MESARI IZ SREMA S DIPLOMOM "LOMONOSOVA": Milenko i Branislav vratili se iz sveta u Laćarak, od mašine iz prošlog veka stigli do poznatog brenda
Milenko Jovanović i njegov brat Branislav pripadaju krugu mladih obrazovanih ljudi koji su karijeru u stranim korporacijama zamenili povratkom na porodično imanje.
Nakon studija na Državnom univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi i usavršavanja u Londonu, fokus su stavili na modernizaciju gazdinstva u Laćarku, gde su osnovali brend But&Co.
Milenko Jovanović i njegov brat Branislav pripadaju krugu mladih obrazovanih ljudi koji su karijeru u stranim korporacijama zamenili povratkom na porodično imanje
- Brat i ja smo počeli da se bavimo poljoprivredom 2010. godine, kada smo zvanično uključeni u ceo proces, ali od malena učestvujemo u proizovdnju. Pre nas su se ovim poslom bavili baba i deda, pa roditelji. Naši su na ovim prostorima od 1730. godine. Generacijski smo se bavili ratarstvom i stočarstvom. Više je bilo naglašeno stočarstvo i tov svinja. U nekom momnetu, kada smo brat i ja preuzeli poslove, imali smo godišnju proizvodnju i do 1.500 tovljenika, a ratarske u tom momentu na 50 hektara – kazao je Milenko.
Sremski kulen najjači adut
U njihovoj ponudi od 15 proizvoda, pored nezaobilazne šunke i kobasice, nalaze se i inovacije. Njihov najjači adut je Sremski kulen – proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom. Jovanovići su trenutno jedini proizvođači koji imaju pravo da koriste to ime jer se u potpunosti pridržavaju strogo definisanog elaborata.
- Pored tradicionalne šunke i kobasice, uveli smo i nove proizvode prilagođene savremenom tržištu. Reč je o beloj kobasici. Proizvod koji se ne dimi, već fermentiše i suši isključivo na vazduhu, uz primenu visokih higijenskih standarda. Fruškogorska kobasica je nastala u saradnji sa lokalnim vinarima, kreirana za one koji ne vole ljutinu, ali traže pun ukus mesa – kaže naš sagovornik.
Naš sagovornik je diplomirao ekonomiju na Univerzitetu „Mihail Lomonosov”, gde je prvobitno otišao na studentsku razmenu, a školovanje je nastavio na master studijama u Beogradu i Londonu.
- Sebe sam zamišljao u korporativnom svetu, bankarstvu ili nekoj velikoj kompaniji. Smatrao sam da mi je neophodno iskustvo u velikim sistemima kako bih jednog dana mogao da napravim nešto svoje - priseća se Milenko.
Nakon master studija suočio se sa realnošću domaćeg tržišta, gde je bio ili „prekvalifikovan” ili je za posao bila potrebna veza. U tom trenutku brat i on donose ključnu odluku - povratak u Laćarak.
Novi Sad, Beograd...
Proizvode plasiraju direktno kupcima u Novom Sadu i Beogradu, sarađujući sa hotelima, restoranima i kompanijama.
Kvalitet njihovog rada potvrđen je nagradama Novosadskog sajma, kao i priznanjima Privredne komore Srbije. Milenko je svojevremeno proglašen za najboljeg mladog poljoprivrednika, dok je njegov brat dobio priznanje Egzit fondacije i NIS-a za preduzetništvo.
Preuzimanje gazdinstva nije bio lak zadatak. Zatekli su zastarelu mehanizaciju, gde je najmlađa mašina bio „Belorus” iz prošlog veka. Ipak, uz ogromno poverenje roditelja - tate Dušana i majke Anđelke i njihovu ušteđevinu, braća su krenula u totalni remont. Danas je najstarija mašina na imanju kombajn iz 2009. godine, a proces proizvodnje je potpuno zaokružen. Koristili su kredite i subvencije, a kao školovani ekonomisti, uvideli su da je zemlja ograničen resurs i da puko plaćanje zakupa guta profit.
- Odlučili smo da ne povećavamo broj grla bez plana, već da proizvedemo onoliko koliko nam je potrebno za sopstvenu preradu. Naš cilj je bio finalni proizvod vrhunskog kvaliteta - objašnjava Jovanović. Tako je 2016. godine nastala moderna prerada mesa, gde im je desna ruka bila majka Anđelka, inženjer tehnologije. Danas gazdinstvo, kada obeležava 10 godina, obrađuje 100 hektara zemlje, dok je broj tovljenika smanjen na oko 500 godišnje.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.