KAKO VETAR DUNE, TAKVA ĆE BITI CELA GODINA Sutra je važan praznik! SPC i vernici obeležavaju PRAZNIK SVETA TRI JERARHA
Pravoslavni vernici 12. februara obeležavaju praznik Sveta tri jerarha, dan kada se sećamo i proslavljamo dela tri velika učitelja crkve - Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta.
Iako svaki od njih ima svoj datum praznovanja, ovaj zajednički praznik podseća na njihovu jedinstvenu duhovnu snagu i poštovanje koje je crkva vekovima gajila prema njima.
Zajednički dan Sveta tri jerarha ustanovljen je u XI veku, za vreme cara Aleksija Komnena. Postojala je tada polemika među vernicima o tome ko od trojice zaslužuje veću čast. Jedni su isticali Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi Grigorija zbog dubine i visine uma u bogoslovlju, dok su treći isticali Zlatousta zbog njegove krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere.
Zbog tih razlika nastale su i grupe koje su se nazvale vasilijani, grigorijani i jovaniti. Međutim, prema predanju, Božjom voljom spor je rešen. Episkop evhaitski Jovan imao je viziju u snu, u kojoj su mu se prvo pojavili pojedinačno, a zatim sva tri svetitelja zajedno. Oni su mu rekli:
"Mi smo jedno u Boga, i među nama nema prvog ni drugog, niti protivrečnosti."
Na osnovu ove vizije, episkop Jovan je napisao zajedničku službu, a 12. februar (po starom kalendaru 30. januar) odredio se kao dan kada se praznuju sva tri jerarha.
Običaji i verovanja
U tradiciji, Sveta tri jerarha se smatraju zaštitnicima naroda i stoke, naročito od hladnih vetrova i mrazeva. Postoje verovanja da vetrovi na ovaj dan predviđaju vremenske prilike za celu godinu:
Vetar sa juga donosi bogatu i uspešnu godinu.
Severac nagoveštava hladnu i tešku godinu.
Istočni vetar donosi nestašice, dok zapadni donosi blagostanje, posebno u pogledu ribe i mleka.
Ako vetra nema, očekuje se mirna i vesela godina.
U nekim krajevima Srbije, čobani okupljaju se na današnji dan i sviraju frulu, u znak zahvalnosti i poštovanja prema svetiteljima.
Praznik u crkvenom životu
Sveta tri jerarha se kod Srba često slave i kao krsna slava. Ovaj dan je označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, a praznuju ga mnogi manastiri i crkve širom zemlje. Vernici ga doživljavaju kao dan duhovnog osnaživanja, vreme za molitvu i sećanje na učenja svetitelja koja i danas inspirišu zajednicu, piše Ona.
