NA POMOLU NOVA ETAPA IZUZETNOG PROJEKTA DR DUŠANA POPOVA Tvrđava za odbranu Novog Sada od neznanja dobija drugo izdanje

Mada se o štampanju dopunjenog, drugog izdanja Enciklopedije prvi put govorilo dve godine nakon objavljivanja poslednje knjige, danas, deceniju i po od tog momenta, više nego jasno je da je to neophodno. Otuda i inicijativa potekla iz udruženja čiji je to projekat, poznatog pod imenom Novosadski klub na čelu sa novim predsednikom Zoranom Kolundžijom, koji je kao izdavač učestvovao u tom poduhvatu, da se to konačno i učini.

Enciklopedija Novog Sada nastala je na predlog novinara i publiciste dr Dušana Popova (1930-2012). Objavljena je u 30 tomova, čemu valja dodati i tom sa registrima. Za nepune dve decenije, od 1993. godine zaključno sa 2010, na njoj je radilo 150 saradnika koji su napisali 90.000 odrednica. Svaki tom imao je prosečno 350 stranica, što znači ukupno nepunih 11.000 stranica, a štampana je u 18.000 primeraka. Na stranama svakog nastavka složeni po azbučnom redu nalaze se pojmovi iz istorije grada i šire okoline, praistorija, istorijat poznatih porodica, privreda, prosveta, kultura, sport, svet prirode, hidrografija... U rasteru, nalaze i tekstovi iz lepe književnosti, zapisi iz sadašnjosti i prošlosti, anegdote, stara leksika i staro kulinarstvo...

Posebnost Enciklopedije Novog Sada ogleda se upravo u tome što pored odrednica enciklopedijskog karaktera ima dosta literarnog, anegdotskog i drugog štiva. Sam Popov je na akademiji povodom Dana Novog Sada, 1. februara 2012, kada mu je uručena Februarska nagrada, govoreći o svom čedu objasnio da je uneo inovacije u sadržinu odrednica – kod poznatih savremenih ličnosti stavljao imena i zanimanja bračnih partnera, imena dece, a kod porodica poreklo, ponegde zanimljive delove iz njihovih dela, priče i anegdote, tako da su odrednice življe i zanimljivije i razlikuju od onih u drugim leksikonima. 

„Enciklopedistiku sam učio od rane mladosti, kod Stanoja Stanojevića, na njegovoj izvanrednoj Enciklopediji i na sjajnom i bogatom Sveznanju iz 1937. godine”...

Prva knjiga izašla je 1993. Promovisana je 18. maja te godine u svečanoj sali Matice srpske i od tada su se redovno pojavljivali njeni nastavci u intervalu otprilike od pet do šest meseci.  Popov je isticao da tako obiman posao može da uradi samo novinar koji zna kada se i kako nešto desilo u gradu, a i šire.

„Za ovaj posao koji je gospodin Popov započeo od 1993. ne samo da nema primera u našem podneblju i na prostorima bivše Jugoslavije, nego se takvim poduhvatom može podičiti samo šest gradova na celom svetu: to je izrada Enciklopedije Novog Sada, čiji je ne samo inspirator i pokretač, glavni i odgovorni urednik, nego i glavni, a prvih godina i jedini autor enciklopedijskih odrednica. Kaže dr Popov da nije bio novinar, ne bi se usudio da stvara građevinu od reči, misli i duha. On je zajedno sa svojim pomoćnicima, saradnicima i konsultantima, sa 30 knjiga Enciklopedije Novog Sada, plavih korica, podigao novu tvrđavu u Novom Sadu, tvrđavu za odbranu Novog Sada od neznanja o njemu, njegovoj istoriji, njegovim ljudima, njihovom životu, njihovim delima, višenacionalnosti i kosmopolitizmu. Ono što je ranije napisao o Novom Sadu, zaustavlja se pred Enciklopedijom: ona je novi početak“, napisao je doajen srpskog novinarstva Ljuba Vukmanović o koleginom delu.

U brojnim intervjuima Popov je pominjao da su mu enciklopedije od ranog detinjstva bile preokupacija, ali odlazak u penziju devedesetih godina nakon pola veka bavljenja novinarstvom, naučnim radom i dužnosti sekretara Matice srpske, za njega je značio početak novog velikog posla – stvaranja jedinstvene enciklopedije o Novom Sadu i bavljenje enciklopedistikom u pravom smislu. Prethodilo mu je angažovanje u osnivanju i radu Novosadskog kluba i pokretanje edicije Sveske za istoriju Novog Sada.

„Enciklopedistiku sam učio od rane mladosti, kod Stanoja Stanojevića, na njegovoj izvanrednoj Enciklopediji i na sjajnom i bogatom Sveznanju iz 1937. godine. Od doseljenja su Novi Sad oktobra 1945. iz Mokrina i Petrovgrada počeo sam da skupljam podatke iz istorije ovog grada i Vojvodine, o znamenitim ličnostim i porodicama iz prošlosti, i onima koji danas ovde žive, kao i o važnim ustanovama, organizacijama, školama, klubo- vima i o svemu što je od značaja za Novi Sad i njegove građane. Radeći kao novinar u ’Slobodnoj Vojvodini” i ’Dnevniku’, zatim na Televiziji, a kasnije 12 godina kao sekretar u Matici srpskoj, bio sam u prilici da se obavestim o mnogim stvarima, pričama i anegdotama koje se odnose na ovdašnje ljude i događaje. Angažovao sam i znalce iz raznih oblasti života, tako da sam lako mogao da sročim mnogobrojne odrednice, a prikupio sam i veliki broj fotografija za enciklopedijsku sliku Novog Sada. Kad sam 1993. počeo rad na Enciklopediji, bio sam već u penziji i imao sam mogućnost da uobličavam ovo kapitalno delo. Zahvatio me je neviđen entuzijazam, koji sam prenosio i na mnogobrojne autore i urednike, a to su bili: Ivanka Neofitović Grubješić, Bogdan Stanojev, Danilo Kabić i primarijus dr Miloš Malenković. Radili smo intenzivno pre i posle podne i subotom i nedeljom, 17 godina i posao smo okončali tridesetom knjigom Enciklopedije“, reči su Dušana Popova na svečanosti povodom Dana grada 2012. godine.

Tom prilikom je istakao da su u nastanku jedinstvene Enciklopedije Novog Sada, vrednosnog dokumenta od najvišeg kulturnog i istorijskog značaja za svaku urbanu sredinu, mnogo pomogle štamparije Zorana Kolundžije, „Dnevnika”, Stojkova i drugih, a da je dragocena bila pomoć finansijera – grada i mnogih sponzora, velikih privrednih firmi.

Izlaganje je tada završio rečima: „Podaci o savremenicima brzo zastarevaju, zato ih valja inovirati svakih 10 do 15 godina i objaviti nova izdanja enciklopedije, kao što to čine u svetu. Knjižarska ustanova Ljubitelji knjiga u Zmaj Jovinoj ulici, zadovoljna kvalitetom naše Enciklopedije namerava da objavi reprint u deset tomova sa tvrdim koricama. S tim da se unesu najnužnije izmene, datumi smrti mnogih koji su u međuvremenu umrli i da se obeleži izrazito napredovanje pojedinaca. U odrednici o Dušanu Popovu, na primer, trebalo i dopisati jednu rečenicu ‘dobitnik Februarske nagrade’. Šta kažete? Živeli!“

Zorica Milosavljević