SVI KOJI POJEDU OVU GLJIVU HALUCINIRAJU ISTO Naučnici ne mogu da objasne neobičan fenomen
Psihodelične gljive, koje sadrže psilocibin, odavno su poznate po tome da izazivaju snažne halucinacije, od osećaja euforije do dramatičnih vizuelnih izobličenja stvarnosti.
Postoji, međutim, jedna mnogo manje poznata vrsta gljive, posebno cenjena u Kini zbog bogatog umami ukusa, koja može da izazove veoma specifičnu i neobičnu vrstu halucinacija ukoliko se ne pripremi pravilno: kod konzumenata se javljaju vizije sićušnih ljudi, piše portal Futurism.
Reč je o gljivi Lanmaoa asiatica, za koju lekari u kineskoj provinciji Junan tvrde da svake godine stoji iza stotina slučajeva pacijenata koji prijavljuju gotovo identične halucinacije. Oni opisuju prizore u kojima vide bezbroj malih, „patuljastih, vilenjačkih figura” koje puze unaokolo, penju se po zidovima ili marširaju po prostoru.
Na ovaj fenomen ukazao je i Kolin Domnauer, doktorand biologije sa Univerziteta u Juti, koji je podelio svoje iskustvo iz restorana sa specijalitetima od gljiva u Kini.
Kako je ispričao, tokom obroka u restoranu u kojem se gljive pripremaju u vrućem loncu, konobar je postavio tajmer na 15 minuta i izdao vrlo jasno upozorenje.
„Nemojte jesti dok se tajmer ne oglasi, jer biste u suprotnom mogli da vidite male ljude”, rekao im je konobar, prema Domnauerovim rečima. Kako dodaje, ovo upozorenje nije bilo izrečeno u šali.
„Deluje da je to veoma opštepoznata činjenica u lokalnoj kulturi”, naglasio je.
Tri dana haluciniranja
Za razliku od tipičnog iskustva sa psilocibinom, kod kojeg se efekti javljaju relativno brzo i traju kraće, simptomi povezani sa ovom gljivom obično nastupaju tek 12 do 24 sata nakon konzumacije. Halucinacije mogu potrajati i do tri dana, a u mnogim slučajevima stanje je dovoljno ozbiljno da zahteva hospitalizaciju.
Domnauer je u tekstu objavljenom na sajtu Univerziteta u Juti u novembru 2025. godine naveo i niz sličnih svedočenja iz različitih delova sveta, što dodatno produbljuje misteriju.
Jedan stariji član plemena u Papui Novoj Gvineji opisao je svoje iskustvo rekavši da je „video minijaturne ljude sa gljivama oko lica”. Prema njegovim rečima, te figure su ga zadirkivale, dok je on pokušavao da ih otera.
Još upečatljivije svedočenje Domnauer je dobio od jednog profesora iz Junana, koji mu je ispričao sopstveno iskustvo sa halucinacijama:
„Kada sam podigao stolnjak, njihove glave su se odvojile i zalepile za donju stranu platna, dok su tela nastavila da marširaju u mestu… Podizao sam stolnjak mnogo puta, u razmacima od po dve minute, i svaki put su bili tamo – marširali su i smeškali se”, ispričao je profesor.
On je dodao i da ih je čak izmerio: „Bili su visoki oko tri centimetra.”
„Liliputanske” halucinacije
Zapanjujuća sličnost ovih iskustava navela je Domnauera da se ozbiljno posveti naučnom istraživanju porekla gljive i njenog delovanja na mozak.
„Zvučalo je toliko bizarno: mogla bi da postoji gljiva koja izaziva vizije poput onih iz bajki, a koje se prijavljuju u različitim kulturama i kroz različita istorijska razdoblja”, rekao je.
„Bio sam zbunjen, ali i vođen snažnom radoznalošću da saznam više.”
Ovaj fenomen je u akademskoj literaturi poznat kao „liliputanske halucinacije”, ali molekuli koji ih uzrokuju i dalje ostaju nepoznati. Čak ni Albert Hofman, švajcarski hemičar koji je prvi sintetisao LSD, nije uspeo da identifikuje supstance odgovorne za ovakve vizije.
Iako je gljiva zvanično dobila latinski naziv tek 2015. godine, njena psihodelična svojstva i dalje su gotovo u potpunosti neistražena.
Upravo to Domnauer pokušava da promeni svojim radom. U eksperimentima na miševima, primena ekstrakta ove gljive dovela je do toga da životinje zapadnu u stanje izrazite omamljenosti.
Jedno od ključnih dosadašnjih otkrića jeste da ove gljive ne sadrže psilocibin, supstancu koja klasičnim „magičnim gljivama” daje halucinogena svojstva. Ono što ih izdvaja jeste izuzetna doslednost halucinacija koje izazivaju.
„Percepcija malih ljudi je veoma pouzdano i iznova prijavljivana”, istakao je Domnauer. „Ne znam ni za šta drugo što proizvodi tako dosledne halucinacije.”
Sam istraživač, zanimljivo, još uvek nije probao ovu gljivu, što je, kako kaže, sasvim razumljivo s obzirom na dužinu delovanja, intenzitet simptoma i rizik od hospitalizacije.
„Negde između tradicionalnog folklora i moderne biologije, između divljeg šumskog tla i sterilne naučne laboratorije, nalazi se priča koja se još uvek razvija, a koja može da započne nečim naizgled bezazlenim, poput činije supe od gljiva,” napisao je Domnauer.
