Штедња у динарима или еврима? ЕВО ГДЕ ЈЕ НОВАЦ ВИШЕ ЗАРАДИО Народна банка Србије изнела конкретне податке
Динарска штедња расте брже од девизне, достиже рекордне нивое и показује све веће поверење грађана у стабилност домаће валуте.
Раст штедње становништва настављен је и у другој половини 2025. године, када је динарска штедња повећана за 10,4 милијарде динара, односно за 5,3 одсто и крајем децембра је износила 206,2 милијарде динара, саопштила је Народна банка Србије (НБС). У истом периоду порасла је и девизна штедња за 459,5 милиона евра или 2,9 одсто и достигла ниво од 16,2 милијарде евра на крају 2025. године.
Посматрано на нивоу године, динарска штедња повећана је за 15 милијарди динара или за 7,8 одсто, док је девизна штедња повећана за 772,5 милиона евра, односно за 5 одсто. Учеће динарске штедње сада је близу 10 одсто укупне штедње у домаћим банкама, што је значајан раст у односу на крај 2012. године, када је то учешће било испод два одсто.
Почетком 2026. године и динарска и девизна штедња наставиле су да бележе рекордне нивое. Према оперативним подацима, динарска штедња крајем јануара износила је близу 208 милијарди динара, а девизна 16,3 милијарде евра.
Полугодишња анализа исплативости штедње за период од децембра 2012. до децембра 2025. године показала је да је у претходних 13 година било исплативије штедети у динарима, без обзира на рок орочења.
На већу исплативост динарске штедње утицали су очувана финансијска стабилност и релативна стабилност курса динара према евру, више каматне стопе на динарску штедњу, као и повољнији порески третман камате у односу на штедњу у страној валути.
Динарска штедња је у протеклих 13 година повећана 11 и по пута. У другој половини 2025. године највећи раст забележен је код штедње на рок од шест до 12 месеци, у износу од 13,3 милијарде динара, која чини 55,8 одсто укупне динарске штедње.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем децембра износио је 189.000 динара. У истом периоду девизна штедња готово је удвостручена – са 8,3 милијарде евра у децембру 2012. на 16,2 милијарде евра крајем 2025. године.
Када се посматра само друго полугодиште 2025. године, раст девизне штедње вођен је штедњом на рок од шест до 12 месеци у износу од 439,6 милиона евра и штедњом по виђењу од 150,8 милиона евра, која чини 65,6 одсто укупне девизне штедње.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем децембра износио је 4.100 евра.
Подаци показују да би штедиша који је у децембру 2012. године орочио 100.000 динара на годину дана и реорочавао их у наредних 12 година, до децембра 2025. године добио више од 52.000 динара или близу 450 евра више у односу на штедишу који би исти износ положио у еврима.
На примеру из 2024. године, штедиша који је орочио 100.000 динара на годину дана добио би у децембру 2025. године близу 1.800 динара више него да је исти износ орочио у еврима.
Анализа НБС показала је да је на рок од три месеца динарска штедња била исплативија у готово 92 одсто посматраних периода, док је на рок од две године била исплативија у свим посматраним периодима.
Из централне банке истичу да је релативна стабилност курса динара очувана и током прошле године, чему су допринеле интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту нето продајом 580 милиона евра.
Када је реч о проблематичним кредитима, наведено је да је од августа 2015. године њихово учешће у укупним кредитима смањено са 22,4 одсто на 2,1 одсто у децембру 2025. године, што је најнижи ниво до сада.
