DOSIJE „DOSTI“: Vekovni zagrljaj i hladne izdaje Indije i Irana – Da li je krv jača od politike?

Na hindi jeziku – prijateljstvo. Na farsiju – ista koren reč, isti smisao. Činilo se da su se dve sile, čiji su se putevi razdvojili pre mnogo milenijuma, konačno ponovo prepoznale.

Ali, u svetu visoke geopolitike, „dosti“ je često samo maska za duboke nesigurnosti. Samo godinu dana kasnije, 2017, iranski vrhovni vođa je u svom godišnjem obraćanju povodom Bajrama bacio diplomatsku bombu: javno je pozvao na podršku „potlačenim muslimanima u Kašmiru“. Jednim potezom, Teheran je udario direktno u srce indijskog suvereniteta. Kako je moguće da dve nacije, čija je istorija toliko isprepletana da ih je gotovo nemoguće razdvojiti, stalno plešu na ivici noža, između vrelih poljubaca i hladnih izdaja?

Jedna majka, dva puta

Da bismo razumeli ovaj haos, moramo se vratiti u duboku tamu prošlosti, u 3000. godinu pre nove ere. Arheološki nalazi su šokantni: u severozapadnoj Indiji (kultura Kuli) pronađene su kutije identične onima iz iranske Suse. Novčići civilizacije doline Inda iskopani su u samom srcu Irana – u Kišu i Uru. Slonovača iz Indije u zamenu za iransko srebro i lapis lazuli; bila je to prva globalna ekonomija.

Oko 2000. godine p.n.e. događa se sudbonosni raskol. Arijevci, nomadi iz centralne Azije, kreću u seobu. Jedna grana se naseljava u iranskim visoravnima, druga se uliva na indijski potkontinent. Isti narod, ista krv, dva različita puta. Čak i njihovi najsvetiji spisi govore o istoj katastrofi: dok indijske Vede oplakuju potop vode, iranska Avesta pamti potop leda. Ista tragedija, drugačije sećanje.

Zanimljivo je da čak i ime „Indija“ dugujemo Persijancima. Reka Ind je na farsiju postala „Hindu“, što su kasnije Grci i Englezi pretvorili u „Indija“. S druge strane, ime „Iran“ vuče koren iz reči „Arijevac“. Zajednički bogovi, kult vatre i rituali žrtvovanja – Indijci i Iranci su ogledalo jedni drugih, ali ogledalo koje je vreme polako zamutilo.

Era careva i krvava moć

Kroz vekove, ove dve sile su se prožimale kroz ratove i saveze. Indijski izaslanici su sedeli na dvoru Ahemenida 500. godine p.n.e., dok je indijski Pandžab bio pod persijskom čizmom. Kada je Aleksandar Veliki srušio Persiju i zakoračio ka Indiji, zatekao je dinastiju Maurija. Njihov osnivač, Čandragupta Maurija, održavao je neverovatne veze sa helenističkim Iranom. Spisi Megastena, izaslanika iz Persije, i danas su svedoci tog zlatnog doba.

Ali, pravi „tektonski poremećaj“ nastaje sa dolaskom islama. Godine 650. n.e. arapske vojske osvajaju Iran, koji vremenom postaje šiitsko uporište. U međuvremenu, Indija pada pod vlast Delhijskog sultanata, a potom i veličanstvenih Mogula.

Najdramatičniji trenutak ove istorije dogodio se 1540. godine. Mogulski car Humajun, poražen i ostavljen bez doma, beži u Iran. Safavidski vladar ga prima ne kao prosjaka, već kao brata. Uz iransku vojsku i resurse, Humajun se vraća, osvaja Kandahar, Kabul i konačno Delhi. Cena te pomoći? Potpuna „persijanizacija“ Indije. Persijski postaje zvanični jezik mogulskog dvora, a iranska arhitektura, muzika i poezija postaju temelji onoga što danas smatramo indijskom kulturom. Obični ljudi tada nisu znali gde je Persija, ali su na dvoru pevali njene pesme.

Izdaja koju je donela mapa: 1947. godina

Sve se promenilo kada su Britanci posekli veze. Povlačenje kolonijalnih sila i bolna podela Indije 1947. godine stvorili su Pakistan. Indija je fizički izgubila granicu sa Iranom. Odjednom, između dva stara prijatelja stajao je „treći igrač“.

Tokom Hladnog rata, jaz se produbio. Iranski šah Pahlavi postao je ključni američki saveznik, član „zapadnoazijskog NATO-a“, što ga je gurnulo direktno u zagrljaj Pakistanu. Iran je bio prva država koja je priznala Pakistan! Indija je, s druge strane, izabrala nesvrstanost i bliskost sa Sovjetima i arapskim svetom. Šah je čak vojno podržao Pakistan protiv Indije u ratovima 1965. i 1971. godine. Čuvanje pakistanskih aviona u iranskim hangarima Indija nikada nije sasvim zaboravila.

Nafta, Talibani i kineske milijarde

Tek su sedamdesete i poseta Indire Gandi donele otopljavanje, ali ne zbog ljubavi, već zbog – nafte. Indija je postala zavisna od iranskih izvora. Čak ni Islamska revolucija 1979. nije prekinula ove veze. Naprotiv, 1990-ih su Indija i Iran našli zajedničkog neprijatelja: Talibane. Obe zemlje su, rame uz rame, finansirale Severnu alijansu kako bi zaustavile radikalizam u Avganistanu.

Danas, Iran je za Indiju „zlatna kapija“ za centralnu Aziju, način da se zaobiđe Pakistan kroz luku Čabahar. Ali, senka Sjedinjenih Država ponovo sve kvari. Godine 2019, pod pritiskom američkih sankcija, Indija je učinila nezamislivo – potpuno je prestala da kupuje iransku naftu.

Dok Indija okleva, u igru ulazi Kina sa šokantnih 400 milijardi dolara investicija u Iran. Teheran, ponosan i svestan svoje istorije, ne želi da postane kineski vazal, pa i dalje nudi ruku Indiji kao balans.

Istorija Indije i Irana je epska saga o bratstvu, izdaji i preživljavanju. Ali, u današnjem svetu emocije su luksuz. Iranci su ponosan narod koji ne trpi „toplo-hladno“ politiku. Indija se nalazi na raskrsnici: da li će se držati provere prošlosti ili će dozvoliti da strah od Vašingtona trajno ugasi plamen „dostija“?

Zajednička istorija više nije dovoljna. Sada je na redu surova, hladna strategija. Krv možda jeste jača od vode, ali u 21. veku, nafta i luke su jače od krvi.