INTERVJU
VOJVODINA JE MESTO GDE SE TRADICIJA I KULTURA SUSREĆU S INOVACIJAMA Pokrajinski sekretar dr Nenad Ivanišević za „Dnevnik“ o prioritetima u privredi i turizmu
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam prema utvrđenom budžetu za 2026. godinu raspolaže sa ukupnim iznosom od 1.437.613.804 dinara, dok je ulaganje u turističku infrastrukturu i samu oblast turizma na teritoriji AP Vojvodine veoma važno i predstavlja jedan od prioriteta Pokrajinske vlade.
Stoga je za razvoj turističkog potencijala AP Vojvodine opredeljeno pola milijarde dinara, a javni konkurs za ovu namenu je nedavno i zatvoren, uz velik broj pristiglih prijava. Kako je u razgovoru za „Dnevnik” pojasnio pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević važno je istaći i podršku koju Sekretarijat, u okviru svojih programskih aktivnosti, pruža Turističkoj organizaciji Vojvodine kao i Nacionalnom parku „Fruška gora“. Izdvojena je i značajna suma novca za promociju izvoza putem sajamskih nastupa, a u toku je i realizacija novog koncepta regionalne promocije turističkih resursa i kapaciteta AP Vojvodine, zajedno sa Turističkom organizacijom Vojvodine, Novosadskim sajmom i drugim relevantnim institucijama i organizacijama u oblasti turizma. Osim toga, kaže Ivanišević, Pokrajinski sekretarijat će i tokom ove godine podržati i razvoj verskog turizma, kao bisera duhovnosti i obrazovanja, ali i turizma Vojvodine.
Kako ocenjujete trenutno stanje privrede i drugih aktuelnih kretanja u AP Vojvodini?
- Ako se osvrnem na domaću, ali i svetsku privredu i aktuelne pokazatelje, istakao bih da su, i pored tržišnih izazova, ekonomskih nejednakosti i fragmentacije u okviru postojećih geopolitičkih okolnosti, pozitivni pokazatelji na tržištu AP Vojvodine za 2025. godinu, a sve zahvaljujući stabilnim finansijama i značajnim infrastrukturnim projektima, pri čemu su Srbija, kao i AP Vojvodina, sačuvale stabilnost svoje ekonomije i poverenje potrošača i investitora, uz neprekidan porast zaposlenosti i zarada i najviši nivo deviznih rezervi do sada. Ekonomija Srbije ostvaruje umeren rast, pa je tako prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbija u 2025. godini imala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) oko dva odsto, što utiče i na Vojvodinu kao najveći region unutar zemlje.
38 miliona dinara za aktivnu politiku zapošljavanja
U pogledu zaposlenosti u Vojvodini, ona je blizu 49,5 odsto radne snage koja radi u 2025. godini, prema anketnim podacima, dok se nezaposlenost u Vojvodini kreće od oko 8,8 do 9,5 odsto, što predstavlja rast zaposlenosti i pad nezaposlenih u protekloj godini. Trendovi na početku 2026. godine ukazuju na kontinuitet rasta zaposlenosti, investicija i industrijske aktivnosti, iako zvanični godišnji izveštaji još nisu u potpunosti dostupni. Sve navedeno jesu pokazatelji stabilne, aktivne i inovativne politike Sekretarijata, koji u sprezi sa Pokrajinskom i Republičkom vladom, tačnije sa nadležnim Ministarstvom, te sa drugim institucijama, organizacijama i fondovima, aktivno i predano radi na unapređenju turističke infrastrukture i klime u Vojvodini.
Kako podsticaji za privredu, zapošljavanje i digitalizaciju doprinose razvoju AP Vojvodine?
- Konkursom za podsticaje razvoju konkurentnosti privrede izdvojena su sredstva u ukupnom iznosu od 225,8 miliona dinara, a sam konkurs je takođe raspisan sredinom januara i zatvoren početkom februara. Evidentno je veliko interesovanje privrednih subjekata i preduzetnika, što upućuje na činjenicu da način na koji Sekretarijat koncipira svoje konkurse u potpunosti korespondira potrebama privatnog sektora, tačnije preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih društava, kao i tržišta. Ove godine predviđeno je tri miliona dinara za podršku umetničkim i starim zanatima na teritoriji AP Vojvodine, koja su namenjena privatnim preduzećima. Sekretarijat za finansiranje programa u okviru telekomunikacija i informacionog društva izdvojio je 7,4 miliona dinara. Putem konkursa za razvoj elektronskih komunikacija i informacionog društva u saradnji sa lokalnim samoupravama predviđa se sufinansiranje projekata iz ovih oblasti i projekata koji doprinose razvoju „pametnih i sigurnih gradova“ („smart and safe city“), a planira se uspostavljanje hotspot lokacija u vaspitno-obrazovnim ustanovama i na važnijim lokacijama, kao i uspostavljanje sistema video-nadzora u školama. Posebno bih istakao i sredstva, kao i ljudstvo sa kojima Sekretarijat učestvuje u realizaciji i implementaciji IPA projekta „Smart turizam: zajednička budućnost Panonskog regiona“. Sekretarijat je nosilac projekta i vodeći partner, dok su partneri na projektu Ekonomski fakultet u Subotici Univerziteta u Novom Sadu i DKMT Duna-Körös-Maros-Tisza Eurorégiós Fejlesztési Ügynökség Nonprofit Közhasznú Kft, neprofitna organizacija sa sedištem u Segedinu.
