КУЛТУРА И ОБРАЗОВАЊЕ БЕЗ ПРЕПРЕКА ЗА СЛЕПЕ И СЛАБОВИДЕ ЉУДЕ Библиотека која брише границе читања
Усвету у коме је књига и даље основни прозор у знање, културу и слободу мишљења, доступност писаних садржаја остаје озбиљан изазов за слепе и слабовиде особе. Посебно у земљама са нижим приходима, где је у приступачним форматима доступно свега један до три одсто укупне издавачке продукције.
Управо у том простору „књишке несташице” већ деценијама делује Библиотека за слепе „Мр Омер Маринков” Савеза слепих Војводине – једина таква установа на територији покрајине.
- Библиотека је основана 1979. године са циљем да унапреди квалитет живота слепих и слабовидих особа кроз образовање, информисање, културу и садржајно провођење слободног времена - рекла је за Дневник Јасна Неговановић из Библиотеке за слепе „Мр Омер Маринков”. - Од 1987. године започиње и сопствену продукцију аудио издања, чиме постаје један од кључних носилаца приступачног издаваштва у овом делу Србије.
Данас библиотека располаже богатим фондом од око 3.800 звучних књига и око 1.300 наслова на Брајевом писму. Уз фонотеку и збирку Брајевих књига, у оквиру библиотеке налазе се читаоница, студијске кабине, простор за рад са корисницима, опрема за снимање и умножавање звучних књига, као и Брајева штампарија. Њене услуге користи више од 1.500 регистрованих корисника из Војводине, Србије, али и из земаља региона и иностранства, дакле сви они који разумеју српски језик.
- За слепе и слабовиде особе, које су често ускраћене за садржаје визуелних медија и самостално кретање, књига има посебно место - казала је Јасна Неговановић. - Она није само извор информација, већ и простор сусрета са светом, људима и искуствима. Због тога је приступачност књига, нарочито у аудио формату, препозната као саставни део корпуса људских права особа са инвалидитетом.
Процес стварања звучне књиге дуготрајан је и захтеван, а посебну улогу у њему имају спикери–читачи. Њихов глас, дикција, ритам и интерпретација пресудно утичу на доживљај дела. Многи корисници временом се вежу за одређене гласове, који им годинама читају омиљене писце. Реч је углавном о људима са израженим сензибилитетом према књизи, читању и особама са инвалидитетом, који уз минималну финансијску надокнаду дугорочно учествују у раду библиотеке и другим активностима Савеза слепих Војводине.
Читалачки укуси корисника прате савремене књижевне токове. У последње време посебно су тражени скандинавски трилери Јоа Несбеа, као и романи Фредерика Бакмана. Међу најчитанијим ауторима су и Ден Браун, Илдефонсо Фалконес, Орхан Памук, Елена Феранте, Кен Фолет, Карлос Руис Сафон, Изабел Аљенде и Викторија Хислоп. Велико интересовање влада и за руску класику – Достојевског, Толстоја и Чехова, као и за љубавне романе Лусинде Рајли, Николаса Спаркса, Гијома Мусоа, Норе Робертс и Данијеле Стил.
Звучне књиге се шаљу поштом
Библиотека и књиге најчешће долазе до корисника, а не обрнуто, што представља велики проблем у распрострањивању књига и материјала. Звучне књиге се шаљу поштом на кућне адресе у виду ЦД издања, али су доступне и путем меморијских картица, преносних уређаја, као и преко интернета. На веб-сајту Савеза слепих Војводине, у оквиру аудио библиотеке, регистровани корисници могу онлајн да преслушавају звучне књиге, уз коришћење корисничког имена и лозинке. Ова платформа се континуирано одржава, прилагођава безбедносним захтевима и редовно допуњује новим насловима.
Своје место имају и домаћи аутори: Иво Андрић, Добрица Ћосић, Милош Црњански, Владета Јеротић, као и савремене списатељице, међу којима су Јелена Бачић Алимпић, Љиљана Хабјановић Ђуровић и Мирјана Бобић Мојсиловић. Љубитељи епске фантастике радо посежу за серијалима попут „Игре престола” и „Харија Потера”.
Библиотека за слепе „Мр Омер Маринков” тако већ деценијама потврђује да књига, када је доступна свима, није луксуз – већ право. И да Нови Сад и Војводина имају институцију која тихо, али истрајно, чува то право.