Štednja u dinarima ili evrima? EVO GDE JE NOVAC VIŠE ZARADIO Narodna banka Srbije iznela konkretne podatke
Dinarska štednja raste brže od devizne, dostiže rekordne nivoe i pokazuje sve veće poverenje građana u stabilnost domaće valute.
Rast štednje stanovništva nastavljen je i u drugoj polovini 2025. godine, kada je dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara, odnosno za 5,3 odsto i krajem decembra je iznosila 206,2 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U istom periodu porasla je i devizna štednja za 459,5 miliona evra ili 2,9 odsto i dostigla nivo od 16,2 milijarde evra na kraju 2025. godine.
Posmatrano na nivou godine, dinarska štednja povećana je za 15 milijardi dinara ili za 7,8 odsto, dok je devizna štednja povećana za 772,5 miliona evra, odnosno za 5 odsto. Učeće dinarske štednje sada je blizu 10 odsto ukupne štednje u domaćim bankama, što je značajan rast u odnosu na kraj 2012. godine, kada je to učešće bilo ispod dva odsto.
Početkom 2026. godine i dinarska i devizna štednja nastavile su da beleže rekordne nivoe. Prema operativnim podacima, dinarska štednja krajem januara iznosila je blizu 208 milijardi dinara, a devizna 16,3 milijarde evra.
Polugodišnja analiza isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2025. godine pokazala je da je u prethodnih 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja.
Na veću isplativost dinarske štednje uticali su očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara prema evru, više kamatne stope na dinarsku štednju, kao i povoljniji poreski tretman kamate u odnosu na štednju u stranoj valuti.
Dinarska štednja je u proteklih 13 godina povećana 11 i po puta. U drugoj polovini 2025. godine najveći rast zabeležen je kod štednje na rok od šest do 12 meseci, u iznosu od 13,3 milijarde dinara, koja čini 55,8 odsto ukupne dinarske štednje.
Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem decembra iznosio je 189.000 dinara. U istom periodu devizna štednja gotovo je udvostručena – sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. na 16,2 milijarde evra krajem 2025. godine.
Kada se posmatra samo drugo polugodište 2025. godine, rast devizne štednje vođen je štednjom na rok od šest do 12 meseci u iznosu od 439,6 miliona evra i štednjom po viđenju od 150,8 miliona evra, koja čini 65,6 odsto ukupne devizne štednje.
Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem decembra iznosio je 4.100 evra.
Podaci pokazuju da bi štediša koji je u decembru 2012. godine oročio 100.000 dinara na godinu dana i reoročavao ih u narednih 12 godina, do decembra 2025. godine dobio više od 52.000 dinara ili blizu 450 evra više u odnosu na štedišu koji bi isti iznos položio u evrima.
Na primeru iz 2024. godine, štediša koji je oročio 100.000 dinara na godinu dana dobio bi u decembru 2025. godine blizu 1.800 dinara više nego da je isti iznos oročio u evrima.
Analiza NBS pokazala je da je na rok od tri meseca dinarska štednja bila isplativija u gotovo 92 odsto posmatranih perioda, dok je na rok od dve godine bila isplativija u svim posmatranim periodima.
Iz centralne banke ističu da je relativna stabilnost kursa dinara očuvana i tokom prošle godine, čemu su doprinele intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu neto prodajom 580 miliona evra.
Kada je reč o problematičnim kreditima, navedeno je da je od avgusta 2015. godine njihovo učešće u ukupnim kreditima smanjeno sa 22,4 odsto na 2,1 odsto u decembru 2025. godine, što je najniži nivo do sada.
