ГЕЈМЕРСКА, КАНЦЕЛАРИЈСКА ИЛИ БЕЗ НАСЛОНА: КОЈА СТОЛИЦА ЈЕ ЗАИСТА НАЈБОЉА ЗА РАД ЗА КОМПЈУТЕРОМ Кажи шта радиш и рећи ћу ти где да седнеш

Још мање ће исти модел нужно одговарати особи од 65 година која за рачунаром углавном чита, гледа фотографије или претражује интернет. Ипак, године саме по себи нису пресудне – много су важнији колико дуго седимо, шта за рачунаром радимо, висина и грађа корисника и колико столица може да се подеси.

Добра столица за рад за компјутером треба да подржава природну кривину кичме, нарочито слабински део, да омогући да стопала буду ослоњена на под или ослонац и да не притиска задњу страну колена. Пожељно је да се подешавају висина и дубина седишта, положај наслона и, ако постоје, рукохвати. Америчка OSHA посебно препоручује стабилну базу са пет кракова, подесиву лумбалну подршку и седиште чија дубина одговара кориснику.

За тинејџера који углавном игра игрице - Такозване гејмерске столице привлачне су изгледом, високим наслоном и јастуцима, али натпис „gaming“ сам по себи не значи да је столица ергономска. Многи модели настали су по узору на седишта тркачких аутомобила, са израженим бочним ослонцима који за рад за столом заправо нису неопходни.

За младог гејмера бољи избор је она столица – гејмерска или класична канцеларијска – која има подесиву висину, добар ослонац за доњи део леђа, подесиве рукохвате и наслон који дозвољава промену положаја. Ако се за столом проводе сати, могућност мењања положаја вреднија је од великих јастука, кожног изгледа и „тркачког“ дизајна. 

За ИТ стручњака коме је лаптоп канцеларија

 - Код људи који лаптоп носе из канцеларије у кафић, хотел и кућу, проблем често није само столица већ сам лаптоп. Екран је сувише ниско ако је тастатура на доброј висини, а када се екран подигне, више није удобно куцати. Таквом кориснику није неопходна огромна фотеља. Добра, релативно лагана канцеларијска столица са подесивом висином и лумбалним ослонцем може бити сасвим довољна. Столица без рукохвата може бити практична ако се често мења место и ради краће, али за вишесатни рад подесиви рукохвати имају смисла јер могу да растерете рамена и подлактице – под условом да не спречавају да се столица привуче столу.

Ни најскупља столица, међутим, неће исправити лоше постављен радни сто. Монитор би требало да буде право испред корисника, отприлике на дужини руке, а горња ивица екрана у висини очију или нешто испод ње.

После 45. године – није потребна „столица за старије“, већ боље подешавање

Нема ергономске границе која се магично појављује са 45. рођенданом. Ипак, неко ко је двадесет година провео за рачунаром обично ће много брже приметити да му седиште не одговара него што је то примећивао са 20. Најважније правило остаје исто у свим годинама: ниједан положај није добар ако у њему остајемо сатима. Добра столица треба да олакша промену положаја, а не да човека „закључа“ у једну наводно савршену позу.

После 65. године – велики монитор има смисла, али и столица мора да олакша устајање

Идеја да старијој особи може бити удобније да чита на великом монитору има смисла, али није ствар само у величини екрана. Велика слова, добро подешено увећање текста и екран постављен на одговарајућу удаљеност могу учинити читање далеко пријатнијим. Mayo Clinic препоручује монитор отприлике 50 до 100 центиметара од очију, са горњим делом екрана око висине очију; код људи који користе бифокалне наочаре екран може бити нешто ниже.

Таквом кориснику више одговара стабилна столица са добрим наслоном, чвршћим седиштем и рукохватима него дубока, мека „директорска“ фотеља. Претерано дубоко и меко седиште може лепо изгледати, али отежава правилан положај за тастатуром и устајање. Рукохвати имају још једну практичну предност – дају сигуран ослонац приликом седања и устајања.

И најбоља столица на свету има ограничен домет: ако је монитор прениско, миш далеко, стопала висе, а човек четири сата не устане – проблем није више само у столици.