NE SVAĐAJU SE ONE, HORMONI RADE SVOJE Stručnjaci objašnjavaju šta se dešava kada ćerka uđe u PUBERTET, a majka u KLIMAKS
U istoj kući, u isto vreme, sudare se dve faze života koje društvo uporno gura pod tepih. Ćerka ulazi u pubertet, majka u perimenopauzu.
Hormoni rade protiv ritma svakodnevice, emocije su pojačane, tolerancija snižena, a nerazumevanje često postaje glasnije od razgovora. Taj sudar nije izuzetak, već realnost brojnih porodica.
Psihoterapeutkinja je istakla da se iza porodičnih konflikata često kriju neprepoznate i neadresirane zdravstvene promene.
– Iskreno, nisam očekivala to pitanje. A onda sam shvatila da mi se desilo isto. Moja ćerka je ulazila u pubertet, ja u perimenopauzu i to je bio pravi mali rat u kući. Upravo zato mislim da je najvažnije otvoreno govoriti o tome. Ne pričamo samo o biologiji, već o društvenom kontekstu, o tome kako okruženje gleda na klimaks, kako porodica reaguje i kako se žena u svemu tome oseća.
Ona je naglasila da perimenopauza nije samo biološka faza, već i psihološka tranzicija koja može da donese razdražljivost, tugu, anksioznost i osećaj gubitka kontrole, što se direktno odražava na porodične odnose.
– Postoji taj narativ da žena treba da ćuti, trpi i prihvati da je to normalno i prirodno. Ne. Ako primetite da su konflikti učestaliji, da razdražljivost ne prolazi, da se javlja tuga, anksioznost ili čak depresivni simptomi, to je trenutak kada treba potražiti savet i endokrinologa i psihologa. O tome mora da se razgovara.
Pedijatrica dr Tamara Maslovarić istakla je da se pubertet i dalje svodi na prvu menstruaciju, iako je u pitanju kompleksan hormonski proces koji utiče na celo telo i ponašanje deteta.
– Telo se ne ponaša isto u svim hormonskim fazama. Kada raste estrogen, osećamo se euforično i energično. Kako estrogen opada, a progesteron raste, dolazi umor. U završnoj fazi, kada hormoni padnu, javljaju se razdražljivost i iscrpljenost. Taj ciklus se stalno ponavlja i zato ga treba normalizovati i objasniti, i sebi i deci.
Prema njenim rečima, razgovor sa decom mora da bude kontinuiran i konkretan, bez nelagode i izbegavanja tema.
– Sa decom treba razgovarati o svemu, ne samo o menstruaciji. I o rastu grudi, o maljavosti, o higijeni, o korišćenju dezodoransa. To su teme koje se često preskaču, a važne su za zdrav odnos prema telu i za razumevanje onoga što se dešava u pubertetu.
Maslovarić je upozorila i na značaj izbora proizvoda koji dolaze u direktan kontakt sa telom, jer određene supstance mogu dodatno da utiču na hormonski balans i dugoročno zdravlje.
Na panelu „Ciklus“ menstruacija i hormonske promene postavljene su u okvir zdravstvene teme, a ne privatne neprijatnosti. Psihološkinja i terapeutkinja Stanislava Vidović ukazala je na to da nepravilna i nepredvidiva krvarenja, naročito u perimenopauzi, imaju ozbiljne psihološke posledice.
– Nepravilna, obilnija ili iznenadna krvarenja snažno utiču na psihološko stanje žene i njen odnos prema sopstvenom telu. Zbog stalne neizvesnosti mnoge žene počinju da se ograničavaju u svakodnevnom životu, manje putuju i izbegavaju nove situacije, ne zato što to ne žele, već zato što se ne osećaju sigurno.
Doktorka Tamara Maslovarić dodala je da je važno da devojčice u pubertet ulaze informisane i mentalno spremne, jer se time postavljaju temelji zdravog odnosa prema telu za ceo život.
– Vreme je da menstruacija prestane da bude tabu i postane deo ozbiljnih javnih razgovora. Ono što proživljava polovina čovečanstva tiče se svih nas. Devojčicama treba pomoći da u ovaj period uđu informisane, sigurne i mentalno spremne.
