O njemu pričaju čak i stranci
„MISLIM DA SAM PRAVI ČOVEK ZA TO” BRAT PELIN je jedan od najvećih favorita za pobedu na „Pesmi za Evroviziju”, PEVA O LJUBAVI „NA KUL NAČIN” za „Dnevnik” otkriva: „OBEĆAVAM SPEKTAKL I DOBAR ŠOU”
Na predstojećoj „Pesmi za Evroviziju” (PZE), kroz koju će Srbija od 24. do 28. februara birati svog predstavnika na najvećem muzičkom takmičenju u Evropi, veliku pažnju javnosti privukao je influenser Stefan Papić, koji se predstavlja pod pseudonimom Brat Pelin.
Autentičnim muzičkim stilom, nespornom harizmom, ali i tekstom neobičnog naziva „Fräulein”, u modernom, duhovitom, pop-rep stilu sa dosta kulturnih referenci, Stefan će u drugom polufinalu, 26. februara, pod rednim brojem 7, pokušati da se domogne titule srpskog predstavnika na „Evroviziji”. Mlađoj publici već je poznat po Jutjub emisijama, ali i šaljivim skečevima koje posvećeno priprema za društvene mreže, a sada će se široj javnosti predstaviti kao izvođač, što mu nije strano, budući da je član muzičkog sastava „Il Mondo”. U razgovoru za „Dnevnik” Stefan otkriva kako je nastala njegova pesma, koja je u startu pobrala simpatije mnogih fanova ovog muzičkog takmičenja i dobila pohvale na račun originalnosti.
– Kada sam krenuo da pravim pesmu namenski za „Evroviziju” nisam znao o čemu da pevam, a najlogičnije mi je bilo da to bude o ljubavi, ali na kul način. Potom sam hteo da pronađem neku zanimljivu reč kojom bih se u pesmi obraćao izmišljenoj osobi, ženi. Tako sam došao do naziva „Fräulein”. I, zanimljiva stvar - ja sam najpre zamišljao tu idealnu osobu kojoj ću posvetiti svoju ljubav kroz pesmu, a koja nije postojala. Međutim, na polovini stvaranja teksta upoznao sam svoju verenicu. I tačno se može primetiti da je od te polovine pa do kraja tekst posvećen njoj. Spominju se čuveni Filozof i Danica jer oboje volimo film „Lajanje na svezde”, potom „Bik vs Lavica”, jer su to naši znaci. Uglavnom, manifestovao sam da se fräulein pojavi u mom životu – priča nam Stefan Papić.
Kako je došlo do toga da se uopšte prijavite na ovo takmičenje?
– Muzikom se bavim ceo život, od malih nogu sviram bubnjeve. Kasnije sam probao i gitaru. Brzo sam krenao i da komponujem i učim akorde na gitari. Onda su, vremenom, na red došli klavijatura i klavir. E sad, to što sam postao poznat zbog moje druge ljubavi - prema humoru, montaži, snimanju, režiji i scenariju je druga priča. Ja sam u međuvremenu postao poznat po tome. I ljudi me pamte najviše po replici: „Zastava” u skeču koji sam snimio sa referencema na kviz „Potera”. Sada je došlo vreme za „Pesmu za Evroviziju”. Za mene lično ovo je jako velika i dobra šansa da pokažem ljudima šta znam. Na ovo takmičenje gledam kao na veliki spektakl. To znači da to nije mesto gde je samo poenta u pevanju ili u pesmi, već je potreban šou. Evo, ja sam došao da napravim taj šou. Mislim da sam sposoban, mogu da napravim i humor, a da taj nastup bude i u audio-vizuelnom smislu kako treba. Mislim da sam pravi čovek za to. Imam već jednu svoju pesmu „Pavlovića most”, tad sam tu pesmu pravio da uđem u muzičke vode, da vidimo kako će to proći, a za drugu sam hteo da ima veći cilj.
Zanimljivo je da ovo nije prvi put, ipak, da se prijavljujete na PZE?
– Tako je, pesma „Fräulein” nastala je pre tri godine, kada sam se takođe prijavio za konkurs ovog takmičenja, ali nisam prošao i tada sam odustao od cele ideje za „Evrosong”. Prošle godine smo u Beču moji prijatelji i ja slavili moj rođendan. Jedva smo našli neko mesto gde bismo seli jer je te večeri bio prenos finala „Evrovizije” i bila je ogromna gužva. Napravili smo interni dogovor da ako Austrija te večeri pobedi ja ponovo prijavim pesmu koja u svom nazivu ima nemačku reč. Zezali smo se da ćemo se, ako Austrija pobedi, dogodine vratiti za moj rođendan u Beč. Austrija je pobedila, ja poslao pesmu i ovoga puta prošao. Evo nas na pola puta!
