JOVANA DEVIĆ – MLADI HEROJI SVAKODNEVICE Volontiranje znači snagu i ljubav

Kao maturant u osnovnoj školi, prvi put je čula za Udruženje građana „Novi Sad” i projekat koji realizuju već dugi niz godina, u okviru kog pozivaju đake da ugoste svoje vršnjake koji dolaze sa Kosova i Metohije. Bez mnogo razmišljanja, odlučila je da bude deo toga, a kako kaže, nekoliko dana provedenih sa devojčicama iz Šilova u Novom Sadu,  ostavili su dubok trag.

– Emocije koje sam osetila tokom tih nekoliko dana bile su nezaboravne. Upravo taj osećaj mešavine radosti, odgovornosti i iskrene povezanosti bio je presudan da se priključim Udruženju i postanem deo tima koji deci pruža osećaj sigurnosti, pripadnosti i ljubavi. Pre ovog iskustva, nisam razmišljala o volonterizmu, jer nisam ni znala da takva mogućnost postoji u mom gradu. Imam utisak da je Udruženje građana „Novi Sad” na neki način pronašlo mene – kaže Jovana Dević. 

Humanost i dobrota koje je u tom angažovanju prepoznala, podstakle su je da nastavi da volontira. Vreme provedeno u pomaganju drugima donelo je i promene u njoj samoj. Kako kaže, rad sa decom, naročito onom koja se suočavaju sa teškim životnim okolnostima ili bolešću, izgradio je njenu unutrašnju snagu i emocionalnu stabilnost. A Jovana priznaje da je postala empatičnija, zrelija i zahvalnija na svemu što ima.

– Osećam se ispunjeno i snažno kada znam da moj, makar i mali  doprinos, nekome može da olakša teške trenutke. Okružena sam divnim ljudima, što ceo taj proces čini još značajnijim. Za mene volontiranje znači snagu i ljubav. Smatram da se upravo kroz bezuslovno davanje sebe bez očekivanja, najbolje vidi kakav je neko čovek. Često me pitaju da li za to što radimo dobijamo naknadu, ali tu nije reč o bilo kakvoj računici. Pravi karakter se pokazuje onda kada nekome daješ svoje vreme i trud,  isključivo zato što želiš da pomogneš. To je, po mom mišljenju, najčistiji oblik ljudskosti, kada radiš nešto iz srca, a ne iz koristi. Taj osećaj vredi više od bilo kog honorara, jer me volontiranje uči empatiji i podseća da naša vrednost nije u onome što imamo, već u onome što pružamo drugima – uverena je naša sagovornica. 

Na svim događajima u kojima je učestvovala zadatak joj je bio da sve protekne u najboljem redu. Njena obaveza je i da bude oslonac i podrška deci sa Kosova i Metohije, jer kako kaže, ipak je cilj da deca sa juga zemlje znaju da nisu sama i da uvek imaju gde da se vrate. 

– Trudim se da uvek budem tu za njih, kada imaju pitanje, nedoumicu ili problem koji žele da podele sa nama. Da li sam se ikada pokajala? Ni u jednom trenutku. Iako volontiranje zahteva vreme, energiju i posvećenost, za mene je to najbolje uloženo vreme. A Udruženje iskreno volim, jer smo zajedno izgradili nešto posebno i vredno. Uvek ću davati sve od sebe da ono nastavi da raste i razvija se. Kada radiš nešto što voliš i sa ljudima kojima veruješ, nema mesta za kajanje, samo za ponos što si deo jedne lepe i važne priče – poručuje Jovana Dević. 

U vremenu u kojem se mladi često optužuju za ravnodušnost, ova mlada devojka svojim primerom pokazuje suprotno. Njena dela ne počinju velikim planom, niti se završava aplauzima, i možda je sve počelo slučajno, ali ono što je iz toga izraslo, nije ni malo prolazno. Jer, ponekad je dovoljno da jedno dete oseti da nije samo, da bi se promenilo mnogo više od jednog života. U toj tišini dobrote, bez velikih reči i očekivanja, Jovana je pronašla svoj put. 

A društvo, zahvaljujući takvim mladim ljudima, ima razlog da veruje u bolju budućnost.

Projekat „Kultura solidarnosti Novog Sada – volontiram, jer mi je stalo“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.