MINISTAR INFORMISANJA KAŽE DA JE MEDIJSKA SCENA LAKMUS-PAPIR DRUŠTVA Mediji moraju da budu slobodniji, ali sloboda nije samovolja
U trenutku kada su u Srbiji otvorena brojna politička, ekonomska i društvena pitanja, mediji ostaju prostor u kome se sva ta gibanja najbrže i najjasnije odražavaju.
Oni su svojevrsni lakmus-papir društva: kroz njih se vide i tenzije, i podele, i dometi javne debate, ali i kvalitet institucionalnih odgovora na izazove savremenog doba. Pitanje slobode medija i medijskog pluralizma deo je i evropske agende Srbije, u okviru Pristupnog poglavlja 23 EU, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, a u kome posebno mesto zauzimaju sloboda izražavanja i informisanja javnosti. Istovremeno, jedan od ključnih strateških zadataka Vlade Srbije jeste proces digitalizacije i razvoja telekomunikacione infrastrukture, koji direktno utiče i na medijsku sferu, ali i na šire društvene i ekonomske tokove. O ovim temama, izazovima i prioritetima razgovarali smo sa Borisom Bratinom, ministrom informisanja i telekomunikacija.
Moj istinski cilj je razvoj medijskog pluralizma: video sam ga delimično kad smo putovali po gradovima i razgovarali s lokalnim medijima po različitim gradovima, kaže naš sagovornik, istakavši da ga pre svega zanima kvalitet programa koji prave, ali i da prave saradnje nema, a trebalo bi da je ima.
Nemamo REM, ni telo koje bi se bavilo portalima
Govoreći o REM-u, ministar Bratina istakao je da ima puno problema.
- Neko hoće, i pored određenog načina kako se biraju članovi tog tela, da uradi nešto drugačije. Mi smo u situaciji da nemamo REM i ne možemo da reagujemo na takozvano “šišanje” na RTS-u. Ja bih i u reklamama zabranio da se deca pojavljuju. Ovim stvarima ceo svet bi trebalo da se pozabavi, a mi to možemo da uradimo i sami. Voleo bih da imamo telo - koje nemamo još uvek jer REM se time ne bavi – posvećeno upravo platformama. Moramo imati ljudi koji će moći da prate ogroman broj portala koji se prate kod nas.
- Tu postoji jedan broj ozbiljnih entuzijasta, koji stvarno prave lepe programe i mislim da treba da naprave zajedničku organizaciju, ili bar neku vrstu dogovora, na političkog nego interesnog, da taj zanimljiv program razmenjuju. Pluralizam o kome govorimo vidi se i u raznovrsnosti tema i u načinima prilaženju temi. Tu su autori mnogo više blizu nekoj umetnosti, pogotovo kad je u pitanju dokumentarni program.Još uvek se sećam pokojnog Milana Kovačevića koji je imao svoj čuveni “Karavan” – mislim da je to gledala cela Jugoslavija.
A taj program bio je jak i usklađen sa školskim kurikulumom, pa su nastavnici mogli da, umesto predavanja, puste TV na kome je išla baš tema koju obrađuju.
Nemam ništa protiv ni da pustimo reprizu, jer su neke emisije neprevaziđene. Ono protiv čega sam ja to je da se reklamira nekultura, subkultura, tuđa kultura, loša kultura. Zanima me da pravimo kvalitetne programe i u tehničkom smislu, tako da se eventualno neko od njih mogu prodati i u svetu. Naravno, u svemu tome treba da imaju i jaku informativnu komponentu. Ova komponenta zavisi od medija, kako je politički orijentisan tako prenosi informacije, ali nije to svuda baš tako. Neki ljudi u unutrašnjosti imaju smisla za nijanse, nisu svi apsolutno suprotstavljeni, kao što to javno deluje.
Prirodno se nameće pitanje da li će Ministarstvo da nastavi s projektima vezanim za jačanje lokalnih medija i jače uključivanje rubnih zajednica.
Energija, superkompjuteri i 5G mreža
A da bi svi dobili priliku da se priključe velikoj razmeni informacija potreban je dobar i stabilan internet, a Srbija je od kraja 2025. ušla baš u tu fazu.
- Mreža 5G se uvodi u etapama, to je proces koji je počeo početkom ove godine, a 2027. je kraj i već daje rezultate. Faza 1 je završena krajem 2025, Faza 2 počinje sada, a ova mreža biće strahovito dobra. Pokazalo se da je prethodna 4G mreža koju smo imali, bila jako dobra, toliko da smo je u Ministarstvu zvali “pola pet”, ali je i ova mreža pokazala sjajne rezultate. Telekom, koji je junački ušao u ovaj projekat, i Jetel i A1 pokazali su se kao veoma korisni saradnici - postavili su bazne stanice i u rubnim krajevima zemlje, na teško dostupnim mestima, gde ljudi nemaju internet infrastrukturu.
Treba reći i da je 5G mreža početak jer će tehnologija ići dalje. U Kini je već instaliran 10 G, s perspektivom mogućeg instaliranja na 50G. A to, po rečima našeg sagovornika, traži nove izvore energije, kaže ministar Bratina.
