PISMA SMRTI Šta povezuje Puškina, Jašu Tomića i Čajkovskog

Uz Hor, Balet i Orkestar SNP-a pod dirigentskom palicom Mikice Jevtića, glavne role pevaće Danijela Jovanović (Tatjana), Željko R. Andrić (Onjegin), Martina Koljenšić (Olga), Stevan Karanac (Lenski) i Goran Krneta (knez Gremin) 

Iz Srpskog narodnog pozorišta podsećaju na to da je anonimno pismo o preljubi, koje je ubilo Puškina, najvećeg ruskog pesnika, 53 godine kasnije na izvestan način bilo odgovorno i za jedno od najpoznatijih ubistava u Novom Sadu. Jaša Tomić, zet Svetozara Miletića, ubiće svog političkog oponenta Mišu Dimitrijevića, da bi zaštitio čast voje supruge Milice Tomić, jer je Dimitrijević u svojim novinama "Branik" objavio njeno ljubavno pismo drugom muškarcu, pre stupanja u brak s Tomićem. 

Zvanično, Puškin je na dvoboj u kom će biti smrtno ranjen i dva dana kasnije umreti izazvao francuskog emigranta i člana caričine grade Žorž D' Antesa zato što se na balovima naočigled svih otvoreno udvarao Nataliji Gončarovoj, Puškinovoj ženi. Međutim, savremenici, i mnogi kasniji autori smatrali su da je Puškinova smrt imala političku pozadinu i da je iza D' Antesovog udvaranja Nataliji stajao njegov zaštitnik holandski ambasador Luis Hekeren, koji je želeo da ponizi Puškina. 

On je, veruje se, u novembru 1836. godine na Puškinovu adresu, i na adresu većeg broja njegovih prijatelja poslao anonimno pismo kojim se Puškinu dodeljuje "diploma rogonje" zbog Natalijinih, najverovatnije izmišljenih preljuba. 

Puškin je odmah pomislio da iza pisma stoji Hekeren. Znajući da diplomata ne može učestvovati u dvoboju, odlučuje da se osveti tako što će na dvoboj pozvati njegovog posinka D' Antesa. Uplašen za D' Antesov život iskusni Hekren ugovara veridbu između D' Antesa i Puškinove svastike Ekaterine Gončarove, koji se venčavaju početkom januara 1837. Pošto su postali porodica, Puškinov izazov je poništen. Međutim, Puškinovo neprijateljstvo nastavlja da raste, i on 26. januara šalje Hekerenu izuzetno uvredljivo pismo, i D' Antes, da bi zaštitio čast svog poočima, poziva Puškina na dvoboj. Okršaj se dogodio 27. januara 1837. Puškin D' Antesa lakše ranjava u ruku, a sam biva pogođen u stomak. Umro je dva dana kasnije. D' Antesu je oduzet čin, otpušten je iz grade i proteran u Francusku, gde kasnije, gradi uspešnu političku karijeru. 

Ne zna se je li Miša Dimitrijević čitao o uzrocima koji su doveli do Puškinove smrti, ili je izmišljotina o tajnom ljubavnom pismu, čista konicidencija, tek, posledice će biti kobne na sličan način. Pune 53 godine kasnije, 1890, anonimno pismo, koje diskredituje Milicu Tomić, njegovu suprugu, podstaći će Jašu Tomića, da na dvoboj pozove Mišu Dimitrijevića, svog političkog suparnika, i nakon što ovaj odbije, ubiti ga nožem, na peronu Železničke stanice. 

Dimitrijević je u decembru 1889. u novinama "Branik" koje je uređivao, objavio aluziju da redakcija poseduje Miličino ljubavno pismo upućeno pravniku Branku Petroviću, samo šest nedelja pre udaje za Tomića. Baš, kao i u Puškinovom slučaju, Dimitrijević je prepis pisma poslao Jaši Tomiću, i mnogim Novosađanima. Tomić je u svojoj "Zastavi" napisao oštar tekst kojim negira navode iz "Branika" i pozvao Dimitrijevića da pismo u celosti objavi. Dimitrijević to nije učinio, ali je Novosađane pozvao da pismo čitaju u redakciji. Tomić izaziva Dimitrijevića na dvoboj, koji on odbija. Potom kupuje, pa na nagovor pesnika Jovana Jovanovića Zmaja baca dva noža, a onda 4. januara 1890. na železničkoj stanici trećim nožem ubija Dimitrijevića, preskače ogradu i predaje se policiji. Kasnije je kao i D' Antes, imao uspešnu političku karijeru. 

Dimitrijević i Tomić nisu najavljivali svoj usud, ali su mnogi autori pisali da je Puškin u Evgeniju Onjeginu opisao svoju smrt, četiri godine pre kobnog dvoboja. Osim u lektiri, Evgenije Onjegin živi i na pozorišnim daskama. Puškinovo remek delo inspirisalo je Petra I. Čajkovskog da komponuje operu „Evgenije Onjegin”, koja se sa velikim uspehom izvodi i u Srpskom narodnom pozorištu. Karte za subotnje izvođenje mogu se kupiti na blagajni SNP-a.