија укупна вредност износи 195.561.637,50 евра, док је до сада апсорбовано 48.479.719,64 евра бесповратних средстава.
Од укупног износа, кроз програме прекограничне сарадње реализовани су пројекти укупне вредности 125.851.277,97 евра, са апсорбованих 44.531.940,26 евра, док су у оквиру програма транснационалне сарадње институције и организације из Војводине учествовале у пројектима вредним 69.710.359,50 евра, са апсорбованих 3.947.779,38 евра. У оквиру ових позива одобрено је укупно 180 пројеката са територије АП Војводине, а укупан износ апсорбованих средстава износи 42,5 милиона евра.
Колико су регионални развојни пројекти повезани са привлачењем инвеститора и отварањем нових радних места?
- Искуство показује да инвеститори одлуке о улагању доносе у срединама у којима постоји адекватно инфраструктурно опремљен простор, јасна развојна визија и ефикасна локална администрација.
АП Војводина данас има 45 закључених међурегионалних споразума са 34 региона из 17 земаља
Посебно значајну улогу у том процесу има улагање у индустријске и радне зоне, јер оне представљају директну везу између јавних инвестиција и привредне активности. Пример општине Србобран јасно показује да благовремено инфраструктурно опремање зона има непосредан утицај на реализацију инвестиција и покретање производних капацитета. Одлуком Покрајинске владе да финансира изградњу недостајуће водоводне и гасоводне мреже у износу од 45 милиона динара, створени су услови за почетак рада инвеститора који су већ откупили парцеле у индустријској зони и започели припремне активности. Општина Србобран је у међувремену продала све парцеле у индустријској зони, која је већ опремљена приступним саобраћајницама и делимично електроенергетском инфраструктуром. Тренутно у зони послују два предузећа, док остали инвеститори имају уговорну обавезу да у року од три године изграде објекте и започну пословање. Поједини инвеститори, међу којима су „Миком“ ДОО, „Сцан Металс“ и „Процесинг“, већ су започели припремне радове на површини од 17 хектара, што представља јасан сигнал да ће зона у наредном периоду бити у потпуности активирана. Поред тога, општина је израдила техничку документацију и прибавила грађевинску дозволу за изградњу дистрибутивног гасовода притиска до 4 бара, који обухвата више улица, укључујући и кључне саобраћајнице у индустријској зони. Истовремено, израђена је документација за водоводну и фекалну канализациону мрежу, прибављени су локацијски услови и у току је поступак добијања грађевинске дозволе, при чему је пројекат планиран тако да омогући фазну и независну реализацију радова. Реализацијом ових инфраструктурних улагања створени су предуслови да се у наредном периоду отвори око 500 нових радних места.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.