НОВА ОПАСНОСТ НА СВЕТОЈ ГОРИ! Стотине земљотреса прете Хиландару ПУЦАЈУ ЗИДОВИ, ПОМЕРА СЕ КУПОЛА, ПАДАЈУ ДИМЊАЦИ
Таман што су, према плану обнове, скинуте скеле које су биле постављене ради свеобухватне санације Манастира Хиландара после стравичног пожара, морале су поново да буду враћене на зидине и кровове како би биле саниране штете од честих потреса.
Стотине земљотреса последњих годину и по дана потресли су Свету Гору и оштетили свету српску царску лавру манастир Хиландар, који су основали Свети Сава и Свети Симеон.
У Хиландару је оштећено чак 48 димњака у различитим нивоима, од капе до целог тела димњака изнад крова. Страдали су и купола на Цркви светог Трифуна, као и камени покривачи на неколико конака. Оштећени су Милутинов пирг, Гробљанска црква, параклис Покрова Пресвете Богородице, конак на Јовањици, крст цара Душана. Од честих потреса оштећени су и прозори на саборном храму, као и параклис Светог Николе.
– Најпре се чује јак звук, као да пролази неко тешко возило, а затим најчешће следи потрес. Толико се братство навикло на учестале земљотресе да можемо сада прилично прецизно да погодимо колика је била јачина по Рихтеру – рекао је за Курир монах Симеон.
Он истиче да је прошле године само у једном дану забележено чак 42 потреса тла.
Најјачи потрес погодио је грчко полуострво прошлог јуна, када је, према подацима Европско-медитеранског сеизмолошког завода, земљотрес био јачине 5,2 степена по Рихтеровој скали. Потрес је погодио западну обалу Свете Горе, недалеко од манастира Дохијар и Костамонит, на око 10 до 15 километара јужно од Хиландара. Од тада се тло не смирује.
Сеизмолози објашњавају да је такозвани „трећи прст“ Грчке изразито трусно подручје и да о томе постоје записи и у светогорским манастирима. Велика већина тих потреса, ипак, нема рушилачки карактер. Цело подручје је изразито трусно и протеже се све до Измира у Турској, као последица напонских стања условљених међусобним кретањем евроазијске и афричке тектонске плоче. Потврђује се и искуство монаштва да се потреси често „најављују“ тутњавом.
Епицентар код Јовањице
Драгомир Кривокућа, руководилац обнове Манастира Хиландара, потврђује да постоје историјски записи о снажним, па и катастрофалним земљотресима који су погађали Грчку.
– Забележен је јак земљотрес на Светој Гори почетком 20. века, као и онај из 1932. године који је порушио Јерисос, највеће насељено место у близини Свете Горе. Тада је цео град срушен, а манастири су претрпели оштећења – наводи Кривокућа.
Тај разорни земљотрес био је јачине преко седам степени по Рихтеру.
– Последњих годину и по дана, од Петровдана 2024. године, траје серија земљотреса на Светој Гори, при чему је највећи број њих концентрисан у близини хиландарског пристаништа Јовањица – истиче он.
Лука Јовањица налази се на јужној обали Свете Горе, на око десет километара од Хиландара, и представља главну улазну тачку за већину поклоника који долазе из Уранополиса.
– Радијус потреса је пречника пет до шест километара, где је концентрисан највећи број епицентара. Било их је више стотина, а у појединим данима и до педесет слабијих потреса. Њихова јачина кретала се од један до три степена, али је било и петнаестак потреса јачине од 4,5 до 5,2 степена по Рихтеру – објашњава Кривокућа.
Померање куполе и оштећења фресака
Јачи земљотреси направили су штету на димњачким капама, самим димњацима, као и на местима спојева конструктивних и преградних зидова. Није било урушавања елемената, али су се на више параклиса појавиле пукотине на куполама, које захтевају хитну интервенцију.
– Највеће померање забележено је на куполи Цркве светог Трифуна, која се померила за око два центиметра. Ипак, купола је стабилизована и не постоји опасност од урушавања – наглашава Кривокућа.
Иконописци и конзерватори упозоравају да су због учесталих потреса настале микропукотине на фрескама, посебно у Параклису Светог Николе, које се временом могу ширити и захтевају стручну санацију како би се сачувала културна и духовна баштина.
Пожар као опомена и превенција
Подсећа се и на велики пожар који је избио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, након чега је успостављен савремен систем заштите од пожара. Данас Хиландар располаже са два потпуно функционална ватрогасна возила, системом јављача пожара у свим просторијама и формираном ватрогасном групом од неколико монаха.
Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Драган Миловановић истиче да се Хиландар налази у зони где се очекују земљотреси средњег интензитета, услед сложене геолошке грађе и старих разлома кроз које се енергија лако ослобађа.
И поред свих изазова, монаштво поручује да ништа није критично и да је манастир, као и много пута кроз историју, спреман да истраје и ове потресе дочека и преброди.