Digitalna snaga ženskog preduzetništva
Koliki je značaj platforme „OsnaŽene“ za jačanje ženskog preduzetništva u regionu?
- U protekloj godini smo promovisali i prvu regionalnu digitalnu platformu ženskog preduzetništva „OsnaŽene“, koja je ponela prvo mesto na prestižnom evropskom takmičenju „European Enterprise Promotion Awards 2024“ u kategoriji podrške digitalnoj tranziciji, posvećena je ekonomskom osnaživanju žena kroz edukaciju, vidljivost i pristup tržištu. U prethodnom periodu tačnije u periodu od pet godina za tu namenu ženama preduzetnicama opredelili i podelili 200 miliona dinara. Osnovana 2023. godine, platforma „OsnaŽene“ do sada okuplja preko 1.500 žena iz 11 zemalja, a pritom pruža infrastrukturnu i mentorsku podršku, naročito ženama iz manjih sredina i ranjivih grupa. Nastavak podrške platformi „OsnaŽene“, kao i svim ženama koje žele da se ekonomski osnaže i osamostale, te otisnu u preduzetničke vode, ujedno stvara i podsticajni okvir u kojem žene jasno vide da imaju podršku da se odvaže i postanu preduzetnice. Iako žene čine više od trećine vlasnika preduzeća, taj broj bi ipak morao biti veći.
U pogledu aktivne politike zapošljavanja opredeljeno je ukupno 38 miliona dinara. Tim povodom sam se sastao i sa direktorom Pokrajinske službe za zapošljavanje AP Vojvodine Vericom Vujadinović, sa kojom sam razgovarao o nastavku saradnje Sekretarijata i Nacionalne službe za zapošljavanje, posebno u segmentu sprovođenja podsticajnih mera i obuka namenjenih kako zaposlenima, tako i poslodavcima. Kao i prethodnih godina, javni konkursi Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam u oblasti zapošljavanja će biti realizovani u saradnji sa NSZ-om, odnosno sa Pokrajinskom službom za zapošljavanje, kao i sve obuke.
Kako ocenjujete turističke rezultate u prethodnoj godini i kako je Vojvodina pozicionirana na turističkoj mapi, ne samo Evrope, već i sveta i da li se radi na razvoju novih turističkih ponuda poput seoskog, vinskog, banjskog, manifestacionog?
- Kada govorimo o ključnim parametrima u oblasti turizma, istakao bih da, iako je turizam imao određenih problema u prošloj godini, njegove delatnosti su zahvaljujući upravo ljudima i njihovoj istrajnosti i stručnosti, kao i podršci republičkog Ministarstva i Pokrajinske vlade, odnosno Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, opstale i nastavljaju sa daljim radom i unapređenjem svojih proizvoda i usluga. Festivalski i vinski turizam imaju izražen rast u odnosu na prethodne godine, a procene za AP Vojvodinu ukazuju na to da je udeo od oko 12 do 15 odsto turizma u Vojvodini u ukupnom turističkom prihodu Srbije, uz porast broja kategorisanih smeštajnih objekata kao i butik hotela i etno-kompleksa. Turizam se vraća i beleži ozbiljan porast od preko šest odsto u januaru u odnosu na januar prošle godine. U okviru našeg budžeta od preko 1,4 milijarde dinara, izdvojili smo 500 miliona za podsticaje za razvoj turističkih objekata i nema mesta u Vojvodini u kojem nismo pomogli neki turistički objekat. Utisak svakog turiste da bi se rado vratio u Vojvodinu nakon već prve posete.
Simbol vojvođanskog kvaliteta
Šta oznaka „Najbolje iz Vojvodine“ donosi privrednicima i turističkim subjektima koji je dobiju?
- Oznaka kvaliteta „Najbolje iz Vojvodine“ predstavlja simbol kvaliteta i autentičnosti vojvođanskih proizvoda, usluga i manifestacija i ona se dodeljuje na period od tri godine, uz redovnu kontrolu ispunjenosti kriterijuma, dok nosioce oznake očekuju brojne pogodnosti, među kojima je i mogućnost besplatnog predstavljanja na najvažnijim sajmovima u zemlji kao što su Sajam turizma u Beogradu i Novom Sadu, i Poljoprivredni sajam. Oni koji razmatraju prijavu na konkurs važno je da znaju da oznaka nije samo priznanje, već i obaveza da se visoki standardi kvaliteta i dalje neguju i unapređuju. Pravo učešća na Konkursu imaju pravna lica, preduzetnici, fizička lica ili drugi organizacioni oblici koji se bave proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, odnosno organizator programa i manifestacija, koji imaju sedište, odnosno prebivalište na teritoriji AP Vojvodine. Proizvođači proizvoda imaju pravo učešća na Konkursu za određeni proizvod koji se po načinu proizvodne, kvalitetu, po hemijskom sastavu, fizičkim, mikrobiološkim i organoleptičkim svojstvima, korišćenim sirovinama ili sastojcima ili prema nekoj drugoj karakteristici jasno razlikuje od drugih proizvoda iste kategorije i koji je proizveden od osnovne sirovine koja potiče sa teritorije Vojvodine.
