ЈОВАНА ДЕВИЋ – МЛАДИ ХЕРОЈИ СВАКОДНЕВИЦЕ Волонтирање значи снагу и љубав

Као матурант у основној школи, први пут је чула за Удружење грађана „Нови Сад” и пројекат који реализују већ дуги низ година, у оквиру ког позивају ђаке да угосте своје вршњаке који долазе са Косова и Метохије. Без много размишљања, одлучила је да буде део тога, а како каже, неколико дана проведених са девојчицама из Шилова у Новом Саду,  оставили су дубок траг.

– Емоције које сам осетила током тих неколико дана биле су незаборавне. Управо тај осећај мешавине радости, одговорности и искрене повезаности био је пресудан да се прикључим Удружењу и постанем део тима који деци пружа осећај сигурности, припадности и љубави. Пре овог искуства, нисам размишљала о волонтеризму, јер нисам ни знала да таква могућност постоји у мом граду. Имам утисак да је Удружење грађана „Нови Сад” на неки начин пронашло мене – каже Јована Девић. 

Хуманост и доброта које је у том ангажовању препознала, подстакле су је да настави да волонтира. Време проведено у помагању другима донело је и промене у њој самој. Како каже, рад са децом, нарочито оном која се суочавају са тешким животним околностима или болешћу, изградио је њену унутрашњу снагу и емоционалну стабилност. А Јована признаје да је постала емпатичнија, зрелија и захвалнија на свему што има.

– Осећам се испуњено и снажно када знам да мој, макар и мали  допринос, некоме може да олакша тешке тренутке. Окружена сам дивним људима, што цео тај процес чини још значајнијим. За мене волонтирање значи снагу и љубав. Сматрам да се управо кроз безусловно давање себе без очекивања, најбоље види какав је неко човек. Често ме питају да ли за то што радимо добијамо накнаду, али ту није реч о било каквој рачуници. Прави карактер се показује онда када некоме дајеш своје време и труд,  искључиво зато што желиш да помогнеш. То је, по мом мишљењу, најчистији облик људскости, када радиш нешто из срца, а не из користи. Тај осећај вреди више од било ког хонорара, јер ме волонтирање учи емпатији и подсећа да наша вредност није у ономе што имамо, већ у ономе што пружамо другима – уверена је наша саговорница. 

На свим догађајима у којима је учествовала задатак јој је био да све протекне у најбољем реду. Њена обавеза је и да буде ослонац и подршка деци са Косова и Метохије, јер како каже, ипак је циљ да деца са југа земље знају да нису сама и да увек имају где да се врате. 

– Трудим се да увек будем ту за њих, када имају питање, недоумицу или проблем који желе да поделе са нама. Да ли сам се икада покајала? Ни у једном тренутку. Иако волонтирање захтева време, енергију и посвећеност, за мене је то најбоље уложено време. А Удружење искрено волим, јер смо заједно изградили нешто посебно и вредно. Увек ћу давати све од себе да оно настави да расте и развија се. Када радиш нешто што волиш и са људима којима верујеш, нема места за кајање, само за понос што си део једне лепе и важне приче – поручује Јована Девић. 

У времену у којем се млади често оптужују за равнодушност, ова млада девојка својим примером показује супротно. Њена дела не почињу великим планом, нити се завршава аплаузима, и можда је све почело случајно, али оно што је из тога израсло, није ни мало пролазно. Јер, понекад је довољно да једно дете осети да није само, да би се променило много више од једног живота. У тој тишини доброте, без великих речи и очекивања, Јована је пронашла свој пут. 

А друштво, захваљујући таквим младим људима, има разлог да верује у бољу будућност.

Пројекат „Култура солидарности Новог Сада – волонтирам, јер ми је стало“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.