Spojio knjigu i praksu!
OD EKONOMSKE ŠKOLE DO FARME SA 700 SVINJA! Mladi inženjer Miloš iz Laćarka vodi moderno GAZDINSTVO i obrađuje 100 hektara
Miloš Nikolić iz Laćarka, nakon završene ekonomske škole, doneo odluku da obrazovanje nastavi na Poljoprivrednom fakultetu. Danas, kao diplomirani inženjer stočarstva, zajedno sa ocem i majkom, vodi moderno poljoprivredno gazdinstvo sa kapacitetom do 700 svinja u tovu.
Poljoprivreda je u Miloševom životu prisutna otkad zna za sebe, ali poslednjih šest godina on je u ovaj posao ušao maksimalno intenzivno. U porodičnom sistemu, gde se tačno zna svačija uloga, Miloš je spojio ono što je naučio iz knjiga sa onim što je godinama gledao u dvorištu.
Prelazak iz ekonomske škole na Poljoprivredni fakultet nije bio samo promena obrazovnog profila, već temeljna nadgradnja već postojećeg praktičnog znanja.
Porodica Nikolić ne prepušta ništa slučaju. Koristeći državne podsticaje za izgradnju, 2017. Godine su podigli nov objekat za tov. U zavisnosti od dinamike posla, u objektima se u svakom trenutku nalazi između 400 i 700 svinja. Fokus je, isključivo na tovu i direktnoj prodaji mesnoj industriji, bez sopstvene prerade.
- Mene je to uvek interesovalo, ali fakultet mi je otvorio nove vidike. Sve ono što sam znao iz prakse, tamo sam naučio i teorijski da potkujem. Naučio sam da stvari sagledam sa neke druge strane, da upoređujem parametre i da kritički razmišljam o tome koja je hrana zaista bolja za moja grla. Proširio sam znanje, ali, pre svega, naučio sam da mislim na drugačiji način u odnosu na period pre studija – objašnjava Miloš prednosti svog obrazovanja.
Porodica Nikolić ne prepušta ništa slučaju. Koristeći državne podsticaje za izgradnju, 2017. Godine su podigli nov objekat za tov. U zavisnosti od dinamike posla, u objektima se u svakom trenutku nalazi između 400 i 700 svinja. Fokus je, isključivo na tovu i direktnoj prodaji mesnoj industriji, bez sopstvene prerade.
Najveći izazov nestabilna tržišna cena
Najveći izazov za stočare iz Laćarka, kao i za ostale u Srbiji, jeste nestabilna tržišna cena.
Sve što smo imali, natovarili smo pre Nove godine. Tada je cena bila loša, oko 180 dinara, plus porez, ali kada pogledam današnjih 140 dinara, ono je bilo super. Letos je cena bila više od 250 dinara i oni koji su tada prodavali mogli su da nadoknade prethodne gubitke. Izostavio sam tu priliku i sada sam na nuli. Nisam u minusu, ali ne treba biti ni srećan kada radiš samo za nulu. Idealno bi bilo da cena bude oko 230 dinara, sve ispod toga je borba za opstanak – upozorava Miloš.
Uz stočarstvo, nerazdvojni deo njihovog gazdinstva je i ratarstvo. Obrađuju oko 100 hektara zemlje, a primarni cilj je proizvodnja hrane za sopstvene svinje. Tek kada se podmire potrebe stočnog fonda, viškovi ratarskih kultura idu u prodaju. Pored toga, porodični posao obuhvata i firmu i poljoprivrednu apoteku ,u kojoj Miloš radi kao trgovac.
Milošev dnevni tempo ne ostavlja mnogo prostora za odmor. Iako je trenutno ispraznio objekte i čeka novu turu, njegova rutina ostaje ista. – Ustajem oko pet sati. Prvo ide obilazak svinja, zatim posao u poljoprivrednoj apoteci, koja je tu u blizini. Nakon toga sledi priprema hrane, odlazak na njivu, ako poslovi to zahtevaju, a pred kraj dana ponovo namirivanje stoke. To je zaokružen proces, koji traje od ranog jutra do večeri – kaže ovaj mladi inženjer.
S. Aničić Ilić
