НЕ СВАЂАЈУ СЕ ОНЕ, ХОРМОНИ РАДЕ СВОЈЕ Стручњаци објашњавају шта се дешава када ћерка уђе у ПУБЕРТЕТ, а мајка у КЛИМАКС
У истој кући, у исто време, сударе се две фазе живота које друштво упорно гура под тепих. Ћерка улази у пубертет, мајка у перименопаузу.
Хормони раде против ритма свакодневице, емоције су појачане, толеранција снижена, а неразумевање често постаје гласније од разговора. Тај судар није изузетак, већ реалност бројних породица.
Психотерапеуткиња је истакла да се иза породичних конфликата често крију непрепознате и неадресиране здравствене промене.
– Искрено, нисам очекивала то питање. А онда сам схватила да ми се десило исто. Моја ћерка је улазила у пубертет, ја у перименопаузу и то је био прави мали рат у кући. Управо зато мислим да је најважније отворено говорити о томе. Не причамо само о биологији, већ о друштвеном контексту, о томе како окружење гледа на климакс, како породица реагује и како се жена у свему томе осећа.
Она је нагласила да перименопауза није само биолошка фаза, већ и психолошка транзиција која може да донесе раздражљивост, тугу, анксиозност и осећај губитка контроле, што се директно одражава на породичне односе.
– Постоји тај наратив да жена треба да ћути, трпи и прихвати да је то нормално и природно. Не. Ако приметите да су конфликти учесталији, да раздражљивост не пролази, да се јавља туга, анксиозност или чак депресивни симптоми, то је тренутак када треба потражити савет и ендокринолога и психолога. О томе мора да се разговара.
Педијатрица др Тамара Масловарић истакла је да се пубертет и даље своди на прву менструацију, иако је у питању комплексан хормонски процес који утиче на цело тело и понашање детета.
– Тело се не понаша исто у свим хормонским фазама. Када расте естроген, осећамо се еуфорично и енергично. Како естроген опада, а прогестерон расте, долази умор. У завршној фази, када хормони падну, јављају се раздражљивост и исцрпљеност. Тај циклус се стално понавља и зато га треба нормализовати и објаснити, и себи и деци.
Према њеним речима, разговор са децом мора да буде континуиран и конкретан, без нелагоде и избегавања тема.
– Са децом треба разговарати о свему, не само о менструацији. И о расту груди, о малјавости, о хигијени, о коришћењу дезодоранса. То су теме које се често прескачу, а важне су за здрав однос према телу и за разумевање онога што се дешава у пубертету.
Масловарић је упозорила и на значај избора производа који долазе у директан контакт са телом, јер одређене супстанце могу додатно да утичу на хормонски баланс и дугорочно здравље.
На панелу „Циклус“ менструација и хормонске промене постављене су у оквир здравствене теме, а не приватне непријатности. Психолошкиња и терапеуткиња Станислава Видовић указала је на то да неправилна и непредвидива крварења, нарочито у перименопаузи, имају озбиљне психолошке последице.
– Неправилна, обилнија или изненадна крварења снажно утичу на психолошко стање жене и њен однос према сопственом телу. Због сталне неизвесности многе жене почињу да се ограничавају у свакодневном животу, мање путују и избегавају нове ситуације, не зато што то не желе, већ зато што се не осећају сигурно.
Докторка Тамара Масловарић додала је да је важно да девојчице у пубертет улазе информисане и ментално спремне, јер се тиме постављају темељи здравог односа према телу за цео живот.
– Време је да менструација престане да буде табу и постане део озбиљних јавних разговора. Оно што проживљава половина човечанства тиче се свих нас. Девојчицама треба помоћи да у овај период уђу информисане, сигурне и ментално спремне.