S druge strane, kako informaciono-komunikacione tehnologije postaju globalni fenomen, turizam je dosledan u usvajanju novih tehnologija i platformi, što svakako ukazuje na početak nove ere u kojoj digitalizacija utiče na društvo na nove načine, a ta revolucija stvara dobrobit za sve. Potpuno smo svesni neophodnosti digitalizacije turizma, a to nije samo pitanje budućnosti, jer će se u budućnosti postavljati neka potpuno druga pitanja u vezi sa modernim turizmom. Nedavno sam citirao i osnivača Telegrama, koji je istakao da pojam digitalnog sveta zapravo čine blokčejn tehnologije, veštačka inteligencija i socijalne mreže, a sve to jeste i turizam, s tim što tada dodajemo i sadržaj u celu priču. Digitalna transformacija, pored toga što doprinosi osnaživanju, igra ključnu ulogu u razvoju turističkog potencijala i povećanju prepoznatljivosti AP Vojvodine. Na putu ekonomskog razvoja moramo mnogo više raditi i na digitalnom marketingu i prezentaciji proizvoda.
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju privrednici?
- Prema svim podacima kojima raspolažemo, kako statističkim, tako i onim čiji smo svedoci na terenu, razgovarajući sa privrednicima, glavni izazovi privrednika u Vojvodini u proteklih godinu dana jesu prevashodno nedostatak radne snage i nepovoljni demografski pokazatelji, odnosno odliv mladih stručnjaka i kvalifikovanih radnika, ne samo u zemlje Evropske unije, već širom sveta, kao i evidentno starenje stanovništva, ali i rast troškova rada, poslovanja i inflatorni pritisci. Iako naša zemlja nije izolovan slučaj, već deo jednog šireg ekonomskog ekosistema, još jedna od poteškoća jesu i više kamatne stope u odnosu na prethodni period, uz otežan pristup povoljnim kreditima za MSP i kašnjenje u naplati potraživanja, što se posebno odnosi na sektor građevinarstva i trgovine. Postoji i potreba za tehnološkom modernizacijom i digitalizacijom poslovnih procesa, u čemu je Sekretarijat i uvideo šansu u prethodnom periodu, te modifikovao podsticajne mere, prevashodno za žene preduzetnice, kako bi se u okviru sopstvenog poslovanja upustile u digitalizaciju poslovnih i proizvodnih procesa. Još jednom smo pokazali u kojoj meri gledamo u budućnost i kao organ javne uprave jesmo na usluzi građanima na najbolji način i na osnovu tržišne potražnje. Da ne zaboravimo i administrativne izazove koji podrazumevaju kompleksne procedure koje u određenom domenu zahtevaju pojednostavljen pristup, shodno kategoriji i profilu obveznika i korisnika sredstava.
Kultura, hrana i piće kao turistički potencijal
Na koji način se Vojvodina predstavila na međunarodnom sajmu turizma u Beogradu?
- Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam zauzima značajno mesto, kako u hali 1 Sajma na svom paviljonu tako i između hala, gde se tradicionalno organizuje ,,Vinska ulica”, koja ove godine obuhvata i proizvođače rakije i drugih žestokih pića sa teritorije AP Vojvodine. Predstavljanje Vojvodine se sastoji iz tri segmenta, paviljoni Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Turističke organizacije Vojvodine, kao i vinsko rakijska ulica. Nastup na Beogradskom sajmu oslikava težnju da se Vojvodina predstavi na adekvatan i prijemčiv način, kako bi se spoznali svi njeni mirisi, ukusi i ,,široka vojvođanska duša”. Nema ništa lepše nego promovisati ono što se možda nekima podrazumeva, a što mi u Vojvodini živimo - kulturu, tradiciju, toleranciju, zajedništvo, hranu, piće i ljubav. To je danas Vojvodina.
Koliko je važno osnaživanje ženskog preduzetništva i na koji način se to čini?
- U poslednjih pet godina smo se kao Sekretarijat upustili u brojne aktivnosti i poduhvate kako bismo istakli važnu ulogu žena u društvu, koja se ostvaruje ne samo kroz formalan rad, već i kroz ono što se danas naziva „neformalnim radom“, a koji se prema sprovedenim analizama može valorizovati. Neophodno je govoriti o ravnopravnosti u našem društvu i u privredi, te tako i mi insistiramo da se u okviru podrške ženskom preduzetništvu vodi računa o tome da li neko preduzeće zaista vodi žena, odnosno da li je ona realan vlasnik, a ne samo „na papiru“. To nam je važno. Govorimo o kućnom vaspitanju gde moramo uspostaviti jasnu granicu – ženu treba poštovati. Sa druge strane, Sekretarijat jasno stavlja težište na uspostavljanje ravnopravnosti, posebno u pogledu žena u privredi.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.