ВОЈВОДИНА ЈЕ МЕСТО ГДЕ СЕ ТРАДИЦИЈА И КУЛТУРА СУСРЕЋУ С ИНОВАЦИЈАМА Покрајински секретар др Ненад Иванишевић за „Дневник“ о приоритетима у привреди и туризму

Стога је за развој туристичког потенцијала АП Војводине опредељено пола милијарде динара, а јавни конкурс за ову намену је недавно и затворен, уз велик број пристиглих пријава. Како је у разговору за „Дневник” појаснио покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић важно је истаћи и подршку коју Секретаријат, у оквиру својих програмских активности, пружа Туристичкој организацији Војводине као и Националном парку „Фрушка гора“. Издвојена је и значајна сума новца за промоцију извоза путем сајамских наступа, а у току је и реализација новог концепта регионалне промоције туристичких ресурса и капацитета АП Војводине, заједно са Туристичком организацијом Војводине, Новосадским сајмом и другим релевантним институцијама и организацијама у области туризма. Осим тога, каже Иванишевић, Покрајински секретаријат ће и током ове године подржати и развој верског туризма, као бисера духовности и образовања, али и туризма Војводине.

Како оцењујете тренутно стање привреде и других актуелних кретања у АП Војводини?

- Ако се осврнем на домаћу, али и светску привреду и актуелне показатеље, истакао бих да су, и поред тржишних изазова, економских неједнакости и фрагментације у оквиру постојећих геополитичких околности, позитивни показатељи на тржишту АП Војводине за 2025. годину, а све захваљујући стабилним финансијама и значајним инфраструктурним пројектима, при чему су Србија, као и АП Војводина, сачувале стабилност своје економије и поверење потрошача и инвеститора, уз непрекидан пораст запослености и зарада и највиши ниво девизних резерви до сада. Економија Србије остварује умерен раст, па је тако према подацима Републичког завода за статистику Србија у 2025. години имала раст бруто домаћег производа (БДП) око два одсто, што утиче и на Војводину као највећи регион унутар земље.

38 милиона динара за активну политику запошљавања

У погледу запослености у Војводини, она је близу 49,5 одсто радне снаге која ради у 2025. години, према анкетним подацима, док се незапосленост у Војводини креће од око 8,8 до 9,5 одсто, што представља раст запослености и пад незапослених у протеклој години. Трендови на почетку 2026. године указују на континуитет раста запослености, инвестиција и индустријске активности, иако званични годишњи извештаји још нису у потпуности доступни. Све наведено јесу показатељи стабилне, активне и иновативне политике Секретаријата, који у спрези са Покрајинском и Републичком владом, тачније са надлежним Министарством, те са другим институцијама, организацијама и фондовима, активно и предано ради на унапређењу туристичке инфраструктуре и климе у Војводини.
 

Како подстицаји за привреду, запошљавање и дигитализацију доприносе развоју АП Војводине?

- Конкурсом за подстицаје развоју конкурентности привреде издвојена су средства у укупном износу од 225,8 милиона динара, а сам конкурс је такође расписан средином јануара и затворен почетком фебруара. Евидентно је велико интересовање привредних субјеката и предузетника, што упућује на чињеницу да начин на који Секретаријат конципира своје конкурсе у потпуности кореспондира потребама приватног сектора, тачније предузетника, микро, малих и средњих привредних друштава, као и тржишта. Ове године предвиђено је три милиона динара за подршку уметничким и старим занатима на територији АП Војводине, која су намењена приватним предузећима. Секретаријат за финансирање програма у оквиру телекомуникација и информационог друштва издвојио је 7,4 милиона динара. Путем конкурса за развој електронских комуникација и информационог друштва у сарадњи са локалним самоуправама предвиђа се суфинансирање пројеката из ових области и пројеката који доприносе развоју „паметних и сигурних градова“ („смарт анд сафе цитy“), а планира се успостављање хотспот локација у васпитно-образовним установама и на важнијим локацијама, као и успостављање система видео-надзора у школама. Посебно бих истакао и средства, као и људство са којима Секретаријат учествује у реализацији и имплементацији ИПА пројекта „Смарт туризам: заједничка будућност Панонског региона“. Секретаријат је носилац пројекта и водећи партнер, док су партнери на пројекту Економски факултет у Суботици Универзитета у Новом Саду и ДКМТ Дуна-Кöрöс-Марос-Tisza Eurorégiós Fejlesztési Ügynökség Nonprofit Közhasznú Kft, непрофитна организација са седиштем у Сегедину.

