ПИСМА СМРТИ Шта повезује Пушкина, Јашу Томића и Чајковског

Уз Хор, Балет и Оркестар СНП-а под диригентском палицом Микице Јевтића, главне роле певаће Данијела Јовановић (Татјана), Жељко Р. Андрић (Оњегин), Мартина Кољеншић (Олга), Стеван Каранац (Ленски) и Горан Крнета (кнез Гремин) 

Из Српског народног позоришта подсећају на то да је анонимно писмо о прељуби, које је убило Пушкина, највећег руског песника, 53 године касније на известан начин било одговорно и за једно од најпознатијих убистава у Новом Саду. Јаша Томић, зет Светозара Милетића, убиће свог политичког опонента Мишу Димитријевића, да би заштитио част воје супруге Милице Томић, јер је Димитријевић у својим новинама "Браник" објавио њено љубавно писмо другом мушкарцу, пре ступања у брак с Томићем. 

Званично, Пушкин је на двобој у ком ће бити смртно рањен и два дана касније умрети изазвао француског емигранта и члана царичине граде Жорж Д' Антеса зато што се на баловима наочиглед свих отворено удварао Наталији Гончаровој, Пушкиновој жени. Међутим, савременици, и многи каснији аутори сматрали су да је Пушкинова смрт имала политичку позадину и да је иза Д' Антесовог удварања Наталији стајао његов заштитник холандски амбасадор Луис Хекерен, који је желео да понизи Пушкина. 

Он је, верује се, у новембру 1836. године на Пушкинову адресу, и на адресу већег броја његових пријатеља послао анонимно писмо којим се Пушкину додељује "диплома рогоње" због Наталијиних, највероватније измишљених прељуба. 

Пушкин је одмах помислио да иза писма стоји Хекерен. Знајући да дипломата не може учествовати у двобоју, одлучује да се освети тако што ће на двобој позвати његовог посинка Д' Антеса. Уплашен за Д' Антесов живот искусни Хекрен уговара веридбу између Д' Антеса и Пушкинове свастике Екатерине Гончарове, који се венчавају почетком јануара 1837. Пошто су постали породица, Пушкинов изазов је поништен. Међутим, Пушкиново непријатељство наставља да расте, и он 26. јануара шаље Хекерену изузетно увредљиво писмо, и Д' Антес, да би заштитио част свог поочима, позива Пушкина на двобој. Окршај се догодио 27. јануара 1837. Пушкин Д' Антеса лакше рањава у руку, а сам бива погођен у стомак. Умро је два дана касније. Д' Антесу је одузет чин, отпуштен је из граде и протеран у Француску, где касније, гради успешну политичку каријеру. 

Не зна се је ли Миша Димитријевић читао о узроцима који су довели до Пушкинове смрти, или је измишљотина о тајном љубавном писму, чиста конициденција, тек, последице ће бити кобне на сличан начин. Пуне 53 године касније, 1890, анонимно писмо, које дискредитује Милицу Томић, његову супругу, подстаћи ће Јашу Томића, да на двобој позове Мишу Димитријевића, свог политичког супарника, и након што овај одбије, убити га ножем, на перону Железничке станице. 

Димитријевић је у децембру 1889. у новинама "Браник" које је уређивао, објавио алузију да редакција поседује Миличино љубавно писмо упућено правнику Бранку Петровићу, само шест недеља пре удаје за Томића. Баш, као и у Пушкиновом случају, Димитријевић је препис писма послао Јаши Томићу, и многим Новосађанима. Томић је у својој "Застави" написао оштар текст којим негира наводе из "Браника" и позвао Димитријевића да писмо у целости објави. Димитријевић то није учинио, али је Новосађане позвао да писмо читају у редакцији. Томић изазива Димитријевића на двобој, који он одбија. Потом купује, па на наговор песника Јована Јовановића Змаја баца два ножа, а онда 4. јануара 1890. на железничкој станици трећим ножем убија Димитријевића, прескаче ограду и предаје се полицији. Касније је као и Д' Антес, имао успешну политичку каријеру. 

Димитријевић и Томић нису најављивали свој усуд, али су многи аутори писали да је Пушкин у Евгенију Оњегину описао своју смрт, четири године пре кобног двобоја. Осим у лектири, Евгеније Оњегин живи и на позоришним даскама. Пушкиново ремек дело инспирисало је Петра И. Чајковског да компонује оперу „Евгеније Оњегин”, која се са великим успехом изводи и у Српском народном позоришту. Карте за суботње извођење могу се купити на благајни СНП-а.