KULTURA I OBRAZOVANJE BEZ PREPREKA ZA SLEPE I SLABOVIDE LJUDE Biblioteka koja briše granice čitanja
Usvetu u kome je knjiga i dalje osnovni prozor u znanje, kulturu i slobodu mišljenja, dostupnost pisanih sadržaja ostaje ozbiljan izazov za slepe i slabovide osobe. Posebno u zemljama sa nižim prihodima, gde je u pristupačnim formatima dostupno svega jedan do tri odsto ukupne izdavačke produkcije.
Upravo u tom prostoru „knjiške nestašice” već decenijama deluje Biblioteka za slepe „Mr Omer Marinkov” Saveza slepih Vojvodine – jedina takva ustanova na teritoriji pokrajine.
- Biblioteka je osnovana 1979. godine sa ciljem da unapredi kvalitet života slepih i slabovidih osoba kroz obrazovanje, informisanje, kulturu i sadržajno provođenje slobodnog vremena - rekla je za Dnevnik Jasna Negovanović iz Biblioteke za slepe „Mr Omer Marinkov”. - Od 1987. godine započinje i sopstvenu produkciju audio izdanja, čime postaje jedan od ključnih nosilaca pristupačnog izdavaštva u ovom delu Srbije.
Danas biblioteka raspolaže bogatim fondom od oko 3.800 zvučnih knjiga i oko 1.300 naslova na Brajevom pismu. Uz fonoteku i zbirku Brajevih knjiga, u okviru biblioteke nalaze se čitaonica, studijske kabine, prostor za rad sa korisnicima, oprema za snimanje i umnožavanje zvučnih knjiga, kao i Brajeva štamparija. Njene usluge koristi više od 1.500 registrovanih korisnika iz Vojvodine, Srbije, ali i iz zemalja regiona i inostranstva, dakle svi oni koji razumeju srpski jezik.
- Za slepe i slabovide osobe, koje su često uskraćene za sadržaje vizuelnih medija i samostalno kretanje, knjiga ima posebno mesto - kazala je Jasna Negovanović. - Ona nije samo izvor informacija, već i prostor susreta sa svetom, ljudima i iskustvima. Zbog toga je pristupačnost knjiga, naročito u audio formatu, prepoznata kao sastavni deo korpusa ljudskih prava osoba sa invaliditetom.
Proces stvaranja zvučne knjige dugotrajan je i zahtevan, a posebnu ulogu u njemu imaju spikeri–čitači. Njihov glas, dikcija, ritam i interpretacija presudno utiču na doživljaj dela. Mnogi korisnici vremenom se vežu za određene glasove, koji im godinama čitaju omiljene pisce. Reč je uglavnom o ljudima sa izraženim senzibilitetom prema knjizi, čitanju i osobama sa invaliditetom, koji uz minimalnu finansijsku nadoknadu dugoročno učestvuju u radu biblioteke i drugim aktivnostima Saveza slepih Vojvodine.
Čitalački ukusi korisnika prate savremene književne tokove. U poslednje vreme posebno su traženi skandinavski trileri Joa Nesbea, kao i romani Frederika Bakmana. Među najčitanijim autorima su i Den Braun, Ildefonso Falkones, Orhan Pamuk, Elena Ferante, Ken Folet, Karlos Ruis Safon, Izabel Aljende i Viktorija Hislop. Veliko interesovanje vlada i za rusku klasiku – Dostojevskog, Tolstoja i Čehova, kao i za ljubavne romane Lusinde Rajli, Nikolasa Sparksa, Gijoma Musoa, Nore Roberts i Danijele Stil.
Zvučne knjige se šalju poštom
Biblioteka i knjige najčešće dolaze do korisnika, a ne obrnuto, što predstavlja veliki problem u rasprostranjivanju knjiga i materijala. Zvučne knjige se šalju poštom na kućne adrese u vidu CD izdanja, ali su dostupne i putem memorijskih kartica, prenosnih uređaja, kao i preko interneta. Na veb-sajtu Saveza slepih Vojvodine, u okviru audio biblioteke, registrovani korisnici mogu onlajn da preslušavaju zvučne knjige, uz korišćenje korisničkog imena i lozinke. Ova platforma se kontinuirano održava, prilagođava bezbednosnim zahtevima i redovno dopunjuje novim naslovima.
Svoje mesto imaju i domaći autori: Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Miloš Crnjanski, Vladeta Jerotić, kao i savremene spisateljice, među kojima su Jelena Bačić Alimpić, Ljiljana Habjanović Đurović i Mirjana Bobić Mojsilović. Ljubitelji epske fantastike rado posežu za serijalima poput „Igre prestola” i „Harija Potera”.
Biblioteka za slepe „Mr Omer Marinkov” tako već decenijama potvrđuje da knjiga, kada je dostupna svima, nije luksuz – već pravo. I da Novi Sad i Vojvodina imaju instituciju koja tiho, ali istrajno, čuva to pravo.