ОД НАРОДНОГ СПАСА ДО СТРАТЕШКЕ ВРСТЕ Јелен – историја али и будућност шума Западног Балкана
Док се данас говори о биодиверзитету, климатским променама и очувању природе, ретко ко се сети да је јелен вековима био много више од дивљачи.
У народном памћењу остао је као животиња која је у најтежим историјским периодима, па и током турског ропства, хранила становништво и помагала опстанак читавих заједница. Управо због тога, кажу стручњаци, јелен заслужује поштовање — не као трофеј, већ као симбол живота и природне равнотеже.
Данас „Војводинашуме“ броје око 4.000 јелена, док је у целој Србији око 7.500 јединки
Том мишљу води се и извршни директор за ловство, рибарство и угоститељство у ЈП „Војводинашуме” Бранислав Станков, који је посветио свој радни век јачању постојећих аутохтоних популација обичног јелена, и њиховом враћању на аутохтона станишта у Србији, а и шире. С тим у вези, недавно је „Војводиншума” у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водо- привреду и шумарство АП Војводине реализовало пројекат насељавања јеленске дивљачи у ловиште „Вршачке планине”, које су данас једно од кључних места ове приче.
А зашто је уопште ово било потребно? Обичан јелен некада је био аутохтона врста на Вршачким планинама, али је током седамдесетих година прошлог века примећен драстичан пад бројности. Прегледом тадашњих планских докумената установљено је да готово није постојала евиденција о динамици популације, а Бранислав је убеђен да је основни разлог за његово нестајање био криволов.
– Није било десетогодишњих планова, није се знало колико јединки постоји, колики је прираст, нити је постојала било која друга информација од значаја. То је отворило простор за прекомеран и незаконит лов, али и за нестручно управљање. Олако су нажалост схватили врсту и нису је разумели – рекао је Станков.
Опоравак популације након 2014.
Централна Србија и Вршачке планине нису једини простори на који су јелени донети. Како каже Бранислав, озбиљан рад на реинтродукцији обичног јелена започет је 2017. године кроз ИПА пројекат Србија – Хрватска, након катастрофалних поплава које су 2014. задесиле подручје Горњег Срема. Тада је реинтродукција урађена у циљу опоравка популације и уклањања последица поплава на подручју Горњег Срема, с обзиром на то да су у Моровићком басену пронађене десетине угинулих јединки. Европска унија обезбедила је средства за обнову фонда. Реинтродуковано је 38 јелена, а данас је ту свој дом пронашло више од 500 јединки. Осим тога, јелени су пуштени у дивљину и на територији Доњег Срема код Купинова. Одабрано је 47 јединки за ове намене, а циљ је био као и на Вршачким планинама, ојачати постојеће популације и подићи бројност са биолошког минимума на оптимум.
Иако по надморској висини скромне, Вршачке планине припадају подкарпатском систему, тачније западном ободу Карпата, који се у Србији завршава код Тимока. Са друге стране реке почиње Родопски масив. Управо та географска позиција чини Вршачке планине природно погодним стаништем за брдско - планински тип обичног јелена.
– Ако желите да јелен опстане, не можете га насељавати било где и било како, већ он мора бити фенотипски прилагођен терену. Јелени који данас живе на Вршачким планинама пореклом су са Источних Карпата у Румунији. Управо тамо су пронађене јединке које фенотипски одговарају овом подручју. Укупно је насељена 51 јединка, и изузетно су се добро прилагодиле – прича наш саговорник, објаснивши да фенотип представља скуп свих видљивих и уочљивих особина једног организма које су настале као резултат интеракције наследних основа и услова средине.
Како би се избегао инбридинг, односно укрштање у сродству, један јелен рођен на Вршаким планинама, ускочио је у критичном периоду парења, и на тај начин спречио генетско затварање популације, која је временом почела да се повећава.
– Генетичка варијабилност је пресудна. Постоје прецизни математички модели који показују када популација стагнира, када опада прираст и када кошуте престају да доносе младе. Без нове генетике, популација се урушава – истиче Бранислав Станков.
Процес враћања јелена у природи није баш ни једноставан. Наиме, на Вршачким планинама формирано је узгајалиште на 45 хектара, ограђено средствима Покрајинског секретаријата и буџета АП Војводине, док су јелени купљени из сопствених средстава „Војводинашума“.
– Из тог ограђеног дела смо испуштали јединке у отворени део Вршачких планина, но и то се ради постепено. Прво смо радили мониторинг отвореног дела ловишта, а онда смо преко прихватилишта, односно аклиматизационе ограде, сукцесивно испуштали врсте у отворени простор. У оквиру тих ограда, јелени проводе и до 120 дана пре пуштања у природу. Ту формирају социјалну структуру крда, а испуштање се обавља постепено, без истеривања. Оне обазриво почну да излазе и улазе, с тим што смо направили систем хранилишта на 100, па на 200 метара. Практично смо уређивали испашне површине, све доле до потока – описује нам Станков цео процес.
Наши јелени тражени и у Републици Српској
Крајем децембра реализован је извоз и испуштање првог контигента од 20 јединки јелена у Привредно ловиште „Клековача“- Увала, Источни Дрвар, БиХ, којим газдује Техничко-ремонтни завод „Братунац”. Комерцијалним уговором у ловној 2025/2026. години предвиђена је укупна испорука од 50 одраслих јединки обичног јелена, те ће преостала количина од 30 јединки бити реализована у још две испоруке закључно са почетком марта. Значајно је истаћи да се ради о првом извозу јелена из Републике Србије, чиме се отвара ново поглавље у делатности домаћег ловства. Жива и селекционисана крупна дивљач постаће у будућности и значајан извозни производ узгајалишта дивљачи Србије.
Поред ловачког имања један, у коме је сада матични фонд од 70 комада, завршили су и ново ловачко имање два. Чека се увоз новог фонда обичног јелена.
– Друго ловачко имање простире се на 87 хектара и ту ће бити донет матични фонд од око стотињак јединки, али овога пута, јелени долазе из Мађарског узгајалишта „Капошвар”. Циљ је да да укрштамо те две врсте, да бисмо добили праву форму. Надам се да ћемо до јесени успети и са овом набавком, и да ће до краја 2026. године стићи нови матични фонд. Тада ће оба узгајалишта бити у пуној узгојној функцији – поручује наш саговорник.
Оно што је свакако визија за будућност, каже Станков, јесте да Вршачке планине буду највећи узгојни центар обичног јелена на подручју Западног Балкана. Данас „Војводинашуме“ броје око 4.000 јелена, док их је у целој Србији око 7.500. Занимљиво је да чак 60 одсто популације живи на свега 109.000 хектара. Управо се зато обични јеленб сматра стратешком врстом, како еколошки, тако и економски.
– Централна Србија, према проценама стручњака, има капацитет за чак 25.000 јединки. Кроз национални пројекат „СрбДеер“, урадили смо реинтродукцију јелена на том простору, када су убачене 488 јединке, од којих су 333 биле из ЈП „Војводинашуме”. Данас је тај број порастао на готово 3.000, с тим да је лов строго забрањен. Наш циљ није одстрел, већ производња живе дивљачи, ширење популације и очување природног баланса. Зато је план да два узгајалишта на
Вршачким планинама годишње произведу око 100 јединки спремних за насељавање других подручја Западног Балкана – истиче Станков.
Тек, јелен се, после свега, враћа тамо где му је место и то не као мета, већ као чувар шума и сведок да природа може да се обнови, ако јој се пружи шанса.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.