МИНИСТАР ИНФОРМИСАЊА КАЖЕ ДА ЈЕ МЕДИЈСКА СЦЕНА ЛАКМУС-ПАПИР ДРУШТВА Медији морају да буду слободнији, али слобода није самовоља
У тренутку када су у Србији отворена бројна политичка, економска и друштвена питања, медији остају простор у коме се сва та гибања најбрже и најјасније одражавају.
Они су својеврсни лакмус-папир друштва: кроз њих се виде и тензије, и поделе, и домети јавне дебате, али и квалитет институционалних одговора на изазове савременог доба. Питање слободе медија и медијског плурализма део је и европске агенде Србије, у оквиру Приступног поглавља 23 ЕУ, које се односи на правосуђе и основна права, а у коме посебно место заузимају слобода изражавања и информисања јавности. Истовремено, један од кључних стратешких задатака Владе Србије јесте процес дигитализације и развоја телекомуникационе инфраструктуре, који директно утиче и на медијску сферу, али и на шире друштвене и економске токове. О овим темама, изазовима и приоритетима разговарали смо са Борисом Братином, министром информисања и телекомуникација.
Мој истински циљ је развој медијског плурализма: видео сам га делимично кад смо путовали по градовима и разговарали с локалним медијима по различитим градовима, каже наш саговорник, истакавши да га пре свега занима квалитет програма који праве, али и да праве сарадње нема, а требало би да је има.
Немамо РЕМ, ни тело које би се бавило порталима
Говорећи о РЕМ-у, министар Братина истакао је да има пуно проблема.
- Неко хоће, и поред одређеног начина како се бирају чланови тог тела, да уради нешто другачије. Ми смо у ситуацији да немамо РЕМ и не можемо да реагујемо на такозвано “шишање” на РТС-у. Ја бих и у рекламама забранио да се деца појављују. Овим стварима цео свет би требало да се позабави, а ми то можемо да урадимо и сами. Волео бих да имамо тело - које немамо још увек јер РЕМ се тиме не бави – посвећено управо платформама. Морамо имати људи који ће моћи да прате огроман број портала који се прате код нас.
- Ту постоји један број озбиљних ентузијаста, који стварно праве лепе програме и мислим да треба да направе заједничку организацију, или бар неку врсту договора, на политичког него интересног, да тај занимљив програм размењују. Плурализам о коме говоримо види се и у разноврсности тема и у начинима прилажењу теми. Ту су аутори много више близу некој уметности, поготово кад је у питању документарни програм.Још увек се сећам покојног Милана Ковачевића који је имао свој чувени “Караван” – мислим да је то гледала цела Југославија.
А тај програм био је јак и усклађен са школским курикулумом, па су наставници могли да, уместо предавања, пусте ТВ на коме је ишла баш тема коју обрађују.
Немам ништа против ни да пустимо репризу, јер су неке емисије непревазиђене. Оно против чега сам ја то је да се рекламира некултура, субкултура, туђа култура, лоша култура. Занима ме да правимо квалитетне програме и у техничком смислу, тако да се евентуално неко од њих могу продати и у свету. Наравно, у свему томе треба да имају и јаку информативну компоненту. Ова компонента зависи од медија, како је политички оријентисан тако преноси информације, али није то свуда баш тако. Неки људи у унутрашњости имају смисла за нијансе, нису сви апсолутно супротстављени, као што то јавно делује.
Природно се намеће питање да ли ће Министарство да настави с пројектима везаним за јачање локалних медија и јаче укључивање рубних заједница.
Енергија, суперкомпјутери и 5Г мрежа
А да би сви добили прилику да се прикључе великој размени информација потребан је добар и стабилан интернет, а Србија је од краја 2025. ушла баш у ту фазу.
- Мрежа 5Г се уводи у етапама, то је процес који је почео почетком ове године, а 2027. је крај и већ даје резултате. Фаза 1 је завршена крајем 2025, Фаза 2 почиње сада, а ова мрежа биће страховито добра. Показало се да је претходна 4Г мрежа коју смо имали, била јако добра, толико да смо је у Министарству звали “пола пет”, али је и ова мрежа показала сјајне резултате. Телеком, који је јуначки ушао у овај пројекат, и Јетел и А1 показали су се као веома корисни сарадници - поставили су базне станице и у рубним крајевима земље, на тешко доступним местима, где људи немају интернет инфраструктуру.
Треба рећи и да је 5Г мрежа почетак јер ће технологија ићи даље. У Кини је већ инсталиран 10 Г, с перспективом могућег инсталирања на 50Г. А то, по речима нашег саговорника, тражи нове изворе енергије, каже министар Братина.
На жалост, како се све остало креће, неће бар много тога бити у рукавицама. То отвара идеје о томе да се мора наћи алтернатривни извор енергије, а једна од њих је нуклеарна. О томе је говорио и председник, да смо заинтересовани и за такозване модуларне електране, где су мањи реактори. Ми морамо да повећамо енергетску основу јер без увећања енергије коју можемо да уложимо, џаба нам суперкомпјутер – а до краја године предвиђено је да буду још четири суперкомпјутера, а то треба нахранити енергијом. Трка за енергетску базу је глобална трка и ми морамо да је трчимо- каже за наш лист министар Братина.
Не верујем да се медији развијају ако само кренете у овом или оном политичком правцу, него уколико приказујете целокупан живот око вас , све што наша држава или неки крај, округ, може да понуди или покаже. Дакле, тематски садржај нисам ограничавао, мене само занима да људи испуне оно што пише у законима, а то је “објективно” и “правовремено”. Кад људи то испуне, ја сам веома задовољан. И њихова лична политичка оријентација, у том случају, ако раде добре програме, није у првом плану. Мислим да је нека врста сарадње и слоге апсолутно решење за нашу земљу. Да треба да развијамо позитиван однос једни према другима, чак и кад се не слажемо. То је јако важно јер отвара могућност разговора. Ми нисмо ушли ни у какву фазу дијалога, ми смо у фази раскола. Кад погледамо читаву медијску ситуацију у Србији и, ако хоћете, политичку - они немају заправо више о чему да разговарају. И закон је ту, можемо да кажемо, неке ипак заштитио више него неке друге; говорим, наравно, о такозваним Шолаковим медијима који просто раде на своју руку, никоме не плаћају порез, и емитују политику која је само политика против Србије. Напросто, не можете говорити сваки дан о својој земљи све најгоре.
Друштвене мреже
У контексту утицаја друштвених мрежа и дигиталних платформи на јавно мњење, министар указује на недостатак институционалних механизама за праћење и регулисање онлајн простора, наглашавајући да је тај изазов присутан и у другим демократским системима.
- Јако ми је жао што немамо тело које ће се бавити платформама, јер имамо платформе које су скандалозне. То још увек није решено ни у свету, у Британији се кажњава за мало мање пристојан твит неко оде у затвор. У Немачкој имате забрањивање медија, у Француској такође. Морамо имати људи који ће моћи да прате огроман број портала који се прате код нас- истиче министар.
Рад у медијима је, по његовом мишљењу, инспиративан, а за све људе који раде у медијима, било да раде иза камере, да су сценаристи или новинари, има поштовање, каже.
- Они су ентузијасти, што ја ценим. Кад бисмо могли да им омогућимо још бољу технику, они би могли још боље да обрађују оно што раде – каже Братина, додајући да сматра да је најважније да се нагласак стави на појединачног новинара. - Ти новинари су аутори, и они креирају јавно мњење, наравно, уз програмску политику медија. Али, ако ставите акценат на новинара, добијате нови квалитет. Новинара треба заштитити. Ја се бојим да су новинари врло често од стране власника медија или уредника, под притиском, да морају да дају оцене о стварима у којима за то нема потребе. Култура политичког разговора, у којој ви и ја можемо да се озбиљно не слажемо, али да ипак разговарамо, ипак постоји, и ту сам мало позитиван. За мене је то било најважније да, колико год могу, дам ветар у леђа самим новинарима. Треба да вратимо те аналитичке текстове, у којима новинари нису само “копи-пејст”, већ имају мишљење о нечему.
Братина истиче да је дигитализација део једног сложеног система.
Морам да похвалим рад Ане Брнабић због Е-управе. То су ствари које су необориви напреци, што више можемо на тим стварима да радимо, биће нам боље. На Е-управи се налази 20.000 решених задатака из математике с поступком, то су практично задаци од првог основне до краја факултета. То је, у односу на оно што смо имали, огроман напредак. Наравно да планирамо да идемо даље. Сви дигитални форуми завршавају се причом о дигиталној безбедности. Ми смо урадили тај телефон за децу, кампању “опасност на интернету”, то је чувени 19833. Доиста су данас на интернету могуће страховите преваре. У свим светским медијима можете прочитати да има интернет превара. Испод свог интернета тече један рат, и мораћемо технологију да привежемо за законе.
Позовите 19833
„Држава је препознала да, поред бенефита које дигиталне технологије и интернет доносе, постоје и негативне стране и злоупотребе. Зато је изузетно важно да наш број 19833 чује и запамти. То је бесплатан и анониман број, а то значи да нико неће знати ко је то звао”, навео је Братинa. . Према његовим речима, Национални контакт центар је намењен деци, али и родитељима јер је важно да и родитељи имају увид у интернет активности своје деце. Додао је да је Национални контакт центар повезан са свим релевантним институцијама, као што су центри социјални рад, полиција, Служба за високотехнолошки криминал, школе, али и са другим надлежним институцијама које се укључују у решавање пријављеног случаја. “Наши грађани, кажем опет посебно родитељи, ове бројеве могу позвати и кад им је потребан савет јер сматрамо да је у решавању оваквих проблема кључна превенција. Циљ је да не чекамо да се нешто лоше догоди па да реагујемо, већ да родитељи као први дигитални ментор из своје деце буду упознати са изазовима и ризицима са којима се деца могу сусрети на интернету”, објаснио је Братина.
А све погоршава вештачка интелигенција, која отвара питање злоупотребе информација и начина на који „читамо“ шта нам је сервирано. Јер „факт чекинг“ је скоро постао немогућ како се АИ развија, и ви више не можете да разликујете праву информацију од оне направљене у компјутеру, поручује министар.
Целокупно друштво је у превирању, и то се не односи само на Србију, зато је важно одредити правац у коме се иде. И ту министар има став.
- Мислим да много више треба да заступамо науку. То је озбиљан политички циљ. Ријалити програме би требало укинути све и треба уместо њих довести младе научнике. Србија се мора ослонити на науку, а ријалити ликове треба потиснути на маргину, да нам не буду културни модел. Толико сам се раније грозио апологија младости, а данас могу да кажем сасвим супротно. Можемо да будемо срећни, млади су бољи од нас. Ми смо добили једну повучену генерацију која се на други начин оглашава него старије генерације.
- Млади људи на прате ниједан званични велики медиј. Они сами лутају по безбројним платформама уместо да оду на сајт неког медија, ако хоће да знају нешто о томе шта се дешава у Европској унији па и шире, и прочитају текст неког важног аутора. Они уствари добију дајџесте, с којима смо почели још 90-их година. Све смо се скраћивали, скраћивали, а медији у томе нису помогли – аналитичан је наш саговорник.
Апликација за Eкспо
Говорећи о новим пројектима, министар Борис Братина истакао је апликацију везану за туристичку понуду Србије и Београда, и то не било какву:
Ми смо радили, истиче министар, велики програм туристичке понуде. То је нека врста букинга и Министарство је пуно радило на томе, и надам се да ће бити усвојено за, да то буде нека врста туристичке понуде. Тај програм изгледа одлично, као Booking па још мало боље. Изгледа савремено и поуздано, а то је данас веома важно.
Говорећи о савременом медијском окружењу, министар указује на радикалну промену односа између технологије, медија и људске перцепције
Мислим да сви нови медији подлежу старој Маклуановој поруци: медиј је порука. Ми данас имамо такав технички напад на људску субјективност, да она више не може да се одбрани. Форсира се једна потпуна отуђеност, а стварност који нам нуде медији много је лепша него кад погледамо очима око себе. Нажалост, кад бих хтео да пратим све медије за које мислим да су важни, то не бих могао ни да гледам 24 сата. Данас има толико медија, толико софистицираних начина пропаганде, толико врста медија: од радија до платформи, подкаста. Ја би требало да у Министарству поставим 10 људи само да гледа телевизију. И то није мало, који погледате, имамо 500 канала.
Министар информисања осврнуо се и на положај новинара у контексту слободе изражавања.
Медији морају да буду слободнији. Али, да би били слободнији, морају да знају шта је слобода, а то није самовоља. Највећи проблем је у томе што новинари нису слободни. Ја са неким од медија који су ми сасвим супротстављени приватно могу да разговарам. Немам ништа против да са било ким полемишем, али не можете да реченице извучете из контекста и дате неком другоме да коментарише шта сам рекао, а да не пустите прво моју изјаву. То није новинарство.
Ивана Радоичић