ОВЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА СУ НАЈНАПОРНИЈЕ Тада се све скупи и професионалне и животне обавезе, стрес, родитељство... СРЕЋОМ, НАУКА КАЖЕ ДА СЕ ЕНЕРГИЈА У ОВИМ ГОДИНАМА ВРАЋА

Управо четрдесете често изненаде људе који се осећају исцрпљено, иако раније нису имали осећај да им енергија понестаје.

Професорка анатомије Мишел Спир са Универзитета у Бристолу објашњава да разлог није само старење, већ комбинација суптилних биолошких промена које се поклапају са врхунцем професионалних, родитељских и животних обавеза. 

"Умор у средњем добу најбоље се описује као несклад између биологије и захтева живота", каже Спир за "Daily Mail". 

"Тело и даље производи енергију, али под другачијим условима него у млађим годинама, док су захтеви за том енергијом најинтензивнији управо сада."

Зашто су двадесете биле лакше

Гледано уназад, двадесете се често памте као период када тело подноси готово све: мањак сна, касни изласци и нередовно вежбање нису остављали озбиљне последице. 

"У двадесетим годинама тело је биолошки изузетно прилагодљиво", каже Спирс. "Мишићи се брже обнављају, упале трају краће, а производња енергије на ћелијском нивоу је ефикасна и обилна." 

Митохондрије - ћелијски "генератори енергије" - тада раде оптимално, производећи енергију са минималним нуспроизводима. То значи да организам лакше подноси стресне ситуације, лош сан или интензивне тренинге. 

Промене које доносе четрдесете

Од касних тридесетих и током четрдесетих, тело почиње да се мења: мишићна маса природно опада, а свакодневне активности захтевају више енергије. Истовремено, митохондрије постају мање ефикасне, што значи да тело производи мање енергије и више запаљенских нуспроизвода. Као резултат тога, опоравак постаје спорији, а стрес, касни излазак или физички напор остављају израженији траг него раније. 

Погоршање квалитета сна

Једна од највећих промена у четрдесетим односни се на сан. У двадесетим годинама сан је дубљи и ефикаснији, па и краћи одмор може бити довољан за обнову. Са старењем, системи који регулишу дубок и обнављајући сан постају осетљивији. 

"Хормонске промене, посебно осцилације естрогена и прогестерона код жена, директно утичу на делове мозга који контролишу дубину сна и телесну температуру", објашњава Спир. 

"Истовремено, одговор тела на стрес постаје интензивнији, па ниво кортизола ноћу може расти уместо да опада. Последица је плићи и испрекидан сан, због чега се људи буде уморнији, иако су провели исто време у кревету."

Врхунац животних обавеза

Све ове биолошке промене дешавају се у периоду када су ментални и професионални захтеви највећи. Људи преузимају одговорне улоге на послу, брину о деци или старијим члановима породице и стално балансирају између различитих обавеза. 

"Ментални рад и константно пребацивање са једне обавезе на другу троше енергију једнако као физички напор", додаје Спир. "Зато многи у четрдесетим осећају потпуно исцрпљење, чак и када се физички нису превише напрегли." 

Умор није исти код свих

Процес старења је индивидуалан. 

"Умор у средњем добу често је резултат кумулативног оптерећења, а не само хронолошке старости", напомиње професорка. Две особе исте доби могу имати потпуно различит ниво енергије, зависно од животних околности и захтева које пред њих поставља свакодневица.

Нови налет енергије у шездесетим

Добра вест је да енергија често поново расте у шездесетим годинама. Професионалне и животне обавезе су мањи стрес, ритам спавања стабилнији, а митохондрије се могу прилагодити редовним вежбама снаге. Истраживања показују да особе у шездесетим и седамдесетим могу након неколико месеци тренинга повећати снагу, убрзати метаболизам и осетити већи ниво енергије. 

Како себи помоћи

Професорка Спир саветује да циљ није враћање енергије двадесетогодишњака, већ очување тела и здрав опоравак. 

"Редовно време одласка на спавање, вежбе снаге за очување мишићне масе, активно управљање стресом и уравнотежена исхрана са довољним уносом протеина кључни су за одржавање виталности у средњим годинама", закључује Спир.

(Telegraf.rs)