EVO KO IMA PRAVO NA OTPREMNINU A KO OSTAJE BEZ NJE Šta se dešava kada firma stavi ključ u bravu

Iz kompanije su tada potvrdili da je raskinut ugovor o radu sa svim radnicima i da je proizvodnja u pogonu zvanično obustavljena polovinom decembra. Ovo nije usamljen slučaj odlaska velikih investitora sa juga Srbije.

Prvo je zatvoren pogon kompanije Beneton u Nišu, kada je, prema pisanju medija, više od 900 radnika proglašeno tehnološkim viškom, dok je Džonson elektrik početkom prošle godine najavio da će smanjiti broj zaposlenih zbog izazova sa kojima se suočava automobilska industrija u Evropi. Ovom odlukom pogođeno je više od 300 zaposlenih.

Godinu je obeležila i odluka nemačke kompanije Drakslajer, globalnog proizvođača kablovskih setova za automobilsku industriju, koja je nakon 17 godina poslovanja u Zrenjaninu prekinula rad u Srbiji, kada je gotovo 2.000 radnika ostalo bez posla.

Takođe, i danska kompanija Kentaur zatvorila je svoju fabriku u Vranju, a bez posla je ostalo 253 radnika.

U slučaju likvidacije preduzeća, radnici nemaju pravo na otpremnine

Radnicima kompanije Leoni sa kojima je raskinut ugovor isplaćena je otpremnina veća od zakonskog minimuma. Kako su tada naveli u Leoniju, ona je iznosila 50 odsto prosečne mesečne „bruto 1“ zarade ostvarene u poslednja tri meseca za svaku punu godinu staža u kompaniji, što je za 50 odsto više od minimalne otpremnine koju propisuje zakon.

Prema Zakonu o radu, pravo na otpremninu postoji u slučajevima kada zaposlenom prestaje radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom, odnosno kada je proglašen viškom, kao i prilikom odlaska u penziju.

U praksi se javlja još jedna vrsta otpremnine, takozvana stimulativna otpremnina prilikom dobrovoljnog rešavanja viška zaposlenih, a u ovom slučaju poslodavac nudi stimulaciju zaposlenom da dobrovoljno raskine ugovor o radu sa poslodavcem.

Takozvani investitori koji su se u prethodnom periodu povukli zatvaraju svoje proizvodne pogone verovatno sprovođenjem postupka likvidacije pravnog lica – prestanka postojanja privrednog društva koje u trenutku zatvaranja može da izmiri sve svoje finansijske obaveze. Onaj koji ne može, ide u stečaj umesto likvidacije. U slučajevima likvidacije radni odnos zaposlenima prestaje zbog prestanka postojanja poslodavca, a ne zato što su oni višak zaposlenih, i tada nema isplate otpremnine po osnovu viška zaposlenih.

U praksi su zabeleženi slučajevi kada su poslodavci sami uređivali ovo pitanje tako da isplate otpremnine prilikom zatvaranja poslodavca, ali na to nisu formalno bili obavezani zakonom.

Prestanak postojanja privrednog društva podrazumeva njegovo potpuno gašenje kao pravnog lica. Ako ostane makar još jedan zaposleni ili privredno društvo nastavi da postoji bez zaposlenih, a ne ugasi se, onda je reč o otpuštanju viška zaposlenih i radnicima sleduje otpremnina.

Takođe, ako se dešava razdvajanje ili spajanje dva ili više privrednih društava, kao i kada se jedan poslodavac utopi u drugog, važe posebna pravila i radnici koji tom prilikom izgube posao imaju pravo na otpremninu jer postoji poslodavac – sledbenik kod kojeg su oni višak zaposlenih.

Kada je reč o Leoniju, istaknuto je da je kompanija uredno isplatila otpremnine koje su bile više od zakonskog minimuma, jer je poslodavac nastavio da radi u drugim fabrikama i nije bilo reč o potpunom gašenju poslodavca.

Na koji iznos radnici mogu da računaju

Obračun otpremnine uređen je zakonom i kod odlaska u penziju isplaćuju se najmanje dve prosečne zarade u Republici Srbiji. Kod viška zaposlenih otpremnina iznosi trećinu zarade za svaku godinu koju je zaposleni proveo u radnom odnosu kod tog poslodavca.

Poslodavac može sam, ili poslodavac i sindikat zajedno kolektivnim ugovorom, da dogovore viši iznos otpremnine u odnosu na zakonski minimum.

U trećem slučaju, poslodavac sam određuje takozvanu stimulativnu otpremninu, koja po pravilu mora biti viša od zakonskog minimuma, odnosno od iznosa koji bi zaposleni dobio da je proglašen viškom, jer u suprotnom zaposleni ne bi imao ekonomski razlog da je prihvati, posebno imajući u vidu da u tom slučaju gubi i prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Nezakonita praksa da se zaposleni „odriče“ otpremnine

Iako zakon formalno štiti zaposlene propisujući da će se smatrati da radni odnos nije prestao ako otpremnina nije isplaćena u skladu sa zakonom ili uopšte nije isplaćena, u praksi se javljaju brojne zloupotrebe.

One uključuju nezakonitu praksu da se zaposleni „odriče“ otpremnine, da potpisuje da mu je isplaćena iako nije, kao i slučajeve kašnjenja sa isplatom ili pogrešnog obračuna.

Kada je reč o drugim potraživanjima koja su povezana sa prestankom rada poslodavca, a ne obuhvataju otpremninu, dešavalo se da poslodavac prestane da postoji i bude obrisan iz APR-a, dok istovremeno ostane dužan bivšim zaposlenima, na primer poslednju zaradu ili naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.

Ako poslodavac sam uvede otpremninu u slučaju likvidacije, iako na to nije obavezan zakonom, i ona spada u potraživanja koja se isplaćuju do trenutka formalnog prestanka postojanja poslodavca.

Kamatica.com