Na žalost, kako se sve ostalo kreće, neće bar mnogo toga biti u rukavicama. To otvara ideje o tome da se mora naći alternatrivni izvor energije, a jedna od njih je nuklearna. O tome je govorio i predsednik, da smo zainteresovani i za takozvane modularne elektrane, gde su manji reaktori. Mi moramo da povećamo energetsku osnovu jer bez uvećanja energije koju možemo da uložimo, džaba nam superkompjuter – a do kraja godine predviđeno je da budu još četiri superkompjutera, a to treba nahraniti energijom. Trka za energetsku bazu je globalna trka i mi moramo da je trčimo- kaže za naš list ministar Bratina.
Ne verujem da se mediji razvijaju ako samo krenete u ovom ili onom političkom pravcu, nego ukoliko prikazujete celokupan život oko vas , sve što naša država ili neki kraj, okrug, može da ponudi ili pokaže. Dakle, tematski sadržaj nisam ograničavao, mene samo zanima da ljudi ispune ono što piše u zakonima, a to je “objektivno” i “pravovremeno”. Kad ljudi to ispune, ja sam veoma zadovoljan. I njihova lična politička orijentacija, u tom slučaju, ako rade dobre programe, nije u prvom planu. Mislim da je neka vrsta saradnje i sloge apsolutno rešenje za našu zemlju. Da treba da razvijamo pozitivan odnos jedni prema drugima, čak i kad se ne slažemo. To je jako važno jer otvara mogućnost razgovora. Mi nismo ušli ni u kakvu fazu dijaloga, mi smo u fazi raskola. Kad pogledamo čitavu medijsku situaciju u Srbiji i, ako hoćete, političku - oni nemaju zapravo više o čemu da razgovaraju. I zakon je tu, možemo da kažemo, neke ipak zaštitio više nego neke druge; govorim, naravno, o takozvanim Šolakovim medijima koji prosto rade na svoju ruku, nikome ne plaćaju porez, i emituju politiku koja je samo politika protiv Srbije. Naprosto, ne možete govoriti svaki dan o svojoj zemlji sve najgore.
Društvene mreže
U kontekstu uticaja društvenih mreža i digitalnih platformi na javno mnjenje, ministar ukazuje na nedostatak institucionalnih mehanizama za praćenje i regulisanje onlajn prostora, naglašavajući da je taj izazov prisutan i u drugim demokratskim sistemima.
- Jako mi je žao što nemamo telo koje će se baviti platformama, jer imamo platforme koje su skandalozne. To još uvek nije rešeno ni u svetu, u Britaniji se kažnjava za malo manje pristojan tvit neko ode u zatvor. U Nemačkoj imate zabranjivanje medija, u Francuskoj takođe. Moramo imati ljudi koji će moći da prate ogroman broj portala koji se prate kod nas- ističe ministar.
Rad u medijima je, po njegovom mišljenju, inspirativan, a za sve ljude koji rade u medijima, bilo da rade iza kamere, da su scenaristi ili novinari, ima poštovanje, kaže.
- Oni su entuzijasti, što ja cenim. Kad bismo mogli da im omogućimo još bolju tehniku, oni bi mogli još bolje da obrađuju ono što rade – kaže Bratina, dodajući da smatra da je najvažnije da se naglasak stavi na pojedinačnog novinara. - Ti novinari su autori, i oni kreiraju javno mnjenje, naravno, uz programsku politiku medija. Ali, ako stavite akcenat na novinara, dobijate novi kvalitet. Novinara treba zaštititi. Ja se bojim da su novinari vrlo često od strane vlasnika medija ili urednika, pod pritiskom, da moraju da daju ocene o stvarima u kojima za to nema potrebe. Kultura političkog razgovora, u kojoj vi i ja možemo da se ozbiljno ne slažemo, ali da ipak razgovaramo, ipak postoji, i tu sam malo pozitivan. Za mene je to bilo najvažnije da, koliko god mogu, dam vetar u leđa samim novinarima. Treba da vratimo te analitičke tekstove, u kojima novinari nisu samo “kopi-pejst”, već imaju mišljenje o nečemu.
Bratina ističe da je digitalizacija deo jednog složenog sistema.
Moram da pohvalim rad Ane Brnabić zbog E-uprave. To su stvari koje su neoborivi napreci, što više možemo na tim stvarima da radimo, biće nam bolje. Na E-upravi se nalazi 20.000 rešenih zadataka iz matematike s postupkom, to su praktično zadaci od prvog osnovne do kraja fakulteta. To je, u odnosu na ono što smo imali, ogroman napredak. Naravno da planiramo da idemo dalje. Svi digitalni forumi završavaju se pričom o digitalnoj bezbednosti. Mi smo uradili taj telefon za decu, kampanju “opasnost na internetu”, to je čuveni 19833. Doista su danas na internetu moguće strahovite prevare. U svim svetskim medijima možete pročitati da ima internet prevara. Ispod svog interneta teče jedan rat, i moraćemo tehnologiju da privežemo za zakone.
