ЕВО КО ИМА ПРАВО НА ОТПРЕМНИНУ А КО ОСТАЈЕ БЕЗ ЊЕ Шта се дешава када фирма стави кључ у браву

Из компаније су тада потврдили да је раскинут уговор о раду са свим радницима и да је производња у погону званично обустављена половином децембра. Ово није усамљен случај одласка великих инвеститора са југа Србије.

Прво је затворен погон компаније Бенетон у Нишу, када је, према писању медија, више од 900 радника проглашено технолошким вишком, док је Џонсон електрик почетком прошле године најавио да ће смањити број запослених због изазова са којима се суочава аутомобилска индустрија у Европи. Овом одлуком погођено је више од 300 запослених.

Годину је обележила и одлука немачке компаније Дракслајер, глобалног произвођача кабловских сетова за аутомобилску индустрију, која је након 17 година пословања у Зрењанину прекинула рад у Србији, када је готово 2.000 радника остало без посла.

Такође, и данска компанија Кентаур затворила је своју фабрику у Врању, а без посла је остало 253 радника.

У случају ликвидације предузећа, радници немају право на отпремнине

Радницима компаније Леони са којима је раскинут уговор исплаћена је отпремнина већа од законског минимума. Како су тада навели у Леонију, она је износила 50 одсто просечне месечне „бруто 1“ зараде остварене у последња три месеца за сваку пуну годину стажа у компанији, што је за 50 одсто више од минималне отпремнине коју прописује закон.

Према Закону о раду, право на отпремнину постоји у случајевима када запосленом престаје радни однос због престанка потребе за његовим радом, односно када је проглашен вишком, као и приликом одласка у пензију.

У пракси се јавља још једна врста отпремнине, такозвана стимулативна отпремнина приликом добровољног решавања вишка запослених, а у овом случају послодавац нуди стимулацију запосленом да добровољно раскине уговор о раду са послодавцем.

Такозвани инвеститори који су се у претходном периоду повукли затварају своје производне погоне вероватно спровођењем поступка ликвидације правног лица – престанка постојања привредног друштва које у тренутку затварања може да измири све своје финансијске обавезе. Онај који не може, иде у стечај уместо ликвидације. У случајевима ликвидације радни однос запосленима престаје због престанка постојања послодавца, а не зато што су они вишак запослених, и тада нема исплате отпремнине по основу вишка запослених.

У пракси су забележени случајеви када су послодавци сами уређивали ово питање тако да исплате отпремнине приликом затварања послодавца, али на то нису формално били обавезани законом.

Престанак постојања привредног друштва подразумева његово потпуно гашење као правног лица. Ако остане макар још један запослени или привредно друштво настави да постоји без запослених, а не угаси се, онда је реч о отпуштању вишка запослених и радницима следује отпремнина.

Такође, ако се дешава раздвајање или спајање два или више привредних друштава, као и када се један послодавац утопи у другог, важе посебна правила и радници који том приликом изгубе посао имају право на отпремнину јер постоји послодавац – следбеник код којег су они вишак запослених.

Када је реч о Леонију, истакнуто је да је компанија уредно исплатила отпремнине које су биле више од законског минимума, јер је послодавац наставио да ради у другим фабрикама и није било реч о потпуном гашењу послодавца.

На који износ радници могу да рачунају

Обрачун отпремнине уређен је законом и код одласка у пензију исплаћују се најмање две просечне зараде у Републици Србији. Код вишка запослених отпремнина износи трећину зараде за сваку годину коју је запослени провео у радном односу код тог послодавца.

Послодавац може сам, или послодавац и синдикат заједно колективним уговором, да договоре виши износ отпремнине у односу на законски минимум.

У трећем случају, послодавац сам одређује такозвану стимулативну отпремнину, која по правилу мора бити виша од законског минимума, односно од износа који би запослени добио да је проглашен вишком, јер у супротном запослени не би имао економски разлог да је прихвати, посебно имајући у виду да у том случају губи и права из осигурања за случај незапослености.

Незаконита пракса да се запослени „одриче“ отпремнине

Иако закон формално штити запослене прописујући да ће се сматрати да радни однос није престао ако отпремнина није исплаћена у складу са законом или уопште није исплаћена, у пракси се јављају бројне злоупотребе.

Оне укључују незакониту праксу да се запослени „одриче“ отпремнине, да потписује да му је исплаћена иако није, као и случајеве кашњења са исплатом или погрешног обрачуна.

Када је реч о другим потраживањима која су повезана са престанком рада послодавца, а не обухватају отпремнину, дешавало се да послодавац престане да постоји и буде обрисан из АПР-а, док истовремено остане дужан бившим запосленима, на пример последњу зараду или накнаду за неискоришћени годишњи одмор.

Ако послодавац сам уведе отпремнину у случају ликвидације, иако на то није обавезан законом, и она спада у потраживања која се исплаћују до тренутка формалног престанка постојања послодавца.

Каматица.цом