OD NARODNOG SPASA DO STRATEŠKE VRSTE Jelen – istorija ali i budućnost šuma Zapadnog Balkana
Dok se danas govori o biodiverzitetu, klimatskim promenama i očuvanju prirode, retko ko se seti da je jelen vekovima bio mnogo više od divljači.
U narodnom pamćenju ostao je kao životinja koja je u najtežim istorijskim periodima, pa i tokom turskog ropstva, hranila stanovništvo i pomagala opstanak čitavih zajednica. Upravo zbog toga, kažu stručnjaci, jelen zaslužuje poštovanje — ne kao trofej, već kao simbol života i prirodne ravnoteže.
Danas „Vojvodinašume“ broje oko 4.000 jelena, dok je u celoj Srbiji oko 7.500 jedinki
Tom mišlju vodi se i izvršni direktor za lovstvo, ribarstvo i ugostiteljstvo u JP „Vojvodinašume” Branislav Stankov, koji je posvetio svoj radni vek jačanju postojećih autohtonih populacija običnog jelena, i njihovom vraćanju na autohtona staništa u Srbiji, a i šire. S tim u vezi, nedavno je „Vojvodinšuma” u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodo- privredu i šumarstvo AP Vojvodine realizovalo projekat naseljavanja jelenske divljači u lovište „Vršačke planine”, koje su danas jedno od ključnih mesta ove priče.
A zašto je uopšte ovo bilo potrebno? Običan jelen nekada je bio autohtona vrsta na Vršačkim planinama, ali je tokom sedamdesetih godina prošlog veka primećen drastičan pad brojnosti. Pregledom tadašnjih planskih dokumenata ustanovljeno je da gotovo nije postojala evidencija o dinamici populacije, a Branislav je ubeđen da je osnovni razlog za njegovo nestajanje bio krivolov.
– Nije bilo desetogodišnjih planova, nije se znalo koliko jedinki postoji, koliki je prirast, niti je postojala bilo koja druga informacija od značaja. To je otvorilo prostor za prekomeran i nezakonit lov, ali i za nestručno upravljanje. Olako su nažalost shvatili vrstu i nisu je razumeli – rekao je Stankov.
Oporavak populacije nakon 2014.
Centralna Srbija i Vršačke planine nisu jedini prostori na koji su jeleni doneti. Kako kaže Branislav, ozbiljan rad na reintrodukciji običnog jelena započet je 2017. godine kroz IPA projekat Srbija – Hrvatska, nakon katastrofalnih poplava koje su 2014. zadesile područje Gornjeg Srema. Tada je reintrodukcija urađena u cilju oporavka populacije i uklanjanja posledica poplava na području Gornjeg Srema, s obzirom na to da su u Morovićkom basenu pronađene desetine uginulih jedinki. Evropska unija obezbedila je sredstva za obnovu fonda. Reintrodukovano je 38 jelena, a danas je tu svoj dom pronašlo više od 500 jedinki. Osim toga, jeleni su pušteni u divljinu i na teritoriji Donjeg Srema kod Kupinova. Odabrano je 47 jedinki za ove namene, a cilj je bio kao i na Vršačkim planinama, ojačati postojeće populacije i podići brojnost sa biološkog minimuma na optimum.
Iako po nadmorskoj visini skromne, Vršačke planine pripadaju podkarpatskom sistemu, tačnije zapadnom obodu Karpata, koji se u Srbiji završava kod Timoka. Sa druge strane reke počinje Rodopski masiv. Upravo ta geografska pozicija čini Vršačke planine prirodno pogodnim staništem za brdsko - planinski tip običnog jelena.
– Ako želite da jelen opstane, ne možete ga naseljavati bilo gde i bilo kako, već on mora biti fenotipski prilagođen terenu. Jeleni koji danas žive na Vršačkim planinama poreklom su sa Istočnih Karpata u Rumuniji. Upravo tamo su pronađene jedinke koje fenotipski odgovaraju ovom području. Ukupno je naseljena 51 jedinka, i izuzetno su se dobro prilagodile – priča naš sagovornik, objasnivši da fenotip predstavlja skup svih vidljivih i uočljivih osobina jednog organizma koje su nastale kao rezultat interakcije naslednih osnova i uslova sredine.
Kako bi se izbegao inbriding, odnosno ukrštanje u srodstvu, jedan jelen rođen na Vršakim planinama, uskočio je u kritičnom periodu parenja, i na taj način sprečio genetsko zatvaranje populacije, koja je vremenom počela da se povećava.
