Спојио књигу и праксу!
ОД ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ ДО ФАРМЕ СА 700 СВИЊА! Млади инжењер Милош из Лаћарка води модерно ГАЗДИНСТВО и обрађује 100 хектара
Милош Николић из Лаћарка, након завршене економске школе, донео одлуку да образовање настави на Пољопривредном факултету. Данас, као дипломирани инжењер сточарства, заједно са оцем и мајком, води модерно пољопривредно газдинство са капацитетом до 700 свиња у тову.
Пољопривреда је у Милошевом животу присутна откад зна за себе, али последњих шест година он је у овај посао ушао максимално интензивно. У породичном систему, где се тачно зна свачија улога, Милош је спојио оно што је научио из књига са оним што је годинама гледао у дворишту.
Прелазак из економске школе на Пољопривредни факултет није био само промена образовног профила, већ темељна надградња већ постојећег практичног знања.
Породица Николић не препушта ништа случају. Користећи државне подстицаје за изградњу, 2017. Године су подигли нов објекат за тов. У зависности од динамике посла, у објектима се у сваком тренутку налази између 400 и 700 свиња. Фокус је, искључиво на тову и директној продаји месној индустрији, без сопствене прераде.
- Мене је то увек интересовало, али факултет ми је отворио нове видике. Све оно што сам знао из праксе, тамо сам научио и теоријски да поткујем. Научио сам да ствари сагледам са неке друге стране, да упоређујем параметре и да критички размишљам о томе која је храна заиста боља за моја грла. Проширио сам знање, али, пре свега, научио сам да мислим на другачији начин у односу на период пре студија – објашњава Милош предности свог образовања.
Породица Николић не препушта ништа случају. Користећи државне подстицаје за изградњу, 2017. Године су подигли нов објекат за тов. У зависности од динамике посла, у објектима се у сваком тренутку налази између 400 и 700 свиња. Фокус је, искључиво на тову и директној продаји месној индустрији, без сопствене прераде.
Највећи изазов нестабилна тржишна цена
Највећи изазов за сточаре из Лаћарка, као и за остале у Србији, јесте нестабилна тржишна цена.
Све што смо имали, натоварили смо пре Нове године. Тада је цена била лоша, око 180 динара, плус порез, али када погледам данашњих 140 динара, оно је било супер. Летос је цена била више од 250 динара и они који су тада продавали могли су да надокнаде претходне губитке. Изоставио сам ту прилику и сада сам на нули. Нисам у минусу, али не треба бити ни срећан када радиш само за нулу. Идеално би било да цена буде око 230 динара, све испод тога је борба за опстанак – упозорава Милош.
Уз сточарство, нераздвојни део њиховог газдинства је и ратарство. Обрађују око 100 хектара земље, а примарни циљ је производња хране за сопствене свиње. Тек када се подмире потребе сточног фонда, вишкови ратарских култура иду у продају. Поред тога, породични посао обухвата и фирму и пољопривредну апотеку ,у којој Милош ради као трговац.
Милошев дневни темпо не оставља много простора за одмор. Иако је тренутно испразнио објекте и чека нову туру, његова рутина остаје иста. – Устајем око пет сати. Прво иде обилазак свиња, затим посао у пољопривредној апотеци, која је ту у близини. Након тога следи припрема хране, одлазак на њиву, ако послови то захтевају, а пред крај дана поново намиривање стоке. То је заокружен процес, који траје од раног јутра до вечери – каже овај млади инжењер.
С. Аничић Илић
