OVE GODINE ŽIVOTA SU NAJNAPORNIJE Tada se sve skupi i profesionalne i životne obaveze, stres, roditeljstvo... SREĆOM, NAUKA KAŽE DA SE ENERGIJA U OVIM GODINAMA VRAĆA

Upravo četrdesete često iznenade ljude koji se osećaju iscrpljeno, iako ranije nisu imali osećaj da im energija ponestaje.

Profesorka anatomije Mišel Spir sa Univerziteta u Bristolu objašnjava da razlog nije samo starenje, već kombinacija suptilnih bioloških promena koje se poklapaju sa vrhuncem profesionalnih, roditeljskih i životnih obaveza. 

"Umor u srednjem dobu najbolje se opisuje kao nesklad između biologije i zahteva života", kaže Spir za "Daily Mail". 

"Telo i dalje proizvodi energiju, ali pod drugačijim uslovima nego u mlađim godinama, dok su zahtevi za tom energijom najintenzivniji upravo sada."

Zašto su dvadesete bile lakše

Gledano unazad, dvadesete se često pamte kao period kada telo podnosi gotovo sve: manjak sna, kasni izlasci i neredovno vežbanje nisu ostavljali ozbiljne posledice. 

"U dvadesetim godinama telo je biološki izuzetno prilagodljivo", kaže Spirs. "Mišići se brže obnavljaju, upale traju kraće, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou je efikasna i obilna." 

Mitohondrije - ćelijski "generatori energije" - tada rade optimalno, proizvodeći energiju sa minimalnim nusproizvodima. To znači da organizam lakše podnosi stresne situacije, loš san ili intenzivne treninge. 

Promene koje donose četrdesete

Od kasnih tridesetih i tokom četrdesetih, telo počinje da se menja: mišićna masa prirodno opada, a svakodnevne aktivnosti zahtevaju više energije. Istovremeno, mitohondrije postaju manje efikasne, što znači da telo proizvodi manje energije i više zapaljenskih nusproizvoda. Kao rezultat toga, oporavak postaje sporiji, a stres, kasni izlazak ili fizički napor ostavljaju izraženiji trag nego ranije. 

Pogoršanje kvaliteta sna

Jedna od najvećih promena u četrdesetim odnosni se na san. U dvadesetim godinama san je dublji i efikasniji, pa i kraći odmor može biti dovoljan za obnovu. Sa starenjem, sistemi koji regulišu dubok i obnavljajući san postaju osetljiviji. 

"Hormonske promene, posebno oscilacije estrogena i progesterona kod žena, direktno utiču na delove mozga koji kontrolišu dubinu sna i telesnu temperaturu", objašnjava Spir. 

"Istovremeno, odgovor tela na stres postaje intenzivniji, pa nivo kortizola noću može rasti umesto da opada. Posledica je plići i isprekidan san, zbog čega se ljudi bude umorniji, iako su proveli isto vreme u krevetu."

Vrhunac životnih obaveza

Sve ove biološke promene dešavaju se u periodu kada su mentalni i profesionalni zahtevi najveći. Ljudi preuzimaju odgovorne uloge na poslu, brinu o deci ili starijim članovima porodice i stalno balansiraju između različitih obaveza. 

"Mentalni rad i konstantno prebacivanje sa jedne obaveze na drugu troše energiju jednako kao fizički napor", dodaje Spir. "Zato mnogi u četrdesetim osećaju potpuno iscrpljenje, čak i kada se fizički nisu previše napregli." 

Umor nije isti kod svih

Proces starenja je individualan. 

"Umor u srednjem dobu često je rezultat kumulativnog opterećenja, a ne samo hronološke starosti", napominje profesorka. Dve osobe iste dobi mogu imati potpuno različit nivo energije, zavisno od životnih okolnosti i zahteva koje pred njih postavlja svakodnevica.

Novi nalet energije u šezdesetim

Dobra vest je da energija često ponovo raste u šezdesetim godinama. Profesionalne i životne obaveze su manji stres, ritam spavanja stabilniji, a mitohondrije se mogu prilagoditi redovnim vežbama snage. Istraživanja pokazuju da osobe u šezdesetim i sedamdesetim mogu nakon nekoliko meseci treninga povećati snagu, ubrzati metabolizam i osetiti veći nivo energije. 

Kako sebi pomoći

Profesorka Spir savetuje da cilj nije vraćanje energije dvadesetogodišnjaka, već očuvanje tela i zdrav oporavak. 

"Redovno vreme odlaska na spavanje, vežbe snage za očuvanje mišićne mase, aktivno upravljanje stresom i uravnotežena ishrana sa dovoljnim unosom proteina ključni su za održavanje vitalnosti u srednjim godinama", zaključuje Spir.

(Telegraf.rs)