TONEMO U SVET LAŽNIH I ULEPŠANIH ŽIVOTNIH PRIČA Veštačka inteligencija (ne)će biti dadilja, a vratar kućni ljubimac

Formati poput „Jesam li ispao bezveznjak”, „Svekrva iz pakla” ili „Da li sam loša ćerka ako…” postali su prepoznatljiv žanr digitalne drame, u kojem korisnici iznose navodno lična iskustva i prepuštaju publici da presuđuje. Ove priče najčešće nastaju na platformi Reddit, gde anonimnost podstiče radikalnu iskrenost – ili bar uverljivu simulaciju iste.

Međutim, sve je više naznaka da veliki deo tog sadržaja uopšte ne potiče iz stvarnih porodičnih odnosa, već iz pažljivo formulisanih upita upućenih veštačkoj inteligenciji. Tipičan obrazac glasi: „Napravi mi tešku porodičnu priču u kojoj su roditelji, brat ili sestra bili nemilosrdni prema meni, a onda sam se obogatio i osvetio.” Ovakvi narativi, često namerno pojačani konfliktima i moralnim dilemama, zatim se masovno preuzimaju i recikliraju – video-influenseri ih čitaju naglas na TikToku, Jutjubu i Instagramu, pozivajući publiku da komentariše, osudi ili podrži junaka priče.

Iako deluje kao nov fenomen, ovaj mehanizam nije nepoznat. Još pre više od decenije, jedan sličan onlajn prostor za anonimno deljenje fantazija i iskustava proizveo je globalni kulturni fenomen – upravo sa takvog foruma potekla je i priča koja će kasnije postati serijal knjiga „Pedeset nijansi sive”. Današnja razlika je u tome što je ulogu kolektivne mašte i improvizacije preuzela veštačka inteligencija, sposobna da u trenu proizvede beskrajan niz „porodičnih drama” prilagođenih algoritmima i publici.

U tom kontekstu, pitanje više nije samo šta ljudi dele o svojim porodicama, već ko - ili šta - sve češće učestvuje u oblikovanju naših predstava o porodičnim odnosima. Upravo time bavi se globalno istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky, fokusirano na uticaj digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije i virtuelne realnosti na savremeni porodični život.

Prema rezultatima istraživanja, čak 81 odsto ispitanika smatra da će digitalizacija u narednih deset godina iz temelja promeniti zajedničke porodične aktivnosti. Porodično vreme sve više postaje vreme provedeno pred ekranom, što otvara prostor za nove oblike povezivanja, ali i za nove rizike. Skoro polovina ispitanika veruje da će priče za laku noć koje generiše veštačka inteligencija postati uobičajena praksa, a među mladima taj procenat je još veći. Za roditelje, to može biti pomoć u svakodnevici, a za decu interaktivno iskustvo prilagođeno njihovim interesovanjima.

Upravo zato, upozoravaju stručnjaci Kasperskog, neophodno je da upotreba veštačke inteligencije u porodici bude praćena jasnim pravilima i bezbednosnim merama. Kada deca komuniciraju sa AI sistemima, bilo kroz priče, učenje ili igru, roditelji moraju biti svesni načina na koji se podaci prikupljaju i koriste, kao i potencijalnih rizika. Veštačka inteligencija može biti koristan alat, ali ne i zamena za ljudsku interakciju, razgovor i emocionalnu podršku.

Kako digitalni uređaji, roboti i virtuelna realnost postaju deo porodične svakodnevice, bezbednost digitalnog doma dobija novo značenje. Porodični život se ne raspada pod uticajem tehnologije, već se preoblikuje - a izazov budućnosti biće da se u tom procesu sačuva ravnoteža između povezanosti, privatnosti i stvarne bliskosti.

Upravo popularnost lažnih ili ulepšanih porodičnih priča pokazuje koliko su ljudi skloni da stvarnost prilagođavaju očekivanjima publike, ali i koliko je veštačka inteligencija, za sada, lišena moralnih uzusa koji bi je sprečili da učestvuje u takvim narativima. 

Istovremeno, ostaje otvoreno i pitanje količine podataka koje se na taj način prikupljaju o pojedincima i porodicama, često bez jasne svesti o posledicama. U društvu u kom se bliskost sve češće posreduje tehnologijom, izazov budućnosti neće biti odsustvo porodice, već očuvanje stvarnih odnosa u digitalnom okruženju koje ih sve više oblikuje.

Psiholozi, u međuvremenu, upozoravaju na trend otuđenja od životnih interakcija koji vodi u depresiju. 

I. Radoičić