MURATOVIĆ BACIO REKET I UZEO DIMILICU Koliko košnica je danas potrebno za život od meda? Odgovor stiže iz Laćarka
Srđan Muratović, nekadašnji teniski trener i dugogodišnji sportista, pre deset godina doneo je odluku da rekreativno bavljenje prirodom zameni profesionalnim pčelarstvom.
Danas, zajedno sa kolegom Damirom Praštalom, vodi gazdinstvo sa 500 košnica i pokreće sopstveni pogon za pakovanje meda pod nazivom „Hippy Bee”.
Srđan Muratović je u svet pčelarstva ušao 2014. godine sa početnih 20 košnica. Kako navodi, od samog starta cilj nije bio hobi, već razvoj održivog biznisa.
– Kada smo odlučili da se ovim bavimo, zacrtali smo da to mora biti posao od kog može da se živi. Danas su se standardi promenili: nekada je 100 košnica bilo dovoljno za egzistenciju, a danas je ta granica iznad 200 – objašnjava Muratović.
20 košnica bilo 2014. godine
Nakon godina prodaje meda na veliko, gazdinstvo je prošle godine napravilo iskorak ka finalnom proizvodu. U Laćarku je opremljen pogon za punjenje meda koji ispunjava sve veterinarske dozvole i HACCP standarde, što je preduslov za ulazak u markete.
– Zbog skoka cena repromaterijala i situacije na tržištu, odlučili smo se na ovaj podvig. Uskoro pokrećemo i sajt za prodaju meda, sa mogućnošću kartičnog plaćanja, kako bismo zaokružili proces od proizvodnje do krajnjeg kupca - navodi Muratović.
Srđan Muratović, nekadašnji teniski trener, sa kolegom Damirom Praštalom vodi gazdinstvo sa 500 košnica
Za selidbe pčela koje počinje u aprilu koriste sopstvenu mehanizaciju – veliki kamion sa prikrilicom i mini bager.
U planu je proširenje kapaciteta na još 300 košnica na potezu od Rače do Jamene, uz dogovore sa nadležnim javnim preduzećima, radi prikupljanja polena u savskom priobalju.
Oko 250 košnica izgubili 2025. godine
Prethodna godina bila je jedna od najtežih za srpsko pčelarstvo. Ekstremna suša dovela je do nedostatka polena, što je onemogućilo formiranje kvalitetne zimske pčele.
– Izgubili smo oko 250 košnica, što se prvi put dogodilo u takvim razmerama. Ipak, gubitke smo nadoknadili jer nam je ovo osnovni posao. Pčelarstvo zahteva stalnu edukaciju, praćenje novih bolesti i tehnologija, zbog čega redovno posećujemo sajmove – kaže Srđan.
Njegova poruka budućim pčelarima je jasna.
– Ne preporučujem površnost. Za ozbiljan posao potreban je veći broj košnica i saveti iskusnih kolega. Ovo je posao koji se uči celog života, ali od kog je moguće živeti ako se pristupi profesionalno – kaže naš sagovornik.
Trenutno su u ponudi četiri vrste meda: bagremov, cvetni, lipov i med od uljane repice. Muratović ističe da je med od repice najzdraviji i specifičan po tome što jedini može dugotrajno čuvati mleč u ispravnom stanju.