U pesmi spominjete i Johana Štrausa, ali i Dunav. Da li je i to smišljeno napisano baš zbog „Evrovizije” koja će biti održana u Beču?
– Ne. Taj deo je nastao takođe pre tri godine. Ni Johan Štraus ni Dunav nisu ciljano napisani za Beč. I to mi je još draže jer su se opet neke stvari poklopile. Mislim da se sve dešava sa razlogom. Vidićemo.
Mnogi fanovi ovog takmičenja ističu da je vaša pesma veoma originalna i drugačija od ostalih. Jedna popularna Jutjuberka iz Norveške je čak rekla: „Ova pesma mi je čil, želim da mu se pridružim”. Da li ste ovu pesmu pisali upravo kao poziv da vam se ljudi priključe u razmeni neke energije, a manje zbog nekog muzičkog performansa?
– Tako je. Uvek sam išao kontra. Neću šablon, moram da iskočim iz njega, inače neću moći da spavam. Okej, imamo formu kako se pravi pesma, ali, hajde da ponudimo ljudima nešto drugo jer ako se budemo vodili time mi ćemo završiti 15. na „Evroviziji” i ljudi će pomisliti da šaljemo pesmu koju su već čuli. Ako iskačemo iz šablona treba smisleno to da radimo. Ljudi kada čuju moju pesmu misle da sam nabacao i folklor i trube i džez u jednu pesmu. Ali, to je jako smišljeno ubačeno u momente gde mislim da savršeno odgovara. Ako ne prođem ove godine ja mislim da se više neću prijavljivati. Mislim da sam ovde dao svoj maksimum. Što se tiče moje pesme ona jeste „čil”, mene jako „vozi”. Na Instagram storije sam kačio kako klinci đuskaju uz nju, što mi je fantastično jer se vidi da ih pesma „radi”. Deca ne znaju za šou-biznis, ne znaju za planiranje, za šablone, oni znaju šta je dobar ritam.
Koliko je uopšte nastup na velikoj sceni za vas izazovan, bez obzira što, kao član benda, redovno nastupate u klubovima?
– Sećam se da sam, kad sam vidao svoje ime na listi učesnika, pomislio da još mnogo moramo da radimo. Kada sam saznao da treba da spremim ceo nastup, okupim ljude za isti, pomislio sam da ću za dva meseca u tome teško uspeti. Desio se haos u glavi kad sam shvatio da mi treba i koreograf, ali i drugi članovi tima. Prvi put sam se susreo sa ovako nečim. Sada je sve okej, ja sam prezadovoljan onim što smo smislili. Aleksandar Boškov je koreograf, a Sonja Leštar je rediteljka nastupa. Svi moji prijatelji i kumovi su uključeni u pripremanje celog nastupa i svi radimo na istom cilju - da pošaljimo mene na „Evroviziju”. I jako mi je drago što imam toliku podršku. Javlja mi se neka trema u glavi jer prvi put nastupam kao vokalni izvođač, jer su me do sada znali uglavnom kao bubnjara. Javi mi se ta neka misao i onda se samo setim svih ljudi koji su uz mene, pa pomislim: „U dobrim sam rukama”. Ipak, sva odgovornost je na meni u ta tri minuta, džaba svi oni dobro rade, ako ja ne uradim dobro.
Biti klovn je najteže zanimanje
Publika vas zbog društvenih mreža prepoznaje kao nekoga ko zabavlja i donosi humor. Da li osećate taj pritisak da će i sada očekivati da ih isključivo nasmejete i zabavite nastupom na PZE?
– Mom koreografu, a sada i prijatelju, Aleksandru Boškovu, jednom prilikom sam rekao da mi se čini da me ljudi vide kao klovna, a onda mi je on rekao da je to najteže zanimanje jer treba da uveselim ljude i probudim emociju. Verujem da ljudi očekuju da izazovem neku emociju u njima. Da li je to oduševljenje, smeh ili nešto treće - videćemo, ali mislim da će moj nastup da im pruži sve to. Da će izazvati neku lepu emociju, a to je i cilj umetnosti, ako mene pitate. Mene najviše na svetu raduje iskren osmeh. E, sad, ja bih voleo da oni budu posle tog nastupa nasmejani. Ništa više toga mi ne treba.
Kako vaš nastup mora da isprati originalnu priču koja se krije iza teksta?
– Imali smo jako težak zadatak da napravimo nastup koji će biti u rangu pesme ili čak iznad. Dosta sam istražio da vidim šta su greške, pokušao sam da se spremim što bolje za ovaj za ovaj „ispit”. Da su stavili samo mene na pozornicu, znamo kako bi se završilo. Ne smem ništa da vam otkrivam, ali ono što mogu da kažem je da će ljudi morati da posvete pažnju tom nastupu, jer imamo toliko sitnih detalja, koje ja obožavam. Obećavam spektakl i dobar šou.
Vladimir Bijelić
