КАКО ВЕТАР ДУНЕ, ТАКВА ЋЕ БИТИ ЦЕЛА ГОДИНА Сутра је важан празник! СПЦ и верници обележавају ПРАЗНИК СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
Православни верници 12. фебруара обележавају празник Света три јерарха, дан када се сећамо и прослављамо дела три велика учитеља цркве - Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста.
Иако сваки од њих има свој датум празновања, овај заједнички празник подсећа на њихову јединствену духовну снагу и поштовање које је црква вековима гајила према њима.
Заједнички дан Света три јерарха установљен је у XI веку, за време цара Алексија Комнена. Постојала је тада полемика међу верницима о томе ко од тројице заслужује већу част. Једни су истицали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због дубине и висине ума у богословљу, док су трећи истицали Златоуста због његове красноречивости и јасноће излагања вере.
Због тих разлика настале су и групе које су се назвале василијани, григоријани и јованити. Међутим, према предању, Божјом вољом спор је решен. Епископ евхаитски Јован имао је визију у сну, у којој су му се прво појавили појединачно, а затим сва три светитеља заједно. Они су му рекли:
"Ми смо једно у Бога, и међу нама нема првог ни другог, нити противречности."
На основу ове визије, епископ Јован је написао заједничку службу, а 12. фебруар (по старом календару 30. јануар) одредио се као дан када се празнују сва три јерарха.
Обичаји и веровања
У традицији, Света три јерарха се сматрају заштитницима народа и стоке, нарочито од хладних ветрова и мразева. Постоје веровања да ветрови на овај дан предвиђају временске прилике за целу годину:
Ветар са југа доноси богату и успешну годину.
Северац наговештава хладну и тешку годину.
Источни ветар доноси несташице, док западни доноси благостање, посебно у погледу рибе и млека.
Ако ветра нема, очекује се мирна и весела година.
У неким крајевима Србије, чобани окупљају се на данашњи дан и свирају фрулу, у знак захвалности и поштовања према светитељима.
Празник у црквеном животу
Света три јерарха се код Срба често славе и као крсна слава. Овај дан је означен црвеним словом у црквеном календару, а празнују га многи манастири и цркве широм земље. Верници га доживљавају као дан духовног оснаживања, време за молитву и сећање на учења светитеља која и данас инспиришу заједницу, пише Она.
