КУЛЕН ИЗ БАНАТА ЈЕДУ И НА МАДАГАСКАРУ! Младом Ивану Релотићу из Подлокања неки су се подсмевали, а његови производи освојили свет!
Иван Релотић, који има 34 године, провео је више од деценије као возач камиона, прешао више од 1,6 милиона километара и обишао бројне земље - од Русије и Турске, до Грузије и Азербејџана.
Ипак, након година проведених на путу, одлучио је да тај номадски живот промени и развије газдинство у Банату, у родном селу Подлокањ, у општини Нови Кнежевац, које броји око 700 становника. Према његовим речима, покушао је себе да пронађе у, како описује, наметнутом свету, али је брзо увидео да је центар света његов Подлокањ.
Као возач камиона, Иван Релотић прешао више од 1,6 милиона километара, али се вратио пољопривреди
- Није поента зарађивати и јурити за баснословним сумама новца, које, у суштини, ни не можеш најурити - истиче Иван, напомињући да он „не трчи за парама већ за циљем”. - Желео сам тишину и здрав живот. Почео сам се бавити пољопривредом и сточарством, јер је за мене, између осталог, битно да једем домаћа јаја, да берем непрскано воће и поврће, да поједем парче домаће сланине. Развио сам производњу кулена високог квалитета, што су људи препознали, па посао иде сасвим добро и пристојно се може живети.
700 становника у Подлокању
Ипак, у почетку околина је била скептична, сматрали су да Иван неће успети у својој намери, а било је чак и подсмеха.
- Био сам упоран, постепено сам улагао у газдинство, а мој производ је стигао на све континенте. Могу да се похвалим да су прилику да осете укус банатског кулена имали Аустралијанци, Мадагаскарци, па чак и Гренланђани - каже Иван.
Приватна архива
Пројекат „Повратак на село – шанса младима за нови почетак” реализује Дневник Војводина прес доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
-Живота на селу и те како има, ја сам жив пример, само треба бити стрпљив и упоран, јер ништа не долази преко ноћи. Потребно је да се ради марљиво како би се створило окружење у ком се човек осећа комфорно и самоуверено. Посао на газдинству зависи од сезоне и годишњег доба и никад не стаје. Током пролеће припрема се башта за нову сезону и садњу, током лета почиње тов свиња, у јесен акценат је на убирању плодова и њихово конзервирање за зиму, а потом следи свињокољ. Дакле, обавеза преко главе, али, за разлику од људи у урбаним срединама, немам проблем са паркингом, са загађеним ваздухом, бучним комшијама, саобраћајним колапсом и нервозом за воланом.