Pozovite 19833
„Država je prepoznala da, pored benefita koje digitalne tehnologije i internet donose, postoje i negativne strane i zloupotrebe. Zato je izuzetno važno da naš broj 19833 čuje i zapamti. To je besplatan i anoniman broj, a to znači da niko neće znati ko je to zvao”, naveo je Bratina. . Prema njegovim rečima, Nacionalni kontakt centar je namenjen deci, ali i roditeljima jer je važno da i roditelji imaju uvid u internet aktivnosti svoje dece. Dodao je da je Nacionalni kontakt centar povezan sa svim relevantnim institucijama, kao što su centri socijalni rad, policija, Služba za visokotehnološki kriminal, škole, ali i sa drugim nadležnim institucijama koje se uključuju u rešavanje prijavljenog slučaja. “Naši građani, kažem opet posebno roditelji, ove brojeve mogu pozvati i kad im je potreban savet jer smatramo da je u rešavanju ovakvih problema ključna prevencija. Cilj je da ne čekamo da se nešto loše dogodi pa da reagujemo, već da roditelji kao prvi digitalni mentor iz svoje dece budu upoznati sa izazovima i rizicima sa kojima se deca mogu susreti na internetu”, objasnio je Bratina.
A sve pogoršava veštačka inteligencija, koja otvara pitanje zloupotrebe informacija i načina na koji „čitamo“ šta nam je servirano. Jer „fakt čeking“ je skoro postao nemoguć kako se AI razvija, i vi više ne možete da razlikujete pravu informaciju od one napravljene u kompjuteru, poručuje ministar.
Celokupno društvo je u previranju, i to se ne odnosi samo na Srbiju, zato je važno odrediti pravac u kome se ide. I tu ministar ima stav.
- Mislim da mnogo više treba da zastupamo nauku. To je ozbiljan politički cilj. Rijaliti programe bi trebalo ukinuti sve i treba umesto njih dovesti mlade naučnike. Srbija se mora osloniti na nauku, a rijaliti likove treba potisnuti na marginu, da nam ne budu kulturni model. Toliko sam se ranije grozio apologija mladosti, a danas mogu da kažem sasvim suprotno. Možemo da budemo srećni, mladi su bolji od nas. Mi smo dobili jednu povučenu generaciju koja se na drugi način oglašava nego starije generacije.
- Mladi ljudi na prate nijedan zvanični veliki medij. Oni sami lutaju po bezbrojnim platformama umesto da odu na sajt nekog medija, ako hoće da znaju nešto o tome šta se dešava u Evropskoj uniji pa i šire, i pročitaju tekst nekog važnog autora. Oni ustvari dobiju dajdžeste, s kojima smo počeli još 90-ih godina. Sve smo se skraćivali, skraćivali, a mediji u tome nisu pomogli – analitičan je naš sagovornik.
Aplikacija za Ekspo
Govoreći o novim projektima, ministar Boris Bratina istakao je aplikaciju vezanu za turističku ponudu Srbije i Beograda, i to ne bilo kakvu:
Mi smo radili, ističe ministar, veliki program turističke ponude. To je neka vrsta bukinga i Ministarstvo je puno radilo na tome, i nadam se da će biti usvojeno za, da to bude neka vrsta turističke ponude. Taj program izgleda odlično, kao Booking pa još malo bolje. Izgleda savremeno i pouzdano, a to je danas veoma važno.
Govoreći o savremenom medijskom okruženju, ministar ukazuje na radikalnu promenu odnosa između tehnologije, medija i ljudske percepcije
Mislim da svi novi mediji podležu staroj Makluanovoj poruci: medij je poruka. Mi danas imamo takav tehnički napad na ljudsku subjektivnost, da ona više ne može da se odbrani. Forsira se jedna potpuna otuđenost, a stvarnost koji nam nude mediji mnogo je lepša nego kad pogledamo očima oko sebe. Nažalost, kad bih hteo da pratim sve medije za koje mislim da su važni, to ne bih mogao ni da gledam 24 sata. Danas ima toliko medija, toliko sofisticiranih načina propagande, toliko vrsta medija: od radija do platformi, podkasta. Ja bi trebalo da u Ministarstvu postavim 10 ljudi samo da gleda televiziju. I to nije malo, koji pogledate, imamo 500 kanala.
Ministar informisanja osvrnuo se i na položaj novinara u kontekstu slobode izražavanja.
Mediji moraju da budu slobodniji. Ali, da bi bili slobodniji, moraju da znaju šta je sloboda, a to nije samovolja. Najveći problem je u tome što novinari nisu slobodni. Ja sa nekim od medija koji su mi sasvim suprotstavljeni privatno mogu da razgovaram. Nemam ništa protiv da sa bilo kim polemišem, ali ne možete da rečenice izvučete iz konteksta i date nekom drugome da komentariše šta sam rekao, a da ne pustite prvo moju izjavu. To nije novinarstvo.
Ivana Radoičić