NOVA OPASNOST NA SVETOJ GORI! Stotine zemljotresa prete Hilandaru PUCAJU ZIDOVI, POMERA SE KUPOLA, PADAJU DIMNJACI
Taman što su, prema planu obnove, skinute skele koje su bile postavljene radi sveobuhvatne sanacije Manastira Hilandara posle stravičnog požara, morale su ponovo da budu vraćene na zidine i krovove kako bi bile sanirane štete od čestih potresa.
Stotine zemljotresa poslednjih godinu i po dana potresli su Svetu Goru i oštetili svetu srpsku carsku lavru manastir Hilandar, koji su osnovali Sveti Sava i Sveti Simeon.
U Hilandaru je oštećeno čak 48 dimnjaka u različitim nivoima, od kape do celog tela dimnjaka iznad krova. Stradali su i kupola na Crkvi svetog Trifuna, kao i kameni pokrivači na nekoliko konaka. Oštećeni su Milutinov pirg, Grobljanska crkva, paraklis Pokrova Presvete Bogorodice, konak na Jovanjici, krst cara Dušana. Od čestih potresa oštećeni su i prozori na sabornom hramu, kao i paraklis Svetog Nikole.
– Najpre se čuje jak zvuk, kao da prolazi neko teško vozilo, a zatim najčešće sledi potres. Toliko se bratstvo naviklo na učestale zemljotrese da možemo sada prilično precizno da pogodimo kolika je bila jačina po Rihteru – rekao je za Kurir monah Simeon.
On ističe da je prošle godine samo u jednom danu zabeleženo čak 42 potresa tla.
Najjači potres pogodio je grčko poluostrvo prošlog juna, kada je, prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog zavoda, zemljotres bio jačine 5,2 stepena po Rihterovoj skali. Potres je pogodio zapadnu obalu Svete Gore, nedaleko od manastira Dohijar i Kostamonit, na oko 10 do 15 kilometara južno od Hilandara. Od tada se tlo ne smiruje.
Seizmolozi objašnjavaju da je takozvani „treći prst“ Grčke izrazito trusno područje i da o tome postoje zapisi i u svetogorskim manastirima. Velika većina tih potresa, ipak, nema rušilački karakter. Celo područje je izrazito trusno i proteže se sve do Izmira u Turskoj, kao posledica naponskih stanja uslovljenih međusobnim kretanjem evroazijske i afričke tektonske ploče. Potvrđuje se i iskustvo monaštva da se potresi često „najavljuju“ tutnjavom.
Epicentar kod Jovanjice
Dragomir Krivokuća, rukovodilac obnove Manastira Hilandara, potvrđuje da postoje istorijski zapisi o snažnim, pa i katastrofalnim zemljotresima koji su pogađali Grčku.
– Zabeležen je jak zemljotres na Svetoj Gori početkom 20. veka, kao i onaj iz 1932. godine koji je porušio Jerisos, najveće naseljeno mesto u blizini Svete Gore. Tada je ceo grad srušen, a manastiri su pretrpeli oštećenja – navodi Krivokuća.
Taj razorni zemljotres bio je jačine preko sedam stepeni po Rihteru.
– Poslednjih godinu i po dana, od Petrovdana 2024. godine, traje serija zemljotresa na Svetoj Gori, pri čemu je najveći broj njih koncentrisan u blizini hilandarskog pristaništa Jovanjica – ističe on.
Luka Jovanjica nalazi se na južnoj obali Svete Gore, na oko deset kilometara od Hilandara, i predstavlja glavnu ulaznu tačku za većinu poklonika koji dolaze iz Uranopolisa.
– Radijus potresa je prečnika pet do šest kilometara, gde je koncentrisan najveći broj epicentara. Bilo ih je više stotina, a u pojedinim danima i do pedeset slabijih potresa. Njihova jačina kretala se od jedan do tri stepena, ali je bilo i petnaestak potresa jačine od 4,5 do 5,2 stepena po Rihteru – objašnjava Krivokuća.
Pomeranje kupole i oštećenja fresaka
Jači zemljotresi napravili su štetu na dimnjačkim kapama, samim dimnjacima, kao i na mestima spojeva konstruktivnih i pregradnih zidova. Nije bilo urušavanja elemenata, ali su se na više paraklisa pojavile pukotine na kupolama, koje zahtevaju hitnu intervenciju.
– Najveće pomeranje zabeleženo je na kupoli Crkve svetog Trifuna, koja se pomerila za oko dva centimetra. Ipak, kupola je stabilizovana i ne postoji opasnost od urušavanja – naglašava Krivokuća.
Ikonopisci i konzervatori upozoravaju da su zbog učestalih potresa nastale mikropukotine na freskama, posebno u Paraklisu Svetog Nikole, koje se vremenom mogu širiti i zahtevaju stručnu sanaciju kako bi se sačuvala kulturna i duhovna baština.
Požar kao opomena i prevencija
Podseća se i na veliki požar koji je izbio u noći između 3. i 4. marta 2004. godine, nakon čega je uspostavljen savremen sistem zaštite od požara. Danas Hilandar raspolaže sa dva potpuno funkcionalna vatrogasna vozila, sistemom javljača požara u svim prostorijama i formiranom vatrogasnom grupom od nekoliko monaha.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović ističe da se Hilandar nalazi u zoni gde se očekuju zemljotresi srednjeg intenziteta, usled složene geološke građe i starih razloma kroz koje se energija lako oslobađa.
I pored svih izazova, monaštvo poručuje da ništa nije kritično i da je manastir, kao i mnogo puta kroz istoriju, spreman da istraje i ove potrese dočeka i prebrodi.