У погледу активне политике запошљавања опредељено је укупно 38 милиона динара. Тим поводом сам се састао и са директором Покрајинске службе за запошљавање АП Војводине Верицом Вујадиновић, са којом сам разговарао о наставку сарадње Секретаријата и Националне службе за запошљавање, посебно у сегменту спровођења подстицајних мера и обука намењених како запосленима, тако и послодавцима. Као и претходних година, јавни конкурси Покрајинског секретаријата за привреду и туризам у области запошљавања ће бити реализовани у сарадњи са НСЗ-ом, односно са Покрајинском службом за запошљавање, као и све обуке.

Како оцењујете туристичке резултате у претходној години и како је Војводина позиционирана на туристичкој мапи, не само Европе, већ и света и да ли се ради на развоју нових туристичких понуда попут сеоског, винског, бањског, манифестационог?

- Када говоримо о кључним параметрима у области туризма, истакао бих да, иако је туризам имао одређених проблема у прошлој години, његове делатности су захваљујући управо људима и њиховој истрајности и стручности, као и подршци републичког Министарства и Покрајинске владе, односно Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, опстале и настављају са даљим радом и унапређењем својих производа и услуга. Фестивалски и вински туризам имају изражен раст у односу на претходне године, а процене за АП Војводину указују на то да је удео од око 12 до 15 одсто туризма у Војводини у укупном туристичком приходу Србије, уз пораст броја категорисаних смештајних објеката као и бутик хотела и етно-комплекса. Туризам се враћа и бележи озбиљан пораст од преко шест одсто у јануару у односу на јануар прошле године. У оквиру нашег буџета од преко 1,4 милијарде динара, издвојили смо 500 милиона за подстицаје за развој туристичких објеката и нема места у Војводини у којем нисмо помогли неки туристички објекат. Утисак сваког туристе да би се радо вратио у Војводину након већ прве посете.

С друге стране, како информационо-комуникационе технологије постају глобални феномен, туризам је доследан у усвајању нових технологија и платформи, што свакако указује на почетак нове ере у којој дигитализација утиче на друштво на нове начине, а та револуција ствара добробит за све. Потпуно смо свесни неопходности дигитализације туризма, а то није само питање будућности, јер ће се у будућности постављати нека потпуно друга питања у вези са модерним туризмом. Недавно сам цитирао и оснивача Телеграма, који је истакао да појам дигиталног света заправо чине блокчејн технологије, вештачка интелигенција и социјалне мреже, а све то јесте и туризам, с тим што тада додајемо и садржај у целу причу. Дигитална трансформација, поред тога што доприноси оснаживању, игра кључну улогу у развоју туристичког потенцијала и повећању препознатљивости АП Војводине. На путу економског развоја морамо много више радити и на дигиталном маркетингу и презентацији производа.

Који су највећи изазови са којима се суочавају привредници?

- Према свим подацима којима располажемо, како статистичким, тако и оним чији смо сведоци на терену, разговарајући са привредницима, главни изазови привредника у Војводини у протеклих годину дана јесу превасходно недостатак радне снаге и неповољни демографски показатељи, односно одлив младих стручњака и квалификованих радника, не само у земље Европске уније, већ широм света, као и евидентно старење становништва, али и раст трошкова рада, пословања и инфлаторни притисци. Иако наша земља није изолован случај, већ део једног ширег економског екосистема, још једна од потешкоћа јесу и више каматне стопе у односу на претходни период, уз отежан приступ повољним кредитима за МСП и кашњење у наплати потраживања, што се посебно односи на сектор грађевинарства и трговине. Постоји и потреба за технолошком модернизацијом и дигитализацијом пословних процеса, у чему је Секретаријат и увидео шансу у претходном периоду, те модификовао подстицајне мере, превасходно за жене предузетнице, како би се у оквиру сопственог пословања упустиле у дигитализацију пословних и производних процеса. Још једном смо показали у којој мери гледамо у будућност и као орган јавне управе јесмо на услузи грађанима на најбољи начин и на основу тржишне потражње. Да не заборавимо и административне изазове који подразумевају комплексне процедуре које у одређеном домену захтевају поједностављен приступ, сходно категорији и профилу обвезника и корисника средстава.

Колико је важно оснаживање женског предузетништва и на који начин се то чини?

- У последњих пет година смо се као Секретаријат упустили у бројне активности и подухвате како бисмо истакли важну улогу жена у друштву, која се остварује не само кроз формалан рад, већ и кроз оно што се данас назива „неформалним радом“, а који се према спроведеним анализама може валоризовати. Неопходно је говорити о равноправности у нашем друштву и у привреди, те тако и ми инсистирамо да се у оквиру подршке женском предузетништву води рачуна о томе да ли неко предузеће заиста води жена, односно да ли је она реалан власник, а не само „на папиру“. То нам је важно. Говоримо о кућном васпитању где морамо успоставити јасну границу – жену треба поштовати. Са друге стране, Секретаријат јасно ставља тежиште на успостављање равноправности, посебно у погледу жена у привреди.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.