– Genetička varijabilnost je presudna. Postoje precizni matematički modeli koji pokazuju kada populacija stagnira, kada opada prirast i kada košute prestaju da donose mlade. Bez nove genetike, populacija se urušava – ističe Branislav Stankov.
Proces vraćanja jelena u prirodi nije baš ni jednostavan. Naime, na Vršačkim planinama formirano je uzgajalište na 45 hektara, ograđeno sredstvima Pokrajinskog sekretarijata i budžeta AP Vojvodine, dok su jeleni kupljeni iz sopstvenih sredstava „Vojvodinašuma“.
– Iz tog ograđenog dela smo ispuštali jedinke u otvoreni deo Vršačkih planina, no i to se radi postepeno. Prvo smo radili monitoring otvorenog dela lovišta, a onda smo preko prihvatilišta, odnosno aklimatizacione ograde, sukcesivno ispuštali vrste u otvoreni prostor. U okviru tih ograda, jeleni provode i do 120 dana pre puštanja u prirodu. Tu formiraju socijalnu strukturu krda, a ispuštanje se obavlja postepeno, bez isterivanja. One obazrivo počnu da izlaze i ulaze, s tim što smo napravili sistem hranilišta na 100, pa na 200 metara. Praktično smo uređivali ispašne površine, sve dole do potoka – opisuje nam Stankov ceo proces.
Naši jeleni traženi i u Republici Srpskoj
Krajem decembra realizovan je izvoz i ispuštanje prvog kontigenta od 20 jedinki jelena u Privredno lovište „Klekovača“- Uvala, Istočni Drvar, BiH, kojim gazduje Tehničko-remontni zavod „Bratunac”. Komercijalnim ugovorom u lovnoj 2025/2026. godini predviđena je ukupna isporuka od 50 odraslih jedinki običnog jelena, te će preostala količina od 30 jedinki biti realizovana u još dve isporuke zaključno sa početkom marta. Značajno je istaći da se radi o prvom izvozu jelena iz Republike Srbije, čime se otvara novo poglavlje u delatnosti domaćeg lovstva. Živa i selekcionisana krupna divljač postaće u budućnosti i značajan izvozni proizvod uzgajališta divljači Srbije.
Pored lovačkog imanja jedan, u kome je sada matični fond od 70 komada, završili su i novo lovačko imanje dva. Čeka se uvoz novog fonda običnog jelena.
– Drugo lovačko imanje prostire se na 87 hektara i tu će biti donet matični fond od oko stotinjak jedinki, ali ovoga puta, jeleni dolaze iz Mađarskog uzgajališta „Kapošvar”. Cilj je da da ukrštamo te dve vrste, da bismo dobili pravu formu. Nadam se da ćemo do jeseni uspeti i sa ovom nabavkom, i da će do kraja 2026. godine stići novi matični fond. Tada će oba uzgajališta biti u punoj uzgojnoj funkciji – poručuje naš sagovornik.
Ono što je svakako vizija za budućnost, kaže Stankov, jeste da Vršačke planine budu najveći uzgojni centar običnog jelena na području Zapadnog Balkana. Danas „Vojvodinašume“ broje oko 4.000 jelena, dok ih je u celoj Srbiji oko 7.500. Zanimljivo je da čak 60 odsto populacije živi na svega 109.000 hektara. Upravo se zato obični jelenb smatra strateškom vrstom, kako ekološki, tako i ekonomski.
– Centralna Srbija, prema procenama stručnjaka, ima kapacitet za čak 25.000 jedinki. Kroz nacionalni projekat „SrbDeer“, uradili smo reintrodukciju jelena na tom prostoru, kada su ubačene 488 jedinke, od kojih su 333 bile iz JP „Vojvodinašume”. Danas je taj broj porastao na gotovo 3.000, s tim da je lov strogo zabranjen. Naš cilj nije odstrel, već proizvodnja žive divljači, širenje populacije i očuvanje prirodnog balansa. Zato je plan da dva uzgajališta na
Vršačkim planinama godišnje proizvedu oko 100 jedinki spremnih za naseljavanje drugih područja Zapadnog Balkana – ističe Stankov.
Tek, jelen se, posle svega, vraća tamo gde mu je mesto i to ne kao meta, već kao čuvar šuma i svedok da priroda može da se obnovi, ako joj se pruži šansa.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.