KULEN IZ BANATA JEDU I NA MADAGASKARU! Mladom Ivanu Relotiću iz Podlokanja neki su se podsmevali, a njegovi proizvodi osvojili svet!
Ivan Relotić, koji ima 34 godine, proveo je više od decenije kao vozač kamiona, prešao više od 1,6 miliona kilometara i obišao brojne zemlje - od Rusije i Turske, do Gruzije i Azerbejdžana.
Ipak, nakon godina provedenih na putu, odlučio je da taj nomadski život promeni i razvije gazdinstvo u Banatu, u rodnom selu Podlokanj, u opštini Novi Kneževac, koje broji oko 700 stanovnika. Prema njegovim rečima, pokušao je sebe da pronađe u, kako opisuje, nametnutom svetu, ali je brzo uvideo da je centar sveta njegov Podlokanj.
Kao vozač kamiona, Ivan Relotić prešao više od 1,6 miliona kilometara, ali se vratio poljoprivredi
- Nije poenta zarađivati i juriti za basnoslovnim sumama novca, koje, u suštini, ni ne možeš najuriti - ističe Ivan, napominjući da on „ne trči za parama već za ciljem”. - Želeo sam tišinu i zdrav život. Počeo sam se baviti poljoprivredom i stočarstvom, jer je za mene, između ostalog, bitno da jedem domaća jaja, da berem neprskano voće i povrće, da pojedem parče domaće slanine. Razvio sam proizvodnju kulena visokog kvaliteta, što su ljudi prepoznali, pa posao ide sasvim dobro i pristojno se može živeti.
700 stanovnika u Podlokanju
Ipak, u početku okolina je bila skeptična, smatrali su da Ivan neće uspeti u svojoj nameri, a bilo je čak i podsmeha.
- Bio sam uporan, postepeno sam ulagao u gazdinstvo, a moj proizvod je stigao na sve kontinente. Mogu da se pohvalim da su priliku da osete ukus banatskog kulena imali Australijanci, Madagaskarci, pa čak i Grenlanđani - kaže Ivan.
Privatna arhiva
Projekat „Povratak na selo – šansa mladima za novi početak” realizuje Dnevnik Vojvodina pres doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
-Života na selu i te kako ima, ja sam živ primer, samo treba biti strpljiv i uporan, jer ništa ne dolazi preko noći. Potrebno je da se radi marljivo kako bi se stvorilo okruženje u kom se čovek oseća komforno i samouvereno. Posao na gazdinstvu zavisi od sezone i godišnjeg doba i nikad ne staje. Tokom proleće priprema se bašta za novu sezonu i sadnju, tokom leta počinje tov svinja, u jesen akcenat je na ubiranju plodova i njihovo konzerviranje za zimu, a potom sledi svinjokolj. Dakle, obaveza preko glave, ali, za razliku od ljudi u urbanim sredinama, nemam problem sa parkingom, sa zagađenim vazduhom, bučnim komšijama, saobraćajnim kolapsom i nervozom za volanom.