PET GODINA BEZ PANONSKOG MORNARA Đoletove pesme i dalje pokreću generacije

Ambasador dobre volje, ambasador Novog Sada i vojvođanske ravnice koju je opevao u svojim stihovima, opisao u svojim romanima i opričao na svojim nastupima na raznim meridijanima.

Njegove pesme i dalje žive kao lične uspomene čitavih generacija. Za mnoge je bio više od kantautora – bio je pripovedač, hroničar vremena i emocija, pesnik koji je Novi Sad pretvorio u poetski toponim.

Od novosadskih ulica do velikih bina

Rođen 1953. godine u Novom Sadu, Balašević je odrastao u gradu koji će kasnije postati neizostavni motiv njegovih stihova. Muzičku karijeru započeo je krajem sedamdesetih kao član grupe Žetva, a zatim i Rani mraz, s kojima je snimio pesme koje su brzo postale hitovi.

„Računajte na nas“ nije bila samo pesma – postala je generacijska izjava. Već tada se videlo da Balašević u pop muziku unosi nešto drugačije: priču, karaktere, život.

Kantautor koji je pričao pesme

Solo karijera donela je ono po čemu će ostati prepoznatljiv: pesme koje zvuče kao kratke priče. Njegovi junaci nisu bili apstraktni – to su bili obični ljudi, zaljubljeni, razočarani, boemi, večiti sanjari.

U stihovima su živeli „neki novi klinci“, stare ljubavi, ravnice, vozovi i ulice. Balašević nije pevao samo o ljubavi - pevao je o vremenu, prolaznosti, nostalgiji.

Pesme Đorđa Balaševića nikada nisu bile samo muzika. Bile su uspomene, mirisi, ulice i ljudi. Sa njegovim stihovima stizale su jeseni sa mirisom dunja, a život je bio more po kom svako plovi kako zna i ume. Umeo je da bude nežan bez slabosti, tužan bez patetike i duhovit čak i onda kada govori o prolaznosti. Zato njegove pesme ni danas ne zvuče kao sećanje, već kao razgovor koji i dalje traje.

Diskografija

Balašević je objavio značajan broj studijskih albuma, kao i žive snimke, kompilacije i koncertne snimke tokom više od 40 godina karijere. Ovo su glavna muzička izdanja:

• Pub (1982)
• Celovečernji The Kid (1983)
• 003 (1985)
• Bezdan (1986)
• Panta Rei (1988)
• Tri posleratna druga (1989)
• Marim ja… (1991)
• Jedan od onih života (1993)
• Na posletku (1996)
• Devedesete (2000)
• Dnevnik starog momka (2001)
• Rani mraz (2004)

Pored ovih albuma, postoje i brojni singlovi kao što su Računajte na nas, Panonski mornar, Oprosti mi Katrin, Priča o Vasi Ladačkom i drugi koji su obeležili njegovu karijeru i ostali deo muzičke kulture regiona.

Zahvaljujući Đoletu Novi Sad i njegove ulice postale su poznate širom bivše Jugoslavije. Oni koji su dolazili u njegov grad želeli su da odu do Štranda, prošetaju od Mičurinove do Detelinare, prođu Ulicom Brane Ćosića, Dositejevom, Đoletovom Salajkom i Ulicom Jovana Cvijića gde su stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan jednom sadili lipu, a gde sada rastu druga deca. Naravno, i da čuju kako zvuči kad šest gradskih crkava u glas zazvone. I zato se njegove pesme nisu samo slušale - one su se živele. U njegovim stihovima bile su naše ulice, naše ljubavi, naše jeseni i naši odlasci.

Bibliografija

Đole nije bio samo muzičar, bio je i izuzetan pisac. Tokom života napisao je više knjiga, romana, poezije i memoara:

- Računajte na nas – Zbirka poezije i tekstova inspirisanih muzikom i životom.

- I život ide dalje – Zbirka novinskih članaka – Kolumne i razmišljanja.

- Tri posleratna druga – Roman koji se prepliće sa istoimenim albumom.

- Jedan od onih života – Beleške života, ljubavi i rata.

- Dodir svile – Zbirka poezije.

- I od dva-tri akorda… (jer ni ne umem bolje ja…) – Knjiga pesama.

- Kao rani mraz – Scenario i priča koja nosi duh imena grupe u kojoj je počeo.

- Kalendar mog detinjstva – Ispovest i slikopis detinjstva.

U Novom Sadu, Đorđe Balašević nikada nije bio samo poznati kantautor. Bio je naš. Kao Dunav, kao kej, kao magle koje se spuste ujutru. Zato Balašević u Novom Sadu nije ostao u sećanju. On je ostao u svakodnevici. 

U Đoletovim stihovima ostao je da živi jedan Novi Sad, ali i u onima koji su slušali i slušaju njegove pesme. A Novosađanima će nedostajati ta bogojavljenska noć i tradicionalni koncert na Spensu, gde su se smenjivali hitovi, stihovi i šaljive priče Panonskog mornara. Jer bio je rodonačelnik stend ap scene, decenijama pre no što će se ona oformiti. 

„Večeras je tamo negde gore koncert“

Na petogodišnjicu Balaševićeve smrti, oglasio se i Nenad Čavić, organizator „Seljačkog partija“, dobri duh Mokrina koji je, kroz Đoletove stihove napravio omaž velikom umetniku i banatskom zetu. 

„Večeras je tamo negde gore koncert. Pustio ga je onaj mađarski carinik što voli Mocart kugle. Onaj ludi Šejn svira violinu, Đuričić bubnjeve. Sale Nađ je na vratima. U prvom redu je naravno Bane, dobri sin, čist miran i tih i fin. Onako u odelu sa kravatom deluje kao pravi Nevernik, i pali se na Bluz Mutne Vode. U drugom redu su neke tetke sa ladnom trajnama. I jedna dama sa šeširom, mislim da se zove Ketrin. Iz dubine sale gledaju stari Nestorov, gosn Čeda i još jedan, pored njih je Braca što se vrn'o sa fronta, Steva Čenejac je izašao sa koncerta, morao je nešto časkom do kume, Vasa Ladački je za šankom uz špricer sluša pesmu o njemu. Protina kćer, sluša pesmu netremice, sa Mesecom u očima. Pored nje je Buba Erdeljan. Jedna prava Provincijalka. Konačno se razvela od onog tipa sa brčićima...“

Panonski mornar je otplovio ostavljajući za sobo veliko blago koje je nadraslo Novi Sad. I zato je smrt tog 19. februara 2021. godine izazvala talas emocija kakav se retko viđa. Novi Sad, ali i čitav region, oprostio se od umetnika čije su pesme postale deo ličnih biografija. Plakali su od Triglava do Đevđelije, a u Zagrebu na Ilici osvanuo  je grafit „bećarac“ na ćirilici i niko se zbog toga nije bunio.

Pet godina kasnije, Balašević je i dalje tu - u stihovima koji se citiraju, u pesmama koje se pevaju, u rečenicama koje mnogi znaju napamet.

Jer, kako je sam umeo da kaže u svojoj poeziji – neke priče se ne završavaju. Samo nastave da žive u ljudima.

„Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka“.