НА ВОЈВОЂАНСКИМ ПОЉИМА ПОЧЕЛО ВАЂЕЊЕ СЛАТКОГ КОРЕНА Мање репе, али више шећера; Ево колико шећеране плаћају по тони
Све три шећеране у Србији, Пећинцима, Врбасу и Црвенки, почеле су прераду шећерне репе.
Први резултати вађења индустријске биљке показују да ће слатког корена бити до 45 тона по хектару, али произвођачи напомињу да се током трајања кампање приноси могу и поправити, јер се у посао вађења репе кренуло пре двадесетак дана.
45 тона по хектару принос на почетку кампање
Род је неуједначен, јер има њива где је корен крупан, али има и ситније репе и доста труле. Једино је дигестија, садржај шећера, добра, стандардна 16 процената и изнад стандарда 16 до 17 процената – казао је за „Дневник“ агроном Живко Васин. Земљорадничка задруга у Темерину „Жуњи Силак“ има уговорених 450 хектара под репом, али тренутно ради услужно вађење, и према ономе што је видљиво на пољима наводи на закључак да је род слаб – навео је Васин.
Томе су допринели суша, високе температуре и болести биљке, у првом реду инсект цикада, који је десетковао приносе.
Васин је напоменуо да смо у протеклих шест година, од 2020. до 2026, имали пет лоших година, а да је само 2023. година била добра, када је род и принос био одличан.
„Једино је дигестија добра, стандардна 16 процената и изнад стандарда 16 до 17 процената” (агроном Живко Васин)
Ове године шећеране плаћају 42 евра по тони репе и дају бонусе на дигестију и остало, па коначна цена по тони је око 45 евра по тони.
И са Института за ратарство и повртарство Нови Сад др Живко Ћурчић казао је да почетак вађења репе указује да је репа лошија од очекивања. – Климатске промене и болести допринеле су да се не може рећи да ће принос бити изнад 45 тона по хектару – навео је Ћурчић.
Ратар из Кисача Јозеф Фокман, кога смо јуче затекли у кисачком атару очекује да ће имати принос од свега 37 тона по хектару, што је мало јер су суша и жега однеле део реда.
45 евра по тони плаћају шећеране
Републички завод за статистику је израчунао да смо овог пролећа посејали репе око или мало изнад 30.000 хектара и проценио да ћемо добити принос од око 55 тона по хектару.
Прошлог пролећа, по подацима статистике, под репом је било око 34.400 хектара, остварен је принос од 52,5 тона по хектару и добијено 1,8 милиона тона, од којих смо у преради добили 235.000 тона шећера. Србија је једна од ретких земаља у региону која има довољно шећера за домаће потребе.
Све мање репе на нашим њивама
По рачуну Републичког завода за статистику, шећерне репе имамо за шест процената мање посејане него 2024. године. У поређењу од 2015. до 2024, под репом је за 16,8 процената мање посејано индустријске биљке.
Сушна и тропска клима и болести доприносе да се ратари окрену другим културама, без обзира на то што шећеране пружају добре услове произвођачима, посебно што знају унапред цену новог рода.
Некада нам је требало за домаћу потрошњу око 250.000 тона шећера, али по подацима Министарства пољопривреде опала је потреба за шећером и сада нам је доста око 220.000 тона за домаћинства и прерађивачку индустрију.
Годишње се извезе између 20.000 и 40.000 тона белог шећера у земље у окружењу